Parlamentarni izbori u Bugarskoj, peti u dve godine

Birači u Bugarskoj izlaze na birališta 2. aprila na petim parlamentarnim izborima u zemlji u dve godine, prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da ni nakon ovih izbora neće biti prekinut politički zastoj u najsiromašnijoj naciji Evropske unije (EU) koja se suočava sa visokim nivoom korupcije.

Više od 5.600 kandidata koji predstavljaju 14 političkih partija i sedam partijskih koalicija učestvuje izbornoj trci za 240 mesta u parlamentu.

Da bi ušle u parlament, stranke moraju osvojiti najmanje četiri odsto glasova.

Analitičari navode da bi izlaznost mogla biti ugrožena nizom pretnji o postavljenim bombama, zbog čega je tokom nedelje bilo zatvoreno na stotine škola, u kojima se organizuju biračka mesta.

Bugarskom upravljaju uglavnom prelazne vlade koje je imenovao predsednik Rumen Radev pošto je gnev javnosti zbog višegodišnje korupcije prerastao u masovne proteste 2020. godine.

Politička kriza je naterala Bugarsku da odloži usvajanje evra za godinu dana.

Balkanska zemlja, sa skoro 8 miliona stanovnika, druga najkorumpiranija u EU prema međunarodnoj organizaciji Transparency International, takođe se suočava sa naglom inflacijom koja ometa ekonomski oporavak od pandemije COVID-19.

Bugarska je imala najveću stopu smrtnosti od koronavirusa u EU usled niske stope vakcinacije.

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) imaće posmatrače na parlamentarnim izborima 2. aprila.

Odluka izbornih zvaničnika da ograniče upotrebu elektronskih glasačkih mašina i vrate se na papirne glasačke listiće izazvala je bojazan od moguće izborne prevare.

Izbornu kampanju obeležilo je i to što su državna televizija i radio dali vreme za emitovanje ekstremističkim kandidatima iz partija sa malom javnom podrškom u skladu sa izmenama izbornih zakona uvedenih 2021. godine.

Šef Bugarske nacionalne televizije Emil Košlukov je javno priznao da su debate uglavnom bile ništa drugo do "parodija" i izvinio se gledaocima i TV voditeljima što su bili primorani da slušaju "potpune gluposti".

Radev je 2. februara raspustio parlament i najavio vanredne izbore nakon što je od jula 2022. propalo šest pokušaja formiranja vlade.

Prozapadna Vlada bugarskog premