Vučić u Briselu: Zatražio sam da NATO obezbedi sigurnost Srbima na Kosovu

Zatražili smo da NATO preuzme kontrolu i obezbedi sigurnost i bezbednost Srbima na Kosovu, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 19. jula u Briselu.

"Zatražio sam od NATO da sprovodi svoju ulogu u skladu sa Rezolucijom 1244", rekao je Vučić.

Rezolucija 1244, koja je usvojena u Ujedinjenim nacijama 1999. godine nakon rata na Kosovu, propisuje mandat NATO mirovne misije KFOR, sa ciljem zaštite svih građana Kosova.

"Jedina institucija koja radi nešto, kako-tako, na očuvanju mira i bezbednosti na Kosovu jeste KFOR. Ja sam tražio veću ulogu KFOR u smirivanju tenzija, a da li neki drugi žele da smire tenzije, ja u to ne verujem", rekao je predsednik Srbije.

Vučić se u Briselu sreo sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom i specijalnim izaslanikom Evropske unije za dijalog Miroslavom Lajčakom, a tema sastanka bila je situacija na severu Kosova gde su od maja povišene tenzije.

Kako je rekao Vučić, zajednički imenitelj sastanaka sa Lajčakom i Stoltenbergom je želja da dođe do deeskalacije na severu Kosova "što je moguće pre".

"Ali svakako neće biti lako", ocenio je on.

"Stvari izmiču kontroli zbog neodgovornosti jednog čoveka i njihove vlade, naše je da se borimo da sačuvamo mir", dodao je Vučić, referišući na premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurti.

Vučić je rekao da je Srbija NATO-u "u pisanoj formi iznela dokaze o svemu što je učinjeno protiv Srba od dolaska Aljbina Kurtija na vlast", uključujući "progon, napade, protivpravna hapšenja".

Prema rečima Vučića, Stoltenberg je "imao primedbe" na račun Srbije.

Generalni sekretar NATO-a je prilikom susreta sa Vučićem, u izjavi za medije, poručio da je važno da se tenzije na severu Kosova smanje i pozvao obe strane da se uzdrže od akcija i retorika koje podstiču eskalaciju.

On je istakao i da su neprihvatljivi napadi na vojnike KFOR-a, do kojih je došlo tokom incidenata u Zvečanu krajem maja, kada su lokalni Srbi protestovali protiv postavljanja albanskih gradonačelnika.

Kako su otpočele na severu Kosova?

Tenzije na severu Kosova su podignute krajem maja kada su novoizabrani gradonačelnici uz pomoć policije ušli u opštinske zgrade, čemu se usprotivilo lokalno srpsko stanovništvo.

Pripadnici srpske zajednice, koji su većina na severu Kosova, bojkotovali su poslednje aprilske izbore i ne prihvataju rezultate, odnosno nove gradonačelnike koji dolaze iz redova albanske zajednice.

Oni svakodnevno protestuju ispred opštinskih zgrada u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku sa zahtevom da gradonačelnici ne dolaze na posao i da se sa severa povuče specijalna jedinica Policije Kosova.

Politički predstavnici Srba, koji dolaze iz redova najveće partije - Srpske liste, traže i amnestiju svih uhapšenih od strane kosovske policije zbog incidenata na severu - napada na policajce, vojnike KFOR-a i novinare.

EU je zatražila od Kosova da odmah deeskalira situaciju na severu, da raspiše nove izbore i da se vrati dijalogu o normalizaciji odnosa. Od Srbije je, pak, zatraženo da obezbedi bezuslovno učešće Srba na izborima.

Ove zahteve EU su podržale i zapadne zemlje, na čelu sa Sjedinjenim Državama.