Evropski parlament usvojio dokument o strategiji proširenja EU
Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su u sredu strategiju o proširenju Evropske unije (EU) u kojoj se ocenjuje da je proširenje strateški odgovor na promenljivu geopolitičku stvarnost i vitalna investicija u bezbednost i stabilnost EU.
Prema usvojenom dokumentu, cena neproširenja premašila bi cenu pridruživanja novih članica EU, što bi rizikovalo stvaranje geopolitičkih sivih zona podložnih antagonističkom stranom uticaju.
Za ovaj izveštaj glasalo je 385 evropskih poslanika, protiv je bilo 147, dok je 98 bilo uzdržano.
Autor nacrta dokumenta, poslanik Petras Auštrevičius, ocenio je da u svetlu izazova današnjice mora doći do poboljšanja modela integracije u EU kako bi se bolje odražavali interesi Unije i očekivanja zemalja kandidata.
"Proširenje EU mora ići ruku pod ruku sa unutrašnjim reformama kako bi se zaštitilo funkcionisanje EU i poboljšali procesi donošenja odluka, uključujući veću upotrebu glasanja kvalifikovanom većinom. EU mora završiti ove reforme do trenutka kada kandidati koji vode ka EU ispune kriterijume za članstvo i budu spremni za pristupanje EU", ocenio je Auštrevičius.
U usvojenom dokumentu navodi se da su Crna Gora i Albanija već postavile ambiciozne ciljeve za završetak pregovora o pristupanju do kraja 2026, odnosno 2027. godine. Ističe se da bi EU trebalo da ohrabri ove zemlje kada njihove ambicije budu praćene opipljivim reformama, te se poziva Savet EU da prizna ovaj zamah i ukloni sve prepreke koje postoje na strani EU. Putem ovog izveštaja poziva se i na što brže otvaranje pregovaračkih klastera sa Ukrajinom i Moldavijom.
U dokumentu se ističe da članstvo u EU mora ostati zasnovano na zaslugama, a proces reverzibilan. Nijedna zemlja, kako stoji u dokumentu, ne sme se tretirati kao deo paketa. Evropski poslanici poručuju putem ovog izveštaja da ne može biti prečica u pogledu vrednosti i temeljnih principa EU.
"Vladavina prava, demokratske reforme, sloboda medija, prava manjina, nezavisnost pravosuđa i borba protiv korupcije moraju ostati u prvom planu procesa proširenja, uz održivu podršku civilnom društvu", navodi se u dokumentu.
Takođe se podvlači neophodnost usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, što se ocenjuje kao "ključni pokazatelj geostrateške orijentacije zemlje kandidata".
Poslanici Evropskog parlamenta primećuju da se najzabrinjavajuće demokratsko nazadovanje događa u zemljama proširenja sa najnižom usklađenošću sa zajedničkom evropskom politikom sankcija, kao i u onim zemljama gde je proces pristupanja efektivno zastao.
Dan pre glasanja o ovom izveštaju održana je rasprava u Evropskom parlamentu kojoj je prisustvovala i evropska komesarka Marta Kos, koja je poručila da EU neće dozvoliti pridruživanje zemalja koje bi mogle tajno potkopavati njene vrednosti ili institucije.
"Nema trojanskih konja. Zemlje koje bi nas potkopale iznutra ne mogu postati članice EU. Moramo biti apsolutno sigurni u to. Zemlje koje se pridružuju EU moraju biti jake i otporne demokratije sposobne da se odupru toksičnom uticaju Rusije i drugih", rekla je Marta Kos u Evropskom parlamentu u utorak.