Stradner: Američka rezolucija o Kosovu u NATO-u je 'snažan politički signal'

Kosovo je dobilo politički podsticaj u svojim nastojanjima da postane deo NATO-a - vojnog saveza koji je intervenisao 1999. kako bi okončao rat - nakon što su tri američka kongresmena ove nedelje predstavila rezoluciju kojom podržavaju tu dugogodišnju aspiraciju.

Rezolucija, koju su 30. aprila uz dvostranačku podršku podneli kongresmeni Kit Self (Keith), Riči Tores (Ritchie) i Majk Loler (Mike Lawler), takođe je izazvala trenutnu reakciju Srbije, koja se redovno bori protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama.

Za Ivanu Stradner iz Fondacije za odbranu demokratija iz Vašingtona, rezolucija je "snažan politički signal, jer strateški približava Kosovo NATO-u".

"Na papiru, Kosovo možda nije mnogo bliže članstvu, s obzirom na to da ga četiri saveznika NATO-a još uvek ne priznaju, ali ovo je korak u pravom smeru u vreme kada se bezbednosna situacija u regionu pogoršava", rekla je Stradner za Radio Slobodna Evropa.

Kosovo još nije formalno podnelo zahtev za članstvo u NATO-u, jer se suočava s velikim preprekama, kao što je nedostatak priznanja od četiri članice alijanse: Grčke, Rumunije, Slovačke i Španije.

Ono je takođe trenutno u procesu transformacije Bezbednosnih snaga u punopravnu vojsku, za šta se očekuje da će trajati do 2028.

Pored toga, Kosovo nije ni deo NATO-ovog programa Partnerstvo za mir, koji služi kao put za svaku zemlju koja želi da postane članica vojnog saveza.

Prijem novog člana zahteva jednoglasnost unutar saveza, zbog čega rezolucija koju su predložili kongresmeni poziva Vašington da podstakne te četiri zemlje da priznaju najmlađu državu u Evropi.

Stradner ocenjuje da inicijative u Kongresu, poput ove rezolucije, možda neće moći da primoraju saveznike u NATO da promene svoje stavove, ali da one oblikuju političko okruženje pokazujući da Vašington vidi Balkan kao nedovršeno strateško pitanje i da očekuje više jedinstva unutar alijanse.

"One takođe šalju jasan signal unutrašnjoj američkoj debati da nije vreme za ograničavanje ili povlačenje američkih vojnih obaveza saveza na Balkanu, uprkos povremenim glasovima u tom pravcu. Stabilno vojno prisustvo SAD u Evropi ostaje ključno za odvraćanje i dugoročnu stabilnost", naglašava ona.

Poslednjih meseci bilo je glasina da bi SAD mogle da povuku svoje trupe iz NATO-a, uključujući i iz mirovne misije na Kosovu, KFOR-a.

Međutim, Pentagon je ranije naveo za RSE da nema nikakvih najava o promeni rasporeda snaga.

Oko 590 američkih vojnika služi na Kosovu kao deo mirovne misije NATO-a.

Prema rečima Stradner, ova rezolucija takođe "šalje jasnu poruku da SAD nastavljaju da ulažu u ulogu i koheziju NATO-a".

Rezolucija odražava 'regionalne tenzije'Stradner smatra da podnošenje rezolucije u SAD u ovom trenutku odražava "kako tekuće regionalne tenzije, tako i širu geopolitičku trku u kojoj se sive zone sve više posmatraju kao slabosti".

Tenzije u regionu su se nedavno povećale, uz tvrdnje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, iznete bez pružanja dokaza, da se susedne zemlje "spremaju" za napad na nju.

Da bi osnažio svoj narativ, Vučić je pre nekoliko nedelja najavio nove investicije u vojsku i dalje povećanje odbrambenih kapaciteta, naglašavajući da Srbija mora biti spremna na svaki razvoj događaja u "složenoj" bezbednosnoj situaciji izazvanoj aktivnostima Prištine, Tirane i Zagreba.

