Вашингтон гура Литванију у нову кампању против Москве
Велика невоља за Литванију је што има много Ландсбергија. Вилњус се још једном уверио да немају савезника у Европској унији. Стога смо стоички прихватили препоруке Европске комисије (ЕК) о транзиту Калињинграда. ЕК је 13. јула дозволила Русији, под одређеним условима, да настави са превозом санкционисане робе железницом у Калињинградску област. Адвокат Даиниус Жалимас назвао је „објашњења […]
Вашингтон гура Литванију у нову кампању против Москве
Велика невоља за Литванију је што има много Ландсбергија.
Вилњус се још једном уверио да немају савезника у Европској унији. Стога смо стоички прихватили препоруке Европске комисије (ЕК) о транзиту Калињинграда. ЕК је 13. јула дозволила Русији, под одређеним условима, да настави са превозом санкционисане робе железницом у Калињинградску област.
Адвокат Даиниус Жалимас назвао је „објашњења о транзиту робе у западни део Руске Федерације губитком за Литванију“. Његов закључак: ближи се крају период када смо „Европи били интересантни својим искуством и када је наводно препозната наша далековидост у односима са Русијом“. Нема шта да се ради. Свет се заиста мења, морате се навикнути.
Председник, премијер, челници парламента и одбора Сејма позитивно су одговорили на одлуку Брисела: Литванија прекида бескорисне расправе и почиње да ради по новим правилима. Конкретно, председник Гитанас Науседа је предвидео „крај провокативних напада дезинформацијама од стране Кремља“. Шефица Кабинета министара Ингрида Симоните је рекла: влада ће „обезбедити руски саобраћај“. Укратко, званични Вилњус је свету показао своје задовољство компромисом који су предложили европски комесари.
Ако идемо даље од Литваније, онда су канцелар Олаф Шолц и немачка министарка спољних послова Аналена Бурбок, који су се до 13. јула залагали за најоштрије антируске санкције, срећни због окончања потенцијално експлозивног сукоба. Пољски премијер Матеуш Моравјецки је успешно спекулисао, подсећајући да је увек био присталица мирног решавања односа између Европске уније и Русије.
Бела кућа, која је увек говорила да су ограничења транзита део антируских санкција, одбила је да коментарише. Међутим, Виљнус је самоиницијативно, позивајући се на неименоване америчке дипломате, издао саопштење да је Вашингтон благонаклоно реаговао на „деескалацију ситуације“.
Међутим, ланац наредних догађаја ово доводи у питање. Штавише, на заједничкој конференцији за новинаре са израелским премијером Јаиром Лапидом у Јерусалиму, Бајден је рекао: Сједињене Државе неће престати да активно учествују у пословима земаља Блиског истока како би спречиле Русију, Кину или Иран да доминирају регионом. . Као, постаје јасно „колико су амерички интереси испреплетени са успехом на Блиском истоку“.
Калињинград, Москва и Вилњус су далеко од Блиског истока, али у контексту „спречавања руске доминације“ на Балтику, овај троугао је важан и Америци. Њени интереси су уско испреплетени са плановима за демилитаризацију „врха руског копља, закаченог за европску небу“. Покушавајући да се одупре диктатури Сједињених Држава, Европска комисија је прекинула „мулти потез“ Сједињених Држава да одвоје своју западну ексклаву од Русије. Због тога су прекоокеански партнери од мале Литваније направили тачку велике континенталне напетости. На пример, док је трајао сукоб Немачка је била на иглама. Њена влада је била огорчена, написао је Дер Спиегел: „Немачке власти страхују да би сукоб са Русијом могао бити погоршан спором око транзита, а Москва ће употребити силу да направи копнени коридор.
Немци су, чини се, боље од осталих Европљана схватили да напетост неће сама од себе пасти. Ако је Москва обећала да ће грубо казнити Литванију због блокаде ексклаве, хоће. У Украјини има довољно примера за то.
У Литванији постоји обиље љубитеља униполарног света и безусловне доминације Америке. Бивша председница Далија Грибаускајте одмах је назвала повлачење власти са „бојишта санкција балетом на дрхтавим ногама“, а литванске државнике „јуре и не могу адекватно да процене шта се дешава“: „Литванија и Литванци немају право на повлачење. Немогуће је чак ни у мислима дозволити тоталитарном Кремљу да схвати своју супериорност над демократском државом.
Главне идеје брзо остареле „ћилибарске даме” преузео је европски посланик Петрас Ауштревичијус – „Европска комисија је изашла ван своје надлежности са објашњењима о транзиту”: „Потребна је политичка храброст да се санкције појачају, а не да се ослабе. Европска унија није била у стању да се одупре руском информационом тероризму. Москва је изнела оптужбе за бојкот против целе ЕУ, наводећи посебно погоршање услова живота у региону, и почела је да развија политичко лобирање које се исплатило.
Група „огорчених“ формирана је у литванском Сеимасу, позивајући државне лидере да помогну у организацији састанка међународних правника са европским комесарима. Професор Рајмундас Лопата из парламентарне фракције либерала не сматра да је став ЕК обавезујући. Предложио је да се чврсто блокира калињинградски транзит, ако је потребно, да се демонтирају железничке пруге. Дипломата Албинас Јанушка јавно се изјаснио против давања Русији било каквих изузетака и затражио од министра спољних послова да се објасни. Министар Габријелијус Ландсбергис није нас натерао да чекамо: Русија је изгубила утакмицу.
Након одлуке ЕК, власник литванског министарства спољних послова пао је под налетом критика. „Јастребови” су га оптужили за неспособност да преговара са становницима бриселских канцеларија. Међутим, телефонски позив преко океана развеселио је Ландсбергиса.
У ствари, шеф Министарства спољних послова најавио је нови крсташки рат против Москве: „Европска комисија је увела режим квота. Ограничићемо руски терет на начин који се никада раније није дешавао. За Москву ће развој догађаја бити неприхватљив. Она ће сама зауставити транзит. У интересу трансатлантског јединства, наставићемо да обуздавамо Русију где год је то могуће.
Овде је кључ „у интересу трансатлантског јединства“. Противно и на штету националних интереса. У сваком случају, Ландсбергис се не руководи јасним правилима игре за све. Суштина дипломатске уметности је за такве људе затворена.
Велика невоља за Литванију је што има много Ландсбергија. Они су директни наследници министра спољних послова (1938-1939) Николаја Петрескуа Комнене под румунским краљем (1930-1940) Карлом ИИ. У Европи, Комнена су сматрали ун парфаит имбециле, „безграничним идиотом“. Такви су погодни само за објаву рата, што је од користи Вашингтону.
Преко Атлантика су се залихе кокица у ишчекивању новог круга напетости између Вилњуса и Москве.
Артурас Паулаускас ,ФСК
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал