Srbija u promociji 'Otvorenog Balkana'

Regionalna inicijativa "Otvoreni Balkan" - za Albaniju "ispunjena misija", za Srbiju priča koju tek čeka "svetla budućnost".

Inicijativu su 2019. godine pokrenule Srbija, Severna Makedonija i Albanija, s idejom da unaprede slobodan protok ljudi, roba i usluga na Zapadnom Balkanu.

Te tri države su i ostale njene jedine članice, jer se Kosovo, Bosna i Hercegovina i Crna Gora nisu priključile.

Budući status "Otvorenog Balkana" doveden je u pitanje nakon što je albanski premijer Edi Rama, u više navrata poslednjih mesec dana, ocenio da tu inicijativu treba "ostaviti po strani".

Uporedo s padom interesovanja Albanije, Srbija inicijativu promoviše.

Neformalni sastanak lidera Zapadnog Balkana u Tirani 17. jula, za premijerku Srbije Anu Brnabić bio je još jedna prilika da poruči da "'Otvoreni Balkan' nastavlja da postoji i nastavlja sa zajedničkim projektima".

Uprkos disonantnim tonovima iz Srbije i Albanije, programski direktor nevladinog Centra savremene politike iz Beograda Nikola Burazer ocenjuje da još uvek postoje "interesi lidera (dveju zemalja) zbog kojih bi 'Otvoreni Balkan' mogao da ostane u životu".

"Imajući u vidu da je 'Otvoreni Balkan' služio kao promocija, pre svega za (predsednika Srbije Aleksandra) Vučića i Ramu kao njegove glavne inicijatore, on može da posluži i dalje za tu svrhu", rekao je Burazer za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Šta je ostalo od inicijative?

Kada se od Srbije krene ka Severnoj Makedoniji, putnici na graničnom prelazu Preševo nailaze na "Otvoreni Balkan", prodajno mesto za elektronsku naplatu putarine.

Objedinjeni sistem za plaćanje putarina kroz Severnu Makedoniju i Srbiju uveden je 1. jula, a dogovoren je na samitu u Ohridu godinu dana ranije.

Cilj je da se smanje saobraćajne gužve.

"Ovo je najbolja potvrda da je 'Otvoreni Balkan' inicijativa koja daje rezultate, koja funkcioniše i koju ljudi vole", kazao je premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski.

On je sa premijerkom Srbije obišao prodajni štand u Preševu 16. jula.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je sistem za naplatu putarina opisala kao "dobar projekat 'Otvorenog Balkana'".

"Inicijativa 'Otvoreni Balkan' je otvorena za sve, a kada imate ovakav projekat, koji građanima donose konkretnu korist, onda vidite da i drugi, van ovog regiona, žele da se priključe, kao Hrvatska i Grčka. Ne čitavoj inicijativi, ali da konkretnim projektima", kazala je Brnabić 16. jula.

Srbija je sa Hrvatskom tri dana ranije dogovorila integrisanu naplatu putarine na auto-putevima kroz te dve države, koja bi, prema najavama, trebalo da počne septembru.

Hrvatska nije deo "Otvorenog Balkana", niti su njeni zvaničnici pokazivali ambicije da se pridruže.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović je pre dve godine, prilikom posete Prištini, izjavio da bi "Otvoreni Balkan" trebalo da uključuje sve zemlje Zapadnog Balkana kako bi bio uspešan, a da se u suprotnom postavlja pitanje koji je cilj jedne takve inicijative.

Predstavnici vlade u Beogradu ranije su pominjali da se pregovara i sa Grčkom koja takođe nije deo inicijative.

Poznato je da je ministar spoljnih poslova te zemlje bio pozvan na prošlogodišnji samit lidera inicijative "Otvoreni Balkan" ali, kako je tada rekao albanski premijer, nije mogao da mu prisustvuje.

Čemu služi pominjanje Grčke i Hrvatske?

Vlade Grčke i Hrvatske nisu odgovorile na upite RSE da prokomentarišu to što premijerka Srbije pregovore o naplati putarine dovodi u vezu sa inicijativom "Otvoreni Balkan".

"Grčka i Hrvatska ne samo da nisu deo 'Otvorenog Balkana', nego su države članice Evropske unije", podseća Nikola Burazer.

On ukazuje da je pominjanje tih država u kontekstu promocije "Otvorenog Balkana" pokazatelj da ta inicijativa "nema nikakav definisan okvir saradnje".

"Deluje da je 'Otvoreni Balkan' nešto što lideri pokušavaju da promovišu i reklamiraju sa sporazumima koje dogovaraju bilateralno, i to stavljaju pod kišobran 'Otvorenog Balkana'", pojašnjava.

Podseća i da za tri godine postojanja nije dobila "jasnu strukturu", poput tela koje bi pratilo sprovođenje dogovora ili opsega tema kojima se inicijativa bavi.

"Sporazumi mogu biti postignuti i bez obzira na bilo kakvu formalnu inicijativu. Mi smo i ranije viđali da su možda i najvažniji dometi, realni dometi 'Otvorenog Balkana', bile neke bilateralne stvari koje su mogle biti vrlo lako sprovedene i bez 'Otvorenog Balkana'", zaključuje on.

Berlinski proces i/ili 'Otvoreni Balkan'?

Premijer Albanije Edi Rama rekao je 7. jula u Podgorici da zemlje regiona treba da budu posvećene Berlinskom procesu, a da je inicijativa "Otvoreni Balkan" ispunila svoju svrhu.

Berlinski proces je osnovan 2014. godine pod pokroviteljstvom Evropske unije. Služi kao platforma za povezivanje i saradnju na visokom nivou između zvaničnika Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije.

U okviru Berlinskog procesa se jednom godišnje održava samit. Albanija je domaćin ovogodišnjeg susreta u oktobru.

Nikola Burazer veruje to bi to mogao biti razlog zbog kojeg Rama naglašava prednost Berlinskog procesa, naspram "Otvorenog Balkana".

"Uspeh Berlinskog procesa, ako dođe do nekih daljih sporazuma, ako se ono što je dogovoreno zaista sprovede u delo i da rezultate, zaseniće 'Otvoreni Balkan' ili bilo koju drugu sličnu inicijativu koja bi bila paralelna sa Berlinskim procesom. Možda je Rama procenio da je u ovom trenutku bolje da se poziva na ubrzanje sprovođenja sporazuma iz Berlinskog procesa", ocenio je Burazer.

Podseća da je, naspram Berlinskog procesa, očigledan nedostatak inicijative "Otvoreni Balkan" to što u njemu nisu sve države Zapadnog Balkana.

"Mi smo čuli u raznim državama da se na 'Otvoreni Balkan' gleda kao na stvaranje 'velike Srbije' ili 'srpskog sveta'. U delu javnosti u Srbiji je, kada je počela ta inicijativa, govoreno da ona predstavlja 'veliku Albaniju' i da Srbija učestvuje u 'velikoj Albaniji'. Mislim da je protivljenje toj inicijativi jako često."

"Velika Srbija" i "Velika Albanija" su nacionalistički politički programi koji teže proširenju tih država van postojećih granica.

Burazer ističe i da je to je postalo osetljivo političko pitanje i u Crnoj Gori, i u Bosni i Hercegovini i na Kosovu.

"Teško je da je zamisliti da se inicijativa proširi dalje, imajući u vidu zaista ozbiljnu opoziciju tome u ovim državama", smatra Burazer.

'Crna Gora bez ulaska u inicijativu'

Crna Gora se do sada nije priključila "Otvorenom Balkanu".

Prethodni predsednik Crne Gore Milo Đukanović, bio je protiv te inicijative, uz ocenu da je "loša alternativa" Berlinskom procesu i "pokrivalica za realizaciju projekata velikodržavnih srpskih ambicija".

Đukanović je u aprilu 2023. izgubio na izborima, a za novog predsednika izabran je Jakov Milatović.

Milatović je u prvoj poseti Beogradu, u intervjuu za list Politika, na pitanje o "Otvorenom Balkanu" rekao je da je za njih prioritet članstvo u Evropskoj uniji, i neposredna privrženost Berlinskom procesu, ali da će se tim pitanjem baviti novi parlament i nova vlada.

"Bilo koja ekonomska inicijativa koja donosi novu vrednost u smislu smanjenja barijera i jačanja ekonomske aktivnosti u regionu, uz uslov da se ne kosi sa principima Berlinskog procesa, može biti korisna", rekao je Milatović 9. jula.

U Crnoj Gori su u junu 2023. održani parlamentarni izbori i čeka se formiranje nove vlade.

Kosovo od početka protiv

Kosovo ne želi da se pridruži inicijativi "Otvoreni Balkan".

Razlog protivljenja je, pre svega, to što Srbija Kosovo ne tretira kao ravnopravnu stranu, odnosno kao nezavisnu zemlju.

Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, što Srbija odbija da prihvati.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani je u nekoliko navrata rekla da inicijativa "Otvoreni Balkan" nije izgrađena na principima regionalne saradnje, jer šest zemalja Zapadnog Balkana nemaju ravnopravan tretman.

Za Vladu Kosova na čelu sa premijerom Aljbinom (Albin) Kurtijem, reč je o "štetnoj regionalnoj inicijativi bez vizije".

Kosovo je stava da zemlje u regionu treba da ostanu posvećene agendi Evropske unije.

Inicijativa "Otvoreni Balkan" do sada je bila povod nesuglasica između kosovskih i albanskih vlasti.

BiH podeljena po pitanju 'Otvorenog Balkana'

"Otvoreni Balkan" nema podršku u celoj Bosni i Hercegovini.

Ipak, u jednom njenom delu, entitetu Republika Srpska, politički lideri smatraju kako bi BiH trebalo da se pridruži toj inicijativi.

Tokom 2022. godine, tadašnji predsedavajući Savjeta ministara BiH Zoran Tegeltija bio je na dva samita "Otvorenog Balkana".

Uoči samita u Ohridu u Severnoj Makedoniji, u septembru 2022, iz kabineta tada predsedavajućeg Predsjedništva BiH Šefika Džaferovića rečeno je za RSE da Tegeltija o svom učešću nije obavestio Predsjedništvo, te da kolektivni šef države nije doneo odluku o priključenju toj regionalnoj inicijativi.

Jedina konkretna odluka Predsjedništva BiH, koje je nadležno za spoljnu politiku, o "Otvorenom Balkanu" je zaključak iz septembra 2020, u kojem pozdravljaju inicijativu tri zemlje "da pokrenu proces bolje međunarodne saradnje".

Željka Cvijanović, članica Predsjedništva BiH iz RS, nakon stupanja na funkciju prošlog novembra istakla je da je jedan od njenih ciljeva da ponovo aktuelizuje pristupanje BiH "Otvorenom Balkanu".