Pronađene crne kutije iz DHL aviona dok se traže uzroci smrtonosne nesreće
Avion Boing 737-476 srušio se u ponedeljak pri pokušaju sletanja na međunarodni aerodrom u Vilnjusu. Poginuo je pilot aviona, Španac, dok su povređena tri člana posade, Španac, Nemac i Litvanac.
Incident se dogodio u jeku zabrinutosti bezbednosnih zvaničnika na Zapadu da ruske obaveštajne službe pripremaju akte sabotaže usmerene na zapadne teretne avione, iako zvaničnici za sada kažu da nemaju dokaza o povezanosti Rusije, prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Snimač podataka o letu i audio snimač iz pilotske kabine, takozvane crne kutije, "pronađene su i uklonjene iz olupine", navodi se u saopštenju litvanskog Ministarstva pravde i dodaje da istražitelji analiziraju podatke o dva uređaja.
"Cilj bezbednosne istrage je sprečavanje budućih nesreća", navodi se u saopštenju i dodaje da istraga "ne pokušava da utvrdi ko je kriv ili odgovoran".
Litvanski glavni tužilac Arturas Urbelis je rekao da je najmanje 19 očevidaca intervjuisano u vezi s incidentom, ali da dosad nisu pronađene indicije o "ozbiljnijim radnjama".
Avion koji je poleteo iz Lajpciga, u Nemačkoj, udario je u nekoliko zgrada dok je klizao stotinama metara, navode policija i DHL.
Vatrogasci nisu mogli da utvrde da li je avion počeo da gori ili da se raspada još u vazduhu, a vlasti su apelovale na javnost da im se predaju eventualni video snimci pada.
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Annalena Baerbock) rekla je u ponedeljak da je nesreća mogla biti "hibridni incident" sa spoljnim učešćem.
"Sada se moramo ozbiljno zapitati da li je ovo bila nesreća ili je u pitanju još jedan hibridni incident", reklao je Berbok novinarima na sastanku ministara inostranih poslova G7 u Italiji.
"Nedavno smo videli višestruke hibridne napade u Evropi, često usmerene na pojedince i infrastrukturu, bilo podvodnu ili čvrstu infrastrukturu", rekla je ona, aludirajući na nedavno presecanje telekomunikacionih kablova u Baltičkom moru za koje su zvaničnici rekli da bi mogla biti sabotaža.
Litvanske vlasti dosad nisu ukazale na takvu mogućnost..
Berbok je rekla da nemačke vlasti veoma blisko sarađuju s vlastima Litvanije kako bi došli do uzroka nesreće.
"Ne možemo da odbacimo mogućnost terorizma... ali trenutno ne možemo da pripisujemo ili upiremo prstom jer nemamo takve informacije", rekao je novinarima šef litvanske kontraobaveštajne službe Darijus Jauniskis.
Mnoge zapadne obaveštajne agencije optužile su Moskvu za umešanost u akte sabotaže u Evropi, za koje su navele da imaju za cilj destabilizaciju saveznika Ukrajine koja se oslanja na zapadne vlade u ratu protiv ruske agresije.
Generalni komesar litvanske policije Arunas Paulauskas rekao je da su preživeli članovi posade rekli istražiteljima da u kabini nije bilo dima, vatre ili druge vanredne situacije pre pada. On je takođe rekao da je verovatnoća uticaja spoljne sile veoma mala.
Do nesreće je došlo posle serije požara u depoima DHL-a u Velikoj Britaniji i Nemačkoj tokom leta. Zapadni bezbednosni zvaničnici, koje su citirali mediji, ranije ovog meseca povezali su požare s navodnim probama ruske operacije usmerene na izazivanje požara na teretnim ili putničkim avionima koji idu za Severnu Ameriku.
List Volstrit džornal (The Wall Street Journal) citirao je bezbednosne zvaničnike koji su rekli da su uređaji koji su se u julu zapalili u DHL depoima u Lajpcigu i britanskom gradu Birmingemu bili deo proba.
Prošlog meseca, poljski zvaničnici rekli su da su četiri osobe privedene kao rezultat istrage o paketima koji su se zapalili na putu za SAD i Kanadu.
Aktivnosti četvorice ljudi "sastojale su se od sabotaže i diverzije u vezi sa slanjem paketa sa kamufliranim eksplozivom i opasnim materijalima preko kurirskih kompanija u zemlje Evropske unije i Veliku Britaniju, koji su se spontano zapalili ili detonirali tokom kopnenog i vazdušnog transporta", naveli su poljski tužioci u saopštenje krajem oktobra.
"Cilj grupe je takođe bio da testira kanal za prenos takvih paketa, koji su na kraju trebalo da budu poslati u SAD i Kanadu", navodi se u saopštenju i dodaje da su za to krive strane obaveštajne službe. U saopštenju nije direktno optužena Rusija.