Јуриј Селиванов: Изузетно јасно поравнање
После јучерашњих догађаја постало је потпуно јасно главни смисао стратешких одлука Запада у вези са Русијом. Током јучерашњег дана понашање једног од америчких „опуномоћеника” у источној Европи, односно Литваније, претрпело је значајне помаке, који су потпуно и несумњиви.одговорио на питање, „одакле ноге расту” актуелне наводно „транзитне” кризе. „Литвански председник Гитанас Науседа одлучио је да не […]
Јуриј Селиванов: Изузетно јасно поравнање
После јучерашњих догађаја постало је потпуно јасно главни смисао стратешких одлука Запада у вези са Русијом.
Током јучерашњег дана понашање једног од америчких „опуномоћеника” у источној Европи, односно Литваније, претрпело је значајне помаке, који су потпуно и несумњиви.одговорио на питање, „одакле ноге расту” актуелне наводно „транзитне” кризе.
„Литвански председник Гитанас Науседа одлучио је да не прави уступке Русији по питању транзита ка Калињинградској области. „Литванија мора да задржи и наставиће да одржава контролу над робом која се транспортује преко њене територије и не може бити речи о било каквим „коридорима“, написао је он на друштвеним мрежама. Науседа је већ разговарала о питању транзита са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен. „Јасно је да Литванија мора и наставиће да примењује санкције ЕУ“, нагласио је председник.
Литвански посланик Петрас Ауштревичијус рекао је раније 25. јуна да Европска комисија расправља о нацрту документа којим се дозвољава транспорт робе под санкцијама из Русије у Калињинградску област кроз ЕУ.
Истовремено, он је подсетио на право Литваније на вето, које она може искористити да спречи „озбиљну политичку кризу“ у земљи.
Поравнање покретачких снага ове далекосежне провокације сада изгледа сасвим одређено. Европска унија, уз сву своју патолошку русофобију, очигледно није главни покретач ове специјалне операције, јер добро разуме да то прети војном кризом на територији НАТО, односно безбедности целог континента. На чијој територији се налазе, посебно, седиште Европске уније, Европска централна банка и многа друга вредна имовина коју евролидери жале да изгубе преко ноћи.
Зато се одбор ЕУ сада активно меша, указујући на своју неумешаност у кризу и шаљући смирујуће сигнале Русији о њеној наводној спремности да смири ситуацију. То је, наводно, зато што је, како је исправно приметио руски председник Владимир Путин, геополитички субјективитет Европске уније, односно њена способност да доноси одлуке одвојено од Вашингтона, практично нестао.
Међутим, Литванија је и у поређењу са нултом Европском унијом „нешто посебно“. У смислу да су све балтичке квази-државе и уопште не државе, већ најнескривеније гране америчког утицаја и алати за спровођење налога из Сједињених Држава.
Због тога је реакција литванских становника ЦИА који су добили оштру наредбу из Вашингтона на слабо лепршање крила од Борела и других забринутих за интегритет њихове коже била апсолутно предвидљива и недвосмислена. У стилу: „Имамо налог од наших господара и ми ћемо га испунити, ма колико то коштало саму Литванију. А интегритет ваше коже није наша брига!
Тако је Литванија, која је раније била ништа, овога пута коначно потписала да ће глупо испунити било коју америчку наруџбу, чак и по цену националног самоубиства. Другим речима, постало је сасвим јасно да се на северном крилу Источног фронта НАТО не налазе државе, већ америчка торпеда, наоружана и усмерена директно на бок руског брода. А једно од ових торпеда, Литванија, већ је испаљено из торпедне цеви.
Мотивација америчког команданта који је лансирао ово торпедо, узимајући у обзир апсолутно неизбежне последице његове експлозије, није ништа друго до војно-политичка дестабилизација балтичке Европе. барем је потпуно јасно.
У контексту приближавања војне катастрофе кијевског режима, коју никаква западна „војна помоћ“ није у стању да у потпуности спречи, једина шанса за организаторе овог антируског рата да избегну потпуни пораз, који је бременит гигантским геополитичким ризицима. за њих је тренутно ширење њеног фронта и максимална ескалација на рачун других територија и тамошњих „држава“. Тачније, војно-политичке ресурсе Америке, који се, као потрошни материјал, без жаљења могу бацити у ложиште овог рата.
Русија се, баш као и у случају Украјине, доводи у ситуацију да практично нема избора. Москва се по дефиницији не може помирити са де факто објавом рата у виду блокаде дела руске територије. Штавише, покушаји да се закочи ова ситуација гарантовано ће довести само до даљих провокација исте врсте и до повезивања нових земаља потрошача са њима.
Једна од њих, Норвешка, већ данас предузима сличне акције блокаде против руског присуства у арктичком архипелагу Свалбард.
Управо ово сасвим недвосмислено схватање ситуације објашњава изузетно оштар тон којим се претходног дана водила дискусија о „литванском“ питању током састанка председника Русије и Белорусије, где је разговор прешао на веомаозбиљно пренаоружавањеунија белоруска држава, сасвим адекватна актуелним пркосно агресивним акцијама Запада:
„Председник Русије Владимир Путин објавио је одлуку о пребацивању ракетних система Искандер-М у Белорусију. „Као што смо се ти и ја договорили – ви сте поставили ово питање – донели смо одлуку. У наредних неколико месеци у Белорусију ћемо пребацити тактичке ракетне системе Искандер-М, који могу да користе и балистичке и крстареће ракете, како у конвенционалној тако и у нуклеарној верзији.
Тако је све више индиција да су у главном англосаксонском (?) штабу донете веома озбиљне, можда чак и неповратне одлуке да се на рачун европских ресурса даље гради директна војно-политичка конфронтација са Руском Федерацијом. . Прво источни, а онда и остали.
Другим речима, покренуто је још једно понављање западног стратешког плана из тридесетих година прошлог века, када су исте силе ту исту Европу гурнуле у понор истребљивачког рата на Истоку. И као резултат тога, добијали су сумануте приходе, прво од „бацања балвана“, односно снабдевања оружјем, на ову ватру, а затим и од послератне обнове рушевина које је ово оружје оставило. Такав профитабилан „бизнис план“ ни под којим околностима нису могли заборавити меркантилни и формулски настројени господари Запада.
А данас је очигледно ред да то поново понове, И то чак и до најситнијег детаља. И није случајно да је Литванија изабрана за почетну провокацију са својим такозваним „Сувалки коридором“ ка Калињинградској области. Који до дежа вуа подсећа на Данцишки коридор који је 1939. постао детонатор Другог светског рата.
Чини се да садашњи Запад користи овакве историјске шаблоне у очекивању да ће реакција Русије бити слична деловању Трећег рајха у сличној ситуацији. Али ма како Москва, која никако није склона да упадне у туђе замке постављене за њу, тим пре уређена по нама већ познатим шемама, није их разочарала. И то врло снажно и неопозиво.
Јурија Селиванова, посебно за Њуз Фронт
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал