Zastave na studentskim protestima. Ima li nepoželjnih?
Stranačkih obeležja, na zahtev studenata, nema, ali su se na protestu na Trgu Slavija u Beogradu, održanom u nedelju, 22. decembra, jednom od najmasovnijih do sada, mogla videti obeležja i levice i desnice.
U porukama koje se mogu pročitati na transparentima studenti traže odgovornost za jednu od najvećih tragedija koja je zadesila drugi po veličini grad u Srbiji od Drugog svetskog rata: "Nema popravnog roka za pravdu", "Nismo učili da bismo ćutali", "Nema nauke dok se ne operu ruke", piše na nekima od njih.
Novi slogani pojavljuju se na svakom narednom okupljanju, a konstantu čine državne zastave Srbije.
Sukob oko EU zastave
Incident koji je otvorio pitanje obeležja koje koriste student u protestu, dogodio se upravo u danu masovnog skupa na Trgu Slavija, u kojem je prema podacima udruženja Arhiv javnih skupova, koje se bavi procenama posećenosti, učestvovalo više od sto hiljada ljudi.
U masi koja je ispunila beogradski trg i protezala se okolnim ulicama, mogle su se videti i zastave različitih ideoloških usmerenja.
Vijorila se crvena zastava sa likom argentinskog revolucionara i gerilca Če Gevare, baner na kojem je prikazan lik kneza Lazara, kao i plava zastava sa žutim zvezdicama, simbol Evropske unije.
Ova poslednja izazvala je incident kada je grupa mladića otela EU zastavu uz povike da "ne može ta zastava". Tom prilikom je došlo i do fizičkog obračuna dve grupe.
Snimak se proširio društvenim mrežama, a podelilo ga je nekoliko Telegram kanala krajnje desnice, uz potpis da je "grupa 'ubačenih elemenata'" pokušala da prodefiluje sa zastavom Evropske unije, ali je "prisutan narod odmah reagovao".
Prorežimski tabloid "Informer" je incident iskoristio kao argument da nisu svi okupljeni proevropski orijentisani, iako je povod za proteste smrt 15 ljudi. Snimak je uz komentare da su student protiv EU emitovala i prorežimska televizija Pink.
Nije poznato ko su bili ljudi koji su oteli zastavu, niti da li su uopšte studenti.
Sličan incident dogodio se 17.novembra u Novom Sadu na protestu građana zbog pada nadstrešnice.
Manja grupa ljudi je tom prilikom došla sa zastavom EU i transparentom "Euromajdan Srbija", koji aludira na masovne demonstracije u Ukrajini 2013. godine, kojima je zbačen proruski predsednik Ukrajine Viktor Janukovič.
Iz vladajućih krugova uobičajne su paralele tih događaja, sa onim što se trenutno događa u Srbiji.
Tom prilikom su, nakon manjeg koškanja, uklonjene ove zastave, a organizatori okupljanja su rekli da je skup komemorativnog tipa i da neće biti isticane nikakve političke zastave.
U oba slučaja policija nije objavila nikakav izveštaj o incidentima.
Obeležje patriotizma
Emilija Milenković, studentkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da isticanje državne zastave predstavlja jasnu poruku patriotizma studenata.
"Zastava Srbije je obeležje naše zemlje i za ono za šta se borimo – za svoju državu, u smislu da ona nama pripada jer smo mi njena budućnost. To je poruka da ne želimo da odemo iz ove zemlje i na kraju da je ova naša borba čin patriotizma", kaže Milenković.
Prema njenim rečima, obeležja pojedinačnih fakulteta, koja se takođe mogu videti na protestima i studentskim blokadama, studenti ističu kako bi pokazali sa kojih fakulteta dolaze.
"Studenti ih sa ponosom nose, jer su srećni što su njihovi fakulteti u blokadi i što oni mogu da budu deo te blokade", naglašava Milenković.
U javnosti se neretko mogu čuti paralele aktuelnih studentskih blokada sa višemesečnim protestima studenata krajem 1996. i početkom 1997. godine, koji su izbili nakon što je režim tadašnjeg autokratskog predsednika Slobodana Miloševića pokrao lokalne izbore.
Sećanje na to vreme prizvala je i zastava sa logotipom automobilske marke Ferari koja se pojavila i na velikom protestu na beogradskom Trgu Slavija 22. decembra. Ista zastava bila je jedan od simbola studentskih šetnji devedesetih.
Osim toga, na protestima devedesetih upadljivo je bilo prisustvo zastava zemalja političkog Zapada, poput Francuske ili Sjedinjenih Država, što sada nije slučaj.
Međutim, antropolog Ivan Đorđević, koji je pre 28 godina kao student bio u protesnim kolonama, smatra da se ne mogu povući paralele tih demonstracija sa današnjim.
Kako kaže, od ti studentski protesti su vremenski udaljeni od današnjih tačno onoliko koliko su studentski protesti 1968. bili daleki generaciji studenata devedesetih.
"Moj utisak tog prisustva zastava Srbije je da je to pokazatelj da ova generacija želi svima nama starijima da pokaže da želi da ostane ovde u Srbiji".
"Ova deca Srbiju doživljavaju kao svoju kuću i za njih je ljubav prema zemlji u nekom smislu nešto što je mnogo manje upitno nego generacijama koje su im prethodile, poput moje, koja je rođena u jednoj zemlji pa potom promenila tri i kojima ti koncepti nisu bili dragi i simpatični, naročito zbog bujanja nacionalizma devedesetih i onoga šta je rađeno u ime ove zemlje", kaže Đorđević.
Zašto nema stranačkih zastava?
Od početka pobune 2024. godine studenti su naglašavali da ona nije stranačka i izričito zabranili opozicionim strankama da ističu svoja obeležja.
Opozicija poštuje taj zahtev, i istovremeno jasno naglašava da podržava borbu studenata i način na koji je vode.
Emilija Milenković kaže da studenti na taj način naglašavaju da nisu povezani ni sa jednom političkom grupacijom i da tako smanje manevar prorežimskim medijima da ih na taj način označavaju.
"Ove blokade su nezavisne, nepristrasne i nestranačke. Naravno, svi su dobrodošli u svojstvu građana, ali obeležja političkih partija nisu", kaže Milenković.
Ivan Đorđević kaže da svaka studentska borba nastoji da bude autonomna u odnosu na političke aktere. Na protestima 1996/1997. aktivno su učestvovali i opozicioni političari iz tadašnje koalicije Zajedno, ali, kako naglašava Đorđević, povod za te proteste je bila izborna krađa.
"Za razliku od tadašnjeg vremena, kada se protestovalo protiv izborne krađe, dakle nečega gde su političke stranke bile legitimni i glasni akteri, sada je situacija drugačija", kaže Đorđević.
On, međutim, naglašava da bi današnja opozicija u nekom trenutku morala da izađe iz pozicije pasivnog posmatrača.
"Svima je jasno da ovi studentski protesti predstavljaju značajan okidač koji je aktivirao mnogo ljudi, ali će u nekom trenutku biti nužno da politički akteri koji mogu da učestvuju na izborima – jer studentski pokret to niti može, niti ima tu ideju – morati da pokažu sposobnost da politički kapitalizuju ono što je ishodište ovih protesta a to je jedan opšti bunt protiv ovog režima", smatra Đorđević.
Ideološka raznolikost
Studentkinja Emilijia Milenković kaže da su studenti koji protestuju svesni da imaju široku podršku pojedinaca i grupa sa različitih ideoloških pozicija, ali dodaje da je nemoguće da studentski protesti budu odvučeni na jednu stranu.
"Na svakom fakultetu postoji toliko mnogo mišljenja, stavova, političkih i ideoloških shvatanja, i nikada nisam videla ni na jednoj blokadi toliko ideoloških različitosti".
"Meni se to sviđa i želim da svi dobiju prostor da se iskažu, dok god se držimo osnovnih vrednosti, kao što su pravna država, vladavina prava, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, solidarnost, empatija. To su vrednosti koje daju prostora da nijedan ideološki stav ode u ekstrem", smatra Emilija Milenković.
Komentarišući različite ideološke simbole koji su se mogli videti na Trgu Slavija, antropolog Ivan Đorđević kaže da ne treba očekivati da će zbog takvih situacija studentski protesti biti odvučeni na neku ideološku stranu.
"Ono što može da se vidi je da mladi ljudi očigledno nisu zadovoljni time kako izgleda politički prostor u Srbiji i ne prepoznaju sebe ni u jednoj od ponuđenih političkih opcija. Između ostalog je odgovornost na tim političkim opcijama to da ne razumeju kako izgledaju politička kretanja i kako se artikuliše nova politika koja ne vuče korene iz nekada postojećih političkih matrica, poput podele na 'prvu' i 'drugu Srbiju'", smatra Đorđević.
Studenti su u blokade stupili krajem novembra, zahtevajući od nadležnih da objave kompletnu dokumentaciju o padu nadstrešnice sa Železničke stanice u Novom Sadu.
Traže i procesuiranje odgovornih za napade na studente tokom 15-minutnih blokada saobraćaja u tišini u znak sećanja na 15 žrtava novosadske tragedije. Među zahtevima je i oslobađanje svih uhapšenih tokom protesta zbog nadstrešnice.
Akademci zahtevaju i povećanje izdvojenih sredstava za državne fakultete za 20 odsto.
Dok predstavnici države tvrde da su svi studentski zahtevi ispunjeni, studenti to demantuju. I dalje je u blokadi više od 50 fakulteta i dva sedišta univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
U tom duhu, na jednom od protesta istakli su i transparent koji govori o njihovoj odlučnosti: "Još nije zvonilo za kraj".