Pluralizam među Srbima na Kosovu: 'Dobar znak koji je nedostajao'
Kako je prethodnih dana potvrđeno od strane političkih subjekata, liste kandidata za poslanike u Skupštini Kosova je predalo njih šest: Srpska lista, Srpska Demokratija, Srpski Narodni Pokret, Za slobodu pravdu i opstanak, Partija Kosovskih Srba i Građanska inicijativa Narodna Pravda.
Srpska lista je saopštila da je predala listu od 48 kandidata za poslanike u Skupštini Kosova, među kojima je i Dragica Gašić, prva srpska povratnica u Đakovici – gradu na oko 70 kilometara od Prištine. Njen povratak 2021. je izazvao je burne reakcije ali je ona na kraju uspela da se vrati u svoj stan.
"Čast mi je i zadovoljstvo da su naši dekani, profesori, ugledni lekari, sudije, svojim imenom stali uz Srpsku listu u ovom najtežem trenutku borbe za interese srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije", poručio je Zlatan Elek, predsednik Srpske liste.
Listu od 12 kandidata je objavio i Nenad Rašić, lider stranke Za slobodu pravdu i opstanak – na kojoj se našla i Marina Bogojević iz Leposavića, aktuelna zamenica gradonačelnika Ljuljzima Hetemija (Lulzim Hetemi).
Centralna izborna komisija je saopštila da je Srpska Demokratija predala listu od 13 kandidata, Građanska inicijativa Narodna Pravda listu od deset kandidata, Partija Kosovskih Srba devet, dok je Srpski narodni pokret potvrdio da je predao listu od 12 poslaničkih kandidata.
Te stranke nisu objavile liste kandidata jer čekaju da budu potvrđene.
Portparol Centralne izborne komisije Kosova, Valjmir Eljezi (Valmir Elezi) je za RSE naveo da se rok za podnošenje liste kandidata za poslanike produžava do ponoći u sredu.
"CIK je ovu odluku doneo uzimajući u obzir da se prvi put ovaj proces sprovodi preko onlajn platforme i neki od političkih subjekata su imali poteškoća u korišćenju platforme", naveo je Eljezi.
Centralna izborna komisija treba najkasnije do 25. decembra da potvrdi liste. Izbori su zakazani za 9. februar.
"Dobro je da imamo neku vrstu pluralizma u predstavljanju srpske zajednice, to je nešto što je nedostajalo u prethodnom periodu", poručuje Marinković.
"Sama činjenica da se prijavljuje šest lista govori da je opao monopol Srpske liste, očigledno je da ni Beograd ne može više sve karte da stavi na Srpsku listu. Mislim da je to dobar znak za srpsku zajednicu, vraća se na neuobičajeni način u višepartijski sistem", dodaje Janjić.
Srpska lista, najveća partija Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, je od njenog osnivanja 2013. godine dobijala preko 90 odsto glasova pripadnika srpske zajednice na svim izbornim procesima na kojima je učestvovala.
Međutim, Posmatračka misija EU na Kosovu je svom izveštaju iz 2021. godine zaključila da je Srpska lista "monopolizovala politički život među kosovskim Srbima", te da su zabeleženi slučajevi zastrašivanja i pritisaka na birače od strane kandidata i aktivista Srpske liste.
Pripadnici srpske zajednice severno i južno od reke Ibar, sa kojima je RSE razgovarao 26. novembra, podržali su izlazak na predstojećim parlamentarnim izborima kako bi se njihov glas čuo u kosovskim institucijama.
'Politika bojkota Srpske liste otvorila vrata drugim strankama'
Miodrag Marinković ukazuje da je Srpska lista "nestala" pre dve godine, kada je inicirala izlazak Srba iz kosovskih institucija na severu, te da je stvoren prostor u kome su "na površinu izašli neki drugi politički lideri koji su dobili određenu podršku građana srpske zajednice".
"Tako da će ta neka dominacija, monopol Srpske liste, biti vrlo teško ostvariva u ovom trenutku. Vidim da se u Parlamentu Kosova mogu pojaviti neka nova lica, nove političke opcije i mislim da će to biti jako dobro za srpsku zajednicu", kaže on.
Napominje ipak da se politički predstavnici Srba, bez obzira kojoj opciji pripadaju, moraju pridržavati neke osnovne platforme koja štiti interese srpske zajednice.
Nakon dvogodišnjeg bojkota kosovskih institucija zbog ukidanja srpskih tablica, Srpska lista je saopštila da će učestvovati na predstojećim kosovskim izborima ali nisu jasno precizirali da li će aktivno učestvovati u radu institucija.
Od 2022. godine deset poslanika parlamentarne grupe "Srpska lista" su se na sednicama Skupštine Kosova pojavljivali na svakih šest meseci kako ne bi izgubili mandate.
Inače, prema Ustavu Kosova deset poslaničkih mesta je rezervisano za srpsku zajednicu i bez njihovih glasova se ne mogu doneti neki važni zakoni ili ustavne promene.
Marinković podvlači da je buduće aktivno učešće Srba u kosovskim institucijama "ekstremno važno" kako bi se zaštitila prava i interesi zajednice.
"Politika bojkota se pokazala bezuspešnom. Ono što se može dobiti ovim pluralizmom je da neke novije partije budu aktivnije u samim institucijama, parlamentu, učestvuju u radu, prenose šta su interesi srpske zajednice, što nije bio slučaj dok je Srpska lista imala ekskluzivnu reprezentativnost", kaže on.
'Neophodno poboljšati izborne uslove da bi pluralizam bio uspešan'
Dušan Janjić takođe ocenjuje da je "ugled Srpske liste puno opao" zbog "politike bojkota" i cele situacije na severu Kosova koja je potom usledila.
Nakon istupanja iz kosovskih institucija početkom novembra 2022. Srpska lista je pozivala na bojkot lokalnih izbora što je uslovilo dolazak albanskih gradonačelnika na vlast u četiri opštine sa srpskom većinom: Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku.
Takođe, nakon što su policajci iz redova srpske zajednice napustili svoje pozicije, zamenili su ih uglavnom oni iz redova albanske, a ista situacija je i u oblasti pravosuđa i lokalne administracije.
Vlada Kosova na čelu sa premijerom Aljbinom Kurtijem je od 2022. aktivno radila i na uspostavljanju vlasti na severu, a neke od koraka koje je povukla u tom pravcu je ukidanje srpskih registarskih oznaka, ukidanje institucija koje rade u sistemu Srbije i ukidanje srpskog dinara.
Ipak, Janjić podvlači da je za "uspešan pluralizam" među srpskom zajednicom na Kosovu neophodno obezbediti fer izborne uslove. Pojašnjava da su neki do tih uslova da se urede birački spiskovi, uspostavi demokratska kontrola samog procesa glasanja i spreči bilo kakva zloupotreba kao što je novac, funkcija i nasilje.
"Govorim sada pre svega o srpskoj zajednici, ukoliko se ne obezbede ovi uslovi biće negativnih posledica po srpsku zajednicu. Biće smanjena izlaznost a biće i medijsko propagandnog obračuna među Srbima, čemu Srpska lista mora da prisegne više nego ranije", smatra Janjić.
Hoće li Beograd dozvoliti pluralizam među Srbima na Kosovu?
Nakon što je Srpska lista saopštila da će učestvovati na izborima, visoki funkcioneri aktuelne vlasti u Beogradu su im pružili podršku.
Prethodno je i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, pozvao na povratak Srba u kosovskim institucijama, iako je Beograd podržao i napuštanje istih.
Miodrag Marinković i Dušan Janjić ne očekuju da će Beograd u ovom trenutku podržati pluralizam među Srbima na Kosovu jer "uvek igra na jednu kartu a to je Srpska lista".
Marinković ipak veruje da će, ukoliko druge političke opcije uđu u kosovski parlament, Beograd imati pragmatičniji pristup kako bi se zaštitili interesi srpske zajednice.
"Da bi se sačuvali neki mehanizmi koji su na raspolaganju srpskoj zajednici. Nisam sada siguran šta će se događati ali verujem da postoji prostor da se zajednički deluje ukoliko bude dobre namere", kaže on.
Janjić pak ukazuje da se "stanje u Srbiji menja a samim tim i stanje među Srbima koji su na Kosovu".
"Ja sam uvek govorio da je pogrešno igrati sve na jednu kartu. Platili smo to mnogim ljudima na Kosovu, to je najpogrešnija igra koja vodi ka demokratiji", navodi.
A koje poruke su političke stranke Srba na Kosovu poslale uoči predaje lista za poslanike u Skupštini Kosova?
Srpska lista je poručila kako će se, "nikada jača", boriti za svih deset mandata u Skupštini Kosova, te da su oni "jedini" koji zastupaju interese Srba na Kosovu.
Srpska Demokratija je navela da je došlo vreme da se pruži podrška onima koji "nisu okrenuli leđa narodu dok su prava Srba bila ugrožavana2, iako su "neki birali da ćute i povlače se u senku".
Srpski Narodni Pokret je rekao da nikada nije prestao da se bori za srpske interese i da "jedini ima snage da se izbori za slobodu i promene na bolje".
Stav stranke Za slobodu pravdu i opstanak je da je došlo vreme da Srbi sami sebe predstavljaju u kosovskim institucijama.
Partija Kosovskih Srba saopštava da u kosovskom Parlamentu trebaju biti Srbi "koji će aktivno učestvovati u radu i braniti interese srpskog naroda za razliku od dosadašnjih poslanika".
GI Narodna Pravda smatra da je potrebno "preuzeti stvar u svoje ruke", te da narod "konačno oseti slobodu".