Zašto Hezbolah ima 'centralni' značaj za Iran i u ratu i u mirovnim pregovorima?

Samo 48 sati pošto su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli masovnu kampanju bombardovanja Irana, libanska militantna grupa Hezbolah se uključila u sukob i podržala svog pokrovitelja.

Heubolaj, najbliži saveznik Teherana, ispalio je stotine raketa, projektila i dronova na susedni Izrael od 2. marta, otvarajući novi front u ratu i iscrpljujući izraelske vojne resurse.

Hezbolah je i militantna grupa i politička stranka koja kontroliše veliki deo južnog Libana. SAD ga smatraju terorističkom organizacijom, dok je Evropska unija stavila na crnu listu samo njegovo oružano krilo.

Izrael je pokrenuo kopnenu invaziju na jug Libana i razornu kampanju vazdušnih udara kao odgovor na napade Hezbolaha, ubivši više od 2.000 ljudi i raselivši više od 1,2 miliona, navode lokalne zdravstvene vlasti.

Pratite BLOG UŽIVO o dešavanjima na Bliskom istokuSada, dok Teheran i Vašington pregovaraju o mogućem mirovnom sporazumu, Iran je postavio okončanje napada na svoje proksije u regionu – posebno izraelske udare na Hezbolah – kao jedan od svojih osnovnih zahteva.

'Najvredniji regionalni resurs'"Iran smatra Hezbolah za svoj najvredniji regionalni resurs – svoju liniju fronta protiv Izraela – tako da bi izostavljanje Libana značilo prihvatanje kontinuirane izraelske degradacije njegovog osnovnog sredstva odvraćanja", rekla je Sanam Vakil, direktorka Programa za Bliski istok i Severnu Afriku u londonskom tink-tenku Četam haus (Chatham House).

"Za razliku od iračkih ili jemenskih grupa, Hezbolah se nalazi na izraelskoj granici s velikim raketnim arsenalom, čime ima jedinstveno centralno mesto za iranski uticaj i u ratu i u pregovorima", dodala je ona.

Hezbolah je osnova takozvane ose otpora, iranske mreže naoružanih proksija i militantnih grupa koje podržava Teheran. Među njima su jemenski pobunjenici Huti i proiranske milicije u Iraku, koji su se takođe uključili u rat.

Stvarana decenijama, osa otpora bila je ključni element iranske strategije odbrane – projektujući moć van svojih granica, a istovremeno smanjujući potrebu za direktnom konfrontacijom sa zakletim neprijateljima Izraelom i SAD.

Taj Savez je pretrpeo niz udaraca poslednjih godina. Hezbolah, glavna vojna i politička sila u Libanu, oslabljen je posle teškog jednogodišnjeg rata s Izraelom u kojem je ubijen dugogodišnji vođa grupe Hasan Nasralah. Čak i pošto je krhko primirje okončalo sukob krajem 2024. godine, Izrael je nastavio da izvodi napade na lidere i vojni arsenal te organizacije.

Hezbolah je uglavnom onesposobljen, barem se tako naširoko mislilo. Ta grupa je, međutim, iznenadila mnoge posmatrače svojim stalnim napadima na Izrael, sugerišući da i dalje ima značajan arsenal raketa i projektila.

"Uprkos nedavnim gubicima, Iran i dalje tretira Hezbolah kao svoje glavno sredstvo odvraćanja i osiguranje od izraelskih udara, koji može da direktno ugrozi Izrael ako Iran bude napadnut", rekla je Vakil.

Spor oko primirjaKada su Iran i SAD 7. aprila dogovorili dvonedeljni prekid vatre, primirje je gotovo odmah propalo posle spora oko toga da li uključuje Liban. Vašington je naveo da sporazum ne uključuje obustavu izraelskih napada na Hezbolah, dok je Teheran naveo da uključuje.

Manje od 24 sata pošto je primirje stupilo na snagu, Izrael je izveo svoj najsmrtonosniji napade na Liban, ubivši više od 300 ljudi i ranivši više od 1.000, što je izazvalo rasprostranjeno negodovanje. Izrael je od tada smanjio napade u Libanu.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan napisao je na X da izraelski udari "signaliziraju obmanu i nepoštovanje" prekida vatre. "Iran nikada neće napustiti svoju libansku braću i sestre", dodao je on.