On se pritom pozvao na zajedničku izjavu o saradnji u oblasti odbrane Kosova i dve članice NATO-a: Albanije i Hrvatske.

Sve tri zemlje su više puta naglasile da njihova trilateralna deklaracija nije usmerena protiv bilo koga i da je cilj razvoj odbrane.

Kosovo je, s druge strane, poslednjih godina optuživalo Srbiju za agresiju zbog vojnih vežbi u blizini granice.

Stradner navodi da je Zapadni Balkan već pokazao koliko brzo tenzije mogu da eskaliraju, navodeći incidente tokom protesta 2023. na severu Kosova gde većinom žive Srbi, kada je povređeno više od 90 mirovnjaka NATO-a na Kosovu.

Ti incidenti, prema njenim rečima, podvlače da se alijansa "ne suočava s apstraktnim rizicima, već sa stvarnim tačkama tenzija".

"Dok se suočava s poteškoćama u svom ratu u Ukrajini, (ruski predsednik Vladimir) Putin traži nove načine da izazove Zapad, a otvaranje novog sukoba na Balkanu je uvek na njegovom 'vojnom meniju', uz pomoć Vučića. Upravo zato NATO ima interes za stabilnost u regionu", naglašava Stradner.

Ona veruje da je pouka koju mnogi kreatori politike izvlače iz ruske invazije na Ukrajinu, koja je počela 2022. godine i još traje, "direktna".

Ona veruje da mnogi kreatori politike mogu da izvuku "direktnu" pouku iz ruske invazije na Ukrajinu, koja je počela 2022. godine i još traje.

"Zemlje van NATO-a, poput Ukrajine, ostaju izložene, dok članstvo u NATO-u pruža nivo odvraćanja koji akteri poput Putina oklevaju da direktno ospore", kaže ona.

To važi i za Kosovo, zemlju koja je stekla slobodu zahvaljujući intervenciji NATO-a 1999. kako bi se potisnuo tadašnji srpski režim, budući da su njeni zvaničnici više puta ponovili da će zemlja biti bezbednija kao deo alijanse.

Protivljenje Srbije 'predvidljivo'Srbija se javno bori protiv nezavisnosti Kosova i njegovog članstvu u međunarodnim organizacijama i, prema rečima Stradner, Vučićeva reakcija na rezoluciju SAD nije neočekivana.

U sporazumu iz 2023, postignutom u dijalogu uz posredovanje EU, Srbija se obavezala da neće blokirati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.

Međutim, ona se nije pridržavala te obaveze ni tri godine kasnije i nastavila je da lobira protiv svog suseda.

"Vučićevo protivljenje ovoj rezoluciji je predvidljivo. On ima malo interesa da pozdravi jače prisustvo NATO-a, a učešće Srbije u povremenim vežbama NATO-a ne treba mešati s potpunim svrstavanjem, naročito imajući u vidu njenu paralelnu vojnu saradnju s Rusijom i Kinom", ističe Stradner.

Srbija je vojno neutralna, ali je deo NATO programa Partnerstvo za mir i sarađuje s alijansom u tom duhu.

Istovremeno, međutim, ona redovno sprovodi vojne vežbe s Kinom i nije se pridružila Zapadu u uvođenju sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

"Srbija proširuje svoje vojne kapacitete uz podršku spoljnih partnera, dok Vučić nastavlja da balansira između Brisela, Moskve i Pekinga na način koji izaziva razumnu zabrinutost u pogledu dugoročnog pravca Srbije", podvlači Stradner.

Ona napominje da, uprkos tome što Vlada Srbije koristi sredstva EU, Vučićeva retorika i pozicioniranje "često odražavaju teme povezane s Vladimirom Putinom, posebno u kontekstu regionalnog uticaja i narativa o širem 'srpskom svetu'".

"Unutrašnji pritisci takođe imaju značaj: kako protesti i političke tenzije unutar Srbije rastu, postoji ponovljeni obrazac u kojem Vučić teži da eskalira situaciju u regionu kako bi je potom deeskalirao", navodi ona.