Neizvestan Kurtijev potez u vezi sa Zajednicom opština pre izbora na Kosovu
"Nove pragmatične kombinacije vlasti mogle bi da daju opcije za uspešna rešenja", kaže on u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Dodaje da Kurti neće moći beskonačno da izbegava to pitanje ukoliko pobedi na predstojećim izborima, jer će pritisak međunarodne zajednice biti sve jači.
Ipak, kako kaže Muhadžiri, u narednih meseci očekuje da Kurti pojača svoj diskurs protiv Zajednice "nadajući se pozitivnom populističkom izbornom efektu".
Početkom ove nedelje, 21. oktobra, navršilo se godinu dana od kako su izaslanici velike petorke – Evropske unije, Sjedinjenih Država, Francuske, Nemačke i Italije – Kosovu i Srbiji predstavili nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom, koja bi trebala da reši pitanje položaja srpske zajednice, zaštiti njihova prava, finansiranje iz Srbije i slično.
Evropska unija je tada saopštila da je reč o "modernom modelu" zaštite manjinskih zajednica, a dokument su u načelu prihvatili premijer Kurti i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.
Međutim, Kurti odbija da napravi prvi korak ka uspostavljanju Zajednice i statut pošalje Ustavnom sudu na razmatranje, iako to u proteklih godinu dana konstantno traži međunarodna zajednica.
Da li je Kurti nadigrao Vučića?
Poslednji put je takav poziv stigao od pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Aziju, Džejmsa O'Brajana (James O'Brien) tokom boravka u Prištini 21. oktobra.
RSE se obratio Vladi Kosova sa upitom da li razmatra slanje statuta Ustavnom sudu pre izbora 9. februara naredne godine, ali odgovor nije stigao.
Politikolog Ognjen Gogić u izjavi za RSE kaže da se od Vlade Aljbina Kurtija ne može očekivati da napravi korak ka uspostavljanju Zajednice pre izbora, ali ni nakon, ukoliko ih njegova partija Samoopredeljenje dobije.
Kao jedan od glavnih argumenta za takav stav navodi da je Kurtijeva Vlada maja ove godine odbila da pošalje nacrt statuta na razmatranje Ustavnom sudu, iako je to bio uslov za prijem u Savetu Evrope.
"Kosovo je svesno izabralo da ostane bez članstva u Savetu Evrope. Nije realno da sada pošalje nacrt na razmatranje kada ništa nema pred sobom", smatra Gogić.
Francuska i Nemačka su zatražile su od Kosova da preduzme korake ka formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom ubrzo pošto je Parlamentarna skupština Saveta Evrope krajem aprila usvojila preporuku da se Kosovo primi u članstvo.
Međutim, premijer Kurti je odbio tako nešto uz obrazloženje da se normalizaciji odnosa sa Srbijom razgovara u Briselu, a ne u Strazburu.
Može li Zapad da ubedi Kurtija da formira Zajednicu?
Artan Muhadžiri napominje da je premijer Kurti svestan da neće imati dobre odnose sa SAD i EU bez kvalitetnog i konstruktivnog bavljenja ovom temom, te da ne može beskonačno gubiti važne prilike za napredak Kosova ka evropskim integracijama.
"U ovom kontekstu, glavna obaveza sledećeg kosovskog premijera biće da radi na detaljnom planu kao ponudi zasnovanoj na realizmu, velikom međunarodnom napretku Kosova i šansama za opštu prihvatljivost za sve aktere. Sve ostalo će značiti nastavak sadašnjeg negativnog statusa kvo", zaključuje Muhadžiri.
Ognjen Gogić podseća da Kurti formiranje Zajednice stalno uslovljava napretkom implementacije drugih sporazuma u okviru dijaloga, te da bi konkretne korake preduzeo samo ukoliko bi došlo do prihvatanja priznanja nezavisnosti Kosova od strane Srbije - de jure ili de facto.
"Vlast u Prištini odbija Zajednicu kao takvu ali je spremna da je razmotri u zamenu za neku vrstu priznanja od strane Srbije, što Srbija nije spremna da isporuči", kaže Gogić.
Koliko je Zapadu bitna Zajednica?
Gogić smatra da će Kosovo i nakon parlamentarnih izbora februara 2025. nastaviti da izbegava obavezu o formiranju Zajednice jer, kako kaže, zapadne zemlje nisu zainteresovane da ozbiljnije uslove Kosovo po tom pitanju.
U tom kontekstu zaključuje da zapadne zemlje podržavaju formiranje Zajednice, ali ne po svaku cenu.
Međutim, Muhadžiri smatra da u poslednjem periodu postoji veći interes i povišena politička ulaganja da se dođe do konačnog dogovora Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa a da je Zajednica nezaobilazni stub tog procesa.
"Jasno je da premijer Kurti još nema kreativno rešenje kako da premosti ogroman jaz između svog apsolutističkog odbijanja Zajednice dok je bio u opoziciji, sa oštrim pritiscima realnopolitičkih zahteva za njeno prihvatanje, sada kada je na vlasti", poručuje.
Ambasador Velike Britanije na Kosovu Džonatan Hargrivs (Jonathan Hargreaves) je u intervjuu za kosovsku televiziju Klan Kosova 22. oktobra rekao je da bi slanje nacrta o Zajednici opština sa srpskom većinom Ustavnom sudu na razmatranje omogućilo napredak ka članstvu u Savetu Evrope.
Prethodno je početkom oktobra i ambasador Nemačke na Kosovu, Jorn Rode (Rodhe), izjavio da se od Kosova ne traži da donese konačnu odluku o formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom već da je za podršku oko članstva u Savetu Evrope dovoljno da pošalje statut Ustavnom sudu na razmatranje.
Na to je reagovao direktor Kancelarije u Vladi Srbije, Petar Petković, uz ocenu da takva izjava obesmišljava dijalog i sporazume postignute u Briselu.
Visoki funkcioneri u Srbiji Zajednicu opisuju kao "jedini mehanizam opstanka i ostanka srpskog naroda na Kosovu".
Zajednica opština sa srpskom većinom je dogovorena 2013. godine dok su dve godine kasnije usaglašeni principi na osnovu kojih bi ona trebala da bude uspostavljena.
Međutim, Ustavni sud Kosova je 2015. utvrdio da ti principi nisu u potpunosti u skladu sa zakonima Kosova ali da mogu biti usklađeni.
U međuvremenu, Kosovo i Srbija su prošle godine prihvatili Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, u kome je jedna od tačaka pružanje određenog nivoa samomenadžiranja srpskoj zajednici na Kosovu, odnosno uspostavljanje Zajednice.