Ostaje li MOL zainteresovan za NIS?

U Beogradu veruju da će mađarski MOL nastaviti postupak kupovine ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcijama.

Zeleno svetlo američkih vlasti za kupovinu, preduhitrila je promena vlasti u Mađarskoj.

Vlada odlazećeg premijera Viktora Orbana pružala je diplomatsku podršku za ulazak mađarske naftne i gasne kompanije MOL u NIS.

Budući premijer Peter Mađar (Magjar, čija je stranka Tisa pobednik parlamentarnih izbora 12. aprila, najavljuje preispitivanje svih ugovora u Mađarskoj u vezi sa ruskom energetikom.

Ipak, mađarski energetski stručnjak Atila (Attila) Holoda smatra da bi promena vlasti u Mađarskoj mogla da utiče na nivo političke podrške MOL Grupi, ali da ne bi nužno bila presudan faktor.

"Odlazak Viktor Orbana mogao bi da smanji intenzitet političke podrške, što bi potencijalno usporilo proces ili ga učinilo opreznijim, ali to ne bi automatski uklonilo ovaj dogovor sa dnevnog reda", naveo je Holoda za RSE.

Kako kaže Holoda, direktor konsultantske kompanije za energetiku i rudarstvo Aurora Energy, transakcije te veličine vode se poslovnim i strateškim razlozima.

Mađarski MOL i ruska državna kompanija Gaspromnjeft dogovorili su sredinom januara okvirni sporazum o kupovini ruskog udela od 56,15 odsto u NIS-u.

Dan nakon mađarskih parlamentarnih izbora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da MOL želi da nastavi pregovore.

"Opredeljenje MOL-a je da se nastave razgovori kako sa Srbijom, tako i sa ruskim partnerom, i da to onako kako smo razgovarali u prethodnom periodu završimo", rekao je Vučić.

On je 13. aprila naveo za RTS da su tog dana razgovarali sa predstavnikom MOL-a i da ta kompanija očekuje uskoro potpisivanje međudržavnog sporazuma sa Srbijom. On nije precizirao ko je razgovarao sa predstavnikom mađarske kompanije.

MOL grupa nije odgovorila na upit RSE o daljem toku pregovora o kupovini ruskog udela u NIS-u.

NIS je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a da bi sankcije bile uklonjene, američka administracija traži izlazak Rusije iz vlasništva.

Prvobitni rok za pregovore, koji je isticao 24. marta, produžen je do 22. maja.

Za to vreme je NIS-u više puta produžena licenca za rad, a poslednja ističe sredinom aprila.

NIS je jedina kompanija u Srbiji koja eksploatiše i prerađuje naftu, od čega zavisi i rad NIS-ove rafinerije.

Promena u Budimpešti problem za Rusiju?Ni ruski Gaspromjeft nije odgovorio na upit RSE o tome da li bi promena vlasti u Mađarskoj mogla uticati na njihovu odluku o prodaji udela u NIS-u mađarskom MOL-u.

A upravo bi za rusku stranu to bilo važnije, smatra energetski stručnjak Atila Holoda, navodeći da se Rusija rukovodila geopolitičkim okruženjem i režimom sankcija.

"Mogla bi da utiče na politički okvir i klimu saradnje, naročito s obzirom na reakcije Moskve na rezultate mađarskih izbora iako ne bi bila presudna", ocenio je.

Moskva je, reagujući na izborne rezultate u Mađarskoj, tu zemlju svrstala u "neprijateljske" države u nizu drugih članica Evropska unija.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov poručio je 13. aprila da Moskva neće čestitati izbornu pobedu lideru mađarske opozicione stranke Tisa.

Dan kasnije Peskov je rekao da će se Moskva voditi konkretnim koracima nove mađarske vlade.

Budući mađarski premijer Peter Mađar obećao je obnovu zapadnog fokusa Mađarske i okončanje zavisnosti od ruske energije do 2035. godine, istovremeno težeći "pragmatičnim odnosima" sa Moskvom.

Dok je njegov prethodnik Viktor Orban blokirao usvajanje 20. paketa sankcija Evropske unije protiv Rusije, kredit od 90 milijardi evra za Ukrajinu i napredovanje te zemlje u pristupnom procesu.

Odlazeći mađarski premijer insistirao je da Ukrajina omogući nastavak tranzita ruske nafte kroz naftovod "Družba" ka Mađarskoj.

I Mijat Kostić iz beogradske nevladine organizacije Novi treći put ocenjuje da bi nakon rezultata mađarskih izbora ruska strana mogla biti ta koja će se predomisliti.

"Ukoliko se promeni stav Budimpešte prema sankcijama Rusiji", dodaje.

On objašnjava da je MOL bio prihvatljiv za Rusiju i sa ekonomskog i sa političkog stanovišta.

"Rusija ima interes da pravi poslove sa kompanijama na čije vlade može da utiče, kao što je bila Orbanova", kaže.

Na drugoj strani, Kostić kaže da Mađarska nema razloga da odustane od NIS-a navodeći da je u interesu bilo koje mađarske vlade energetska dominacija u regionu.

Mađarska MOL Grupa posluje u više od 30 država, navedeno je na sajtu kompanije.

Poslovanje je pre svega u Centralnoj i Istočnoj Evropi preko maloprodaje goriva i rafinerija, ali i u Egiptu, Iraku, Kazahstanu, Azerbejdžanu, Rusiji i Pakistanu.

Na Balkanu MOL je prisutan u Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini.

MOL ima tri rafinerije nafte – U Mađarskoj, Slovačkoj i Hrvarskoj, a kupovinom NIS-a dobio bi još jednu, i 2.400 benzinskih pumpi.

Politika ili ekonomski interes?Holoda smatra da bi nova mađarska vlada, koja ne bi bila proruski nastrojena, mogla da utiče na donošenje odluka u MOL-u kroz promene u strateškim prioritetima, pristupu Evropskoj uniji i stavu prema zavisnosti od ruske energije.

"Međutim, kao kompanija koja je na berzi, MOL odluke na kraju donosi na osnovu ekonomske racionalnosti, pa je malo verovatno da će se njegov strateški fokus značajno promeniti", dodao je.

Holoda kaže da je u pregovorima između MOL-a i Gaspromnjefta politika igrala važnu ulogu u pogledu diplomatske podrške i međunarodnog okruženja.

"Ali su poslovna logika i tržišni faktori takođe bili ključni pokretači", dodao je.

Viktor Orban je izgradio dobre odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, dok se više puta sukobljavao sa Evropskom unijom.

Kritikovao je sankcije Rusiji i insistirao na mogućnosti nabavke ruskih energenata.

Diplomate EU očekuju od budućeg premijera Mađarske Petera Mađara ukidanje veta na kredit Ukrajini i deblokadu 20. paketa sankcija Rusiji.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) ocenila je 13. aprila da se Mađarska "vraća na evropski put".

EU je suspendovala milijarde eura sredstava Mađarskoj zbog zabrinutosti za demokratske standarde u toj zemlji.

Poput Orbana, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastavio je da održava dobre odnose sa Moskvom.

A Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja se nije pridružila sankcijama EU uvedenim Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.