Prvi konvoj pomoći Crvenog krsta krenuo ka Nagorno-Karabahu

Prvi konvoj pomoći Međunarodnog komiteta Crvenog krsta krenuo je u subotu ka Nagorno-Karabahu, tri dana nakon što je Azerbejdžan ponovo zauzeo otcepljeni region.

Jermeni u Nagorno-Karabahu, koji je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana, bili su primorani da proglase prekid vatre 20. septembra nakon munjevite 24-časovne vojne operacije mnogo veće azerbejdžanske vojske.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su prema uslovima prekida vatre jermenski borci počeli da predaju svoje oružje Azerbejdžanu – uključujući više od 800 topova i šest oklopnih vozila – pod ruskim nadzorom. Moskva ima oko 2.000 pripadnika mirovnih snaga u toj oblasti.

Azerbejdžanski zvaničnici nastavili su u subotu razgovore sa Samvelom Šahramanjanom, liderom samozvane Republike Arcah, kako Jermeni nazivaju Nagorno-Karabah, javili su azerbejdžanski mediji.

U tom planinskom regionu živi oko 120.000 Jermena, od kojih mnogi mesecima nemaju dovoljno hrane ili goriva usled blokade koju su nametnule azerbejdžanskih snaga.

Rusija je saopštila da je isporučila više od 50 tona hrane i druge pomoći Nagorno-Karabahu.

Međunarodnog komiteta Crvenog krsta saopštio je da je isporučio 28.000 pelena, kao i ćebad i gorivo. Izveštač Rojtersa (Reuters) video je mali konvoj pomoći Međunarodnog komiteta Crvenog krsta kako se približava granici Jermenije s Azerbejdžanom u subotu popodne, ali je tada novinarima naređeno da napuste oblast pre nego što kamioni pređu granicu.

Više od 20 drugih kamiona pomoći, s jermenskim tablicama, stoji duž obližnjeg puta od jula. Azerbejdžan je tada saopštio da je taj konvoj "provokacija" i napad na njegov teritorijalni integritet.

Azerbejdžan navodi da želi da integriše sporni region Nagorno-Karabaha i obećao je da će zaštititi prava Jermena, ali kaže da oni mogu da odu ako žele. Jermeni kažu da se plaše da će biti progonjeni ako ostanu.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Azerbejdžana saopštilo je u subotu da je njegov glavni zadatak da obezbedi bezbednost jermenskog civilnog stanovništva i da im obezbeđuje šatore, toplu hranu i medicinsku pomoć.

"Takođe radimo na izdavanju dokumenata jermenskim stanovnicima, pasoša i tako dalje", rekao je portparol ministarstva za Rojters. "Već ima ljudi koji su se prijavili kod nas".

Američki senator Geri Piters (Gary Peters), koji je u subotu posetio granicu Jermenije i Azerbejdžana, rekao je da situacija u Karabahu zahteva međunarodne posmatrače i transparentnost Azerbejdžana.

"Mislim da svet treba da zna tačno šta se tamo dešava", rekao je novinarima Peters, demokrata iz redova Demokratske partije. "Čuli smo od azerbejdžanske vlade da nema šta da se vidi, nema razloga za brigu, ali ako je to slučaj, trebalo bi da dozvolimo međunarodnim posmatračima da to vide".

Jermenija, koja je izgubila rat od Azerbejdžana 2020. godine oko tog regiona, pripremila je objekte za smeštaj desetine hiljada Jermena iz Nagorno-Karabaha, uključujući hotele u blizini granice, iako premijer Nikol Pašinjan rekao da ne želi da oni napuste svoje domove osim ako to ne bude apsolutno neophodno.

Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev 21. septembra je proglasio pobedu u ofanzivi koju su njegove snage pokrenule 19. septembra nakon što je Baku optužio "jermenske diverzantske grupe" za dve odvojene smrtonosne eksplozije u područjima Nagorno-Karabaha koja su pod kontrolom ruskih mirovnih snaga.

Ofanziva je zaustavljena 20. septembra nakon što je etničko jermensko rukovodstvo Nagorno-Karabaha prihvatilo predlog  ruske mirovne misije za prekid vatre.

'Bačeni na ulicu'

Armenui Karapetjan, Jermenin iz Nagorno-Karabaha, rekao je da je napustio svoj dom u selu Kusapat. Dodao da je da je sada bez kuće i da ima samo nekoliko stvari i fotografiju svog 24-godišnjeg sina koji je umro 2020. godine.

"Danas smo bačeni na ulicu – napravili su nas skitnicama", rekao je Karapetjan jermenski mediji A1+, partner Rojtersa.

"Šta da kažem? Živimo u nepravednom, napuštenom svetu. Nemam šta da kažem. Žao mi je krvi naših momaka. Žao mi je za naše zemlje za koje su naši momci žrtvovali svoje živote, a danas... Nedostaje mi grob mog sina."

Hiljade Karabaških Jermena okupilo se na aerodromu tražeći zaštitu od ruskih mirovnih snaga koje tamo imaju bazu.

Svetlana Alaverdjan rekla je da je pobegla samo sa odećom na leđima nakon što je njeno selo došlo pod oružanu vatru.

Posle proglašenja primirja nekoliko hiljada ljudi spava u šatorima ili na otvorenom blizu aerodroma u Stepanakertu, poznatom u Azerbejdžanu kao Hankendi, rekli su zvaničnici Nagorno-Karabaha za BBC.

Zvaničnici Nagorno-Karabaha rekli su da su mnoge porodice razdvojene i da ne znaju da li su njihovi rođaci živi.

Oni, međutim, navode da se primenjuju uslovi prekida vatre, uz evakuaciju ranjenih i isporuke pomoći.

Azerbejdžan je u subotu saopštio da sarađuje s ruskim mirovnim snagama u Nagorno-Karabahu na razoružanju snaga etničkih Jermena, što je bio jedan od njegovih ključnih zahteva u zamenu za prekid vatre.

"Oružane formacije Karabaha počele su predaju naoružanja i vojne opreme pod kontrolom ruskih mirovnih snaga", saopštili su ruski zvaničnici.

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je do sada predato šest oklopnih vozila, više od 800 topova i oko 5.000 pakovanja municije.

Zasad nije jasno šta će se dogoditi sa 120.000 etničkih Jermena u Nagorno-Karabahu. Azerbejdžan kaže da želi da reintegriše region i jedan azerbejdžanski zvaničnik je rekao za BBC da "niko nikoga nigde ne izbacuje".

"Da nam nije stalo do civila, žena i dece, jednostavno bismo ušli u Hankendi", rekao je on.

Azerbejdžan navodi da predviđa amnestiju za one borce iz Karabaha koji predaju oružje i oni mogu da odu u Jermeniju ako žele.

Izvori: Reuters, BBC