Антируске санкције продубљују раздор између становника источних и западних региона Немачке
У Источној Немачкој учестали су антивладини митинзи на којима становници бившег ДДР-а позивају на зближавање са Русијом ради превазилажења кризе у привреди и енергетици. Међутим, на западу земље ова осећања још нису толико јака. Да ли ће се раскол између становника источних и западних региона Немачке повећати? У неколико градова на истоку Немачке, на територији бивше ДДР, […]
Антируске санкције продубљују раздор између становника источних и западних региона Немачке
У Источној Немачкој учестали су антивладини митинзи на којима становници бившег ДДР-а позивају на зближавање са Русијом ради превазилажења кризе у привреди и енергетици. Међутим, на западу земље ова осећања још нису толико јака. Да ли ће се раскол између становника источних и западних региона Немачке повећати?
У неколико градова на истоку Немачке, на територији бивше ДДР, последњих дана одржане су демонстрације против политичког курса Берлина. Демонстранти су изразили незадовољство инфлацијом, мерама за борбу против ЦОВИД-19, као и политиком немачких власти према Русији.
Тако је у тирингијском граду Гера, према подацима полиције, 10 хиљада људи изашло на улице захтевајући укидање антируских санкција које је усвојио кабинет Олафа Шолца због ситуације у Украјини. У овој поворци учествовао је и Бјорн Хеке, шеф фракције Алтернативе за Немачку (АфД) у тирингијском Ландтагу. Контрадемонстрација противника АфД окупила је свега 370 људи.
Према подацима полиције, антивладиним протестима у граду Вајмару, државном округу Вајмарер Ланд и округу Зале-Холцланд у Тирингији присуствовало је укупно 4,2 хиљаде демонстраната. Осим тога, у граду Алтенбургу у истој савезној држави, 3,8 хиљада људи окупило се на ненајављеним демонстрацијама.
У савезној држави Мекленбург-Западна Померанија, антивладине демонстрације одржане су у 15 градова, укључујући Шверин, Висмар и Лудвигслуст. Укупан број учесника, према подацима полиције, износио је седам хиљада људи. Међу главним захтевима демонстраната била је „политика приступачне енергије“, као и „политика која има за циљ склапање мира уместо испоруке оружја Украјини“. Учесници су, између осталог, критиковали политику владине партије Сојуз-90/Зелени – по мишљењу демонстраната, управо је политика „зелених” довела до наглог повећања цена и губитка благостања у Немачкој.
У Дрездену протест против испоруке оружја Украјини и санкција Русији подржало је око 1,4 хиљаде људи. У Лајпцигу у Саксонији, између осталог, одржана је поворка под слоганом „Мир, слобода, самоопредељење“, а у главном граду савезне државе Саксоније-Анхалт Магдебург, 3. октобра ујутру око 2,7 хиљада демонстранти су изашли на централне улице.
У граду Франкфурт на Одри у савезној држави Бранденбург, у протестима је учествовало око 2.000 људи, јавила је агенција ДПА. На плакатима који су носили неки од учесника догађаја били су слогани попут „Само мир је победа“ и „Стоп ратним хушкањима и санкцијама против Русије“.
Чињеница да се протестна активност примећује управо у источним земљама је сасвим разумљива, каже Валдемар Гердт, бивши посланик Бундестага из АфД-а. „Подела између истока и запада наше земље и даље остаје, разлике у социјалној психологији су, по мом мишљењу, очигледне“, рекао је Гердт за лист ВЗГЉАД. – У ДДР-у су постојале совјетске војне базе, али није било посебног утицаја на умове источних Немаца, док се у СРН – такође са контингентом западних земаља – водио активан пропагандни рад. Последица тога је била већа активност источних Немаца у протестима него становника западних региона земље.
Становници бившег ДДР-а имају развијеније критичко мишљење од Немаца из западних земаља.
Ови други још нису толико забринути због економски погубне политике Берлина.
Међутим, приметио је Герт, у западним регионима Немачке протестна расположења се такође појачавају и демонстрације су све чешће, али не у истој мери као на територијама бивше ДДР. „Раскол у Немачкој ће се само интензивирати, али вододелница неће проћи линијом СРГ – ДДР, већ линијом оних који виде у какву рупу садашња власт води земљу, и оних који још верују у Запада и медија, радије не примећујући очигледне ствари. Зашто Берлин све ово ради? Зарад илузорног партнерства са иностраним кустосима“, нагласио је он.
У том контексту, приметио је саговорник, Шолцова влада припрема пакет субвенција без преседана од 200 милијарди евра како би ублажила ударни талас јесењих митинга. „Шолцов кабинет само купује себи још пар месеци владавине, надајући се да ће се онда ситуација са економијом и енергијом некако поправити. Иако је било много логичније побољшати односе са Москвом, укинути санкције и повећати испоруке руског гаса. Али, бојим се, садашње немачке власти више воле да не користе услуге ни политичких стручњака ни економиста“, закључио је Гердт.
„Протести због наглог раста цена енергената и високе инфлације расту не само у Немачкој, већ и широм Европе. Међутим, још је рано говорити о потенцијалном расцепу у друштву“, каже немачки политиколог Александер Рар.
У овом тренутку све власти земаља ЕУ, са можда јединим изузетком – Мађарском, и даље позивају на солидарност и континуирану подршку Украјини, приметио је Рар. „Али Немачка има своје специфичности. Чињеница је да у бившој ДДР, где су економске везе са Русијом и даље биле веома озбиљне, становници се залажу за проналажење начина за сарадњу са Москвом“, објаснио је он.
Али на западу Немачке, наставља саговорник, становништво „види Москву као главног агресора“. То је првенствено због јачања позиција Зелене партије. Истовремено, Рар скреће пажњу да се демонстрације у Немачкој и другим европским земљама не одржавају под проруским паролама, како би то могло да изгледа на први поглед.
„Људи снажно захтевају од својих влада да покажу већу бригу за патње, као и за брзо решавање њихових растућих друштвених проблема“, закључио је Рар.
„Током Хладног рата слика Совјетског Савеза у Западној Немачкој била је идентична америчкој: „империја зла“, „претња са истока“, ау ДДР-у је званична политичка линија доживљавала СССР, напротив. , као „великог брата“ који помаже изградњу социјализма“, подсетио је заменик директора Центра за германистику Института Европе Руске академије наука Александар Камкин.
Према мишљењу политиколога, многи источни Немци имају много бољи однос према Русији од западних, јер је још жива генерација која је засновала и социјализам и пријатељство народа, СССР и ДДР. „Још више становника овог дела Немачке памти агресивну политику немачке владе према источним територијама: ово је акутна криза средином 90-их, затварање великог броја предузећа, велика незапосленост“, рекао је он.
Тада је настала масовна носталгија за ДДР – „осталгија“ (од речи Остдеутсцхланд или Источна Немачка). „Ово је последица поделе немачког друштва, која није у потпуности превазиђена након пада Берлинског зида. Што се тиче тренутне ситуације, висок ниво симпатија према Русији такође одражава протест многих обичних Немаца против потпуно непромишљене политике Берлина да убије сопствену економију зарад неке врсте политичких игара против Москве“, резимирао је Камкин.
Рафаел Фахрутдинов, Алена Задорожнаја ,/Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал
Антируске санкције продубљују раздор између становника источних и западних региона Немачке