Iran nije uzvratio udarom na Izrael, ali je Teheran odbio da ponovo otvori Ormuski moreuz – ključnu arteriju za globalno snabdevanje naftom i gasom i ključnu komponentu prekida vatre – stavljajući krhko primirje pod dodatni pritisak. Američka mornarica je potom uvela blokadu iranskih luka i saobraćaja u moreuzu s ciljem da spreči Teheran da izvozi naftu i gas.

Pre mirovnih pregovora između američkih i iranskih zvaničnika u Islamabadu 11. aprila, Teheran je zapretio da će se u poslednjem trenutku povući iz pregovora zbog kontinuiranih napada Izraela na Hezbolah. Iranska delegacija je na kraju učestvovala na pregovorima, mada strane nisu uspele da postignu dogovor o okončanju rata.

Pre pregovora u Islamabadu, Iran je izneo mirovni plan od 10 tačaka koji je, između ostalog, uključivao i prekid američkih i izraelskih napada na njegove naoružane saveznike u Libanu, Iraku i Jemenu.

Projekcija moćiStručnjaci su rekli da će zaštita Hezbolaha i njegovo uključivanje u mirovni sporazum biti prioritet Irana.

"Hezbolah je najstariji i najvažniji saveznik i proksi Irana u regionu i ušao je u novu rundu rata podrške Iranu, tako da Iran želi da uzvrati koliko god može", rekao je Farzin Nadimi, specijalista za iransku odbranu u Vašingtonskom institutu.

"Oni takođe žele da održe relevantnost svog najvažnijeg proksija i da spreče njegovo dalje slabljenje", dodao je Nadimi.

Iran je pomogao u osnivanju Hezbolaha 1982. kao odgovor na izraelsku invaziju te godine na Liban, koji je bio zahvaćen razornim građanskim ratom. Od osnivanja, ta šiitska politička i vojna organizacija je dobila značajnu finansijsku i političku pomoć iz Irana, zemlje sa šiitskom većinom.

Najsan Rafati, viši analitičar za Iran u Međunarodnoj kriznoj grupi, rekao je da je odbrana Hezbolaha dobila na većem značaju otkako je sirijski predsednik Bašar el Asad, dugogodišnji saveznik Teherana, svrgnut s vlasti u decembru 2024. Pod Asadom, Sirija je bila jedini drugi državni akter u osovini otpora.

"Tokom proteklih godinu i po dana, uticaj i projekcija moći Irana u Levantu pretrpeli su značajne udarce", rekao je Rafati.

To takođe uključuje slabljenje Hezbolaha, koji se suočava sa sve većim unutrašnjim i međunarodnim pritiskom da se razoruža. Libanska vojska je takođe raspoređena na jugu zemlje, uporištu Hezbolaha, što je još jedan udarac toj grupi.

Hezbolah je zbog ideologije i geografije saveznikom koga Teheran ne želi da napusti, rekao je Rafati.

"Pokušavajući da ga uključe u širi prekid vatre (i mirovni sporazum), Iranci izgleda nameravaju da osiguraju da ta grupa može da preživi i bori se još jedan dan, bilo kao politički akter ili doslovnije kao vojna sila s druge strane severne granice Izraela", rekao je on.

Nije jasno da li će Izrael pristati da okonča napade na Hezbolah i povuče svoje snage s juga Libana u okviru potencijalnog američko-iranskog mirovnog sporazuma. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu zavetovao se da će nastaviti napade na Hezbolah i uništiti grupu.

Izraelski i libanski ambasadori u SAD sastali su se u Vašingtonu 14. aprila na razgovorima kojima je posredovao državni sekretar Marko Rubio (Marco).

Liban je pozvao na prekid vatre, ali je Izrael odbacio primirje s Hezbolahom i insistira na razoružanju grupe. Šef Hezbolaha Naim Kasem pozvao je Liban da otkaže razgovore u Vašingtonu.