Organizacije civilnog društva podnele krivičnu prijavu zbog 'špijunaže' novinara i aktivista u Srbiji
"Smatramo da postoje osnovi sumnje da su izvršena krivična dela neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka, pravljenje i unošenje računarskih virusa, kao i neovlašćeni pristup zaštićenom računaru i elektronskoj obradi podataka", rekao je za RSE Dušan Pokuševski iz Beogradskog centra za ljudska prava (BCLJP).
Prethodno je međunarodna organizacija Amnesty International (AI) navela da su srpski zvaničnici instalirali špijunski softver na telefone desetina novinara i aktivista, pozivajući se na digitalne forenzičke dokaze i svedočenja aktivista koji su rekli da su bili hakovani poslednjih meseci.
U izveštaju je navedeno da je reč o primeni domaćeg špijunskog softvera "NoviSpy" i forenzičkog alata izraelske kompanije Cellebrite od strane policije i Bezbednosno-informativne agencije (BIA).
Tužilaštvo najavljuje prikupljanje obaveštenja
Tužilac za viokotehnološki kriminal Boris Majlat potvrdio je u telefonskom razgovoru za RSE da je ovo tužilaštvo primilo krivičnu prijavu protiv NN lica.
"U narednim danima ćemo policiji uputiti zahteve za prikupljanje obaveštenja", rekao je Majlat.
Na pitanje RSE da li je tužilaštvo pokrenulo postupak u poslednjih nedelju dana nakon što se za slučajeve prisluškivanja novinara i aktivista saznalo iz medija, tužilac je odgovorio da nije jer se "niko od oštećenih nije javio".
"Zadatak policije biće da se prikupe podaci od okrivljenih", rekao je, navodeći da će tužilaštvo takav zahtev uputiti policiji do kraja nedelje.
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije i BIA nisu odgovorili na upit RSE o podnetoj krivičnoj prijavi.
Ranije su odbacili navode Amnesty Internationala kao "apsolutno netačne" i "besmislene".
Tražena reakcija i komesara Saveta Evrope i izvestioca UN
Osim krivične prijave Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, nevladine organizacije u Srbiji zatražile su sprovođenje nadzora i od Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i Zaštitnika građana.
Ranije je iz kancelarije Zaštitnika građana za RSE rečeno da će u skladu sa svojim ovlašćenjima preduzeti sve potrebne radnje koje mu stoje na raspolaganju.
Nevladine organizacije obratile su se i Komesaru za ljudska prava Saveta Evrope i specijalnim izvestiocima Ujedinjenih nacija.
"Ukoliko nađu da su naši navodi osnovani, odnosno navodi iz izveštaja AI, uputiće listu pitanja državi koja se tiču eventualne povrede ljudskih prava i koraka koje država planira da preduzme kako bi se te povrede otklonile i ubuduće sprečile", naveo je za RSE Dušan Pokuševski iz BCLJP.
Šta se navodi u krivičnoj prijavi?
Predstavnici civilnog sektora kažu da je glavni dokaz izveštaj Amnesty Interntionala objavljen 16. decembra pod nazivom "Digitalni zatvor: Prismotra i gušenje civilnog društva u Srbiji".
Nevena Krivokapić Martinović iz SHARE Fondacije izjavila je na konferenciji za medije da su u prostorijama BIA i policije "oduzimani mobilni telefoni aktivistima i novinarima koji su tajno otključavani".
Ona je navela da je to činjeno uz pomoć forenzičkog alata izraelske kompanije Cellebrite da bi se onda instalirao domaći špijunski softver "NoviSpy".
"Uređaji se zaražavaju na način da mogu da snimaju ekrane, da prave skrin šotove svih komunikacija i dozvoljavaju pristup lokaciji, mikrofonu i kameri", rekla je Krivokapić Martinović.
U krivičnoj prijavi se navodi da je nezavisni novinar iz Dimitrovgrada Slaviša Milanov u februaru nakon privođenja primetio da su podešavanja za podatke i Wi-Fi isključena na telefonu.
On je zatražio od Bezbednosne laboratorije Amnesty Internationala analizu svog telefona.
Ta analiza je, kako se navodi, otkrila da je korišćen proizvod kompanije Cellebrite za otključavanje uređaja, ali i tragove do tada nepoznatog špijunskog softvera, koji je za potrebe izveštaja AI nazvan "NoviSpy".
Dodaje se da Milanov i dalje ne zna koji podaci su preuzeti sa njegovog telefona.
Aktivistu Nikolu Ristića su 3. novembra, pre protesta zbog obrušavanja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je stradalo 15 ljudi, pripadnici BIA odveli u policijsku stanicu na informativni razgovor u Beogradu.
U krivičnoj prijavi se navodi da je nakon toga forenzičko ispitivanje Ristićevog telefona, koje je sproveo AI, pokazalo da je zaražen špijunskim softverom NoviSpy.
"Dokazi izvučeni sa uređaja pokazuju da su operateri špijunskog softvera 5. novembra ponovo konfigurisali infekciju, zahtevajući slanje podataka na server na svaka tri minuta umesto podrazumevanih 30 sekundi", piše u krivičnoj prijavi.
To ukazuje, kako se dodaje, "da su operateri aktivno upravljali zaraženim uređajem".
Aktivista Ivan Bjelić je, prema krivičnoj prijavi, 17. decembra 2023. godine odveden u zgradu Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu, gde su ga ispitivali službenici policije i pripadnici BIA.
Njemu su službenici pokazali formalni nalog na osnovu kog su tražili da otkrije svoj PIN kod i otključa telefon a nakon konstatacije da nisu pronašli ništa optužujuće, Bjelić je pušten.
U krivičnoj prijavi stoji da je AI forenzičkim pregledom identifikovao dokaze koji potvrđuju da je korišćen forenzički alat kompanije Cellebrite što je omogućilo izvlačenje svih podataka sa njegovog telefona.
Aktivista iz Udruženja Krokodil, čije ime nije navedeno, otišao je u oktobru na sopstveni zahtev u BIA kako bi pružio informacije o napadu na kancelariju njihove organizacije.
Navodi se da je tokom sastanka, njegov telefon ostao bez nadzora ispred prostorije za razgovor a da je naknadna forenzička analiza telefona, koju je sprovela Bezbednosna laboratorija Amnesty Internationala, pronašla dokaze da je tada na uređaj instaliran špijunski softver "NoviSpy".
Forenzički alati Cellebrite doniran je MUP-u tokom 2019. godine, pokazala je analiza Amnesty International.
Licence za još dva naloga ovog alata MUP je kupio tokom 2022. godine, pokazuje portal javnih nabavki.
Civilne organizacije koje traže pokretanje postupka zbog praćenja komunikacija novinara i aktivista su Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Građanske inicijative, CRTA, Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), YUCOM, Udruženje “Krokodil”, Partneri Srbija i SHARE Fondacija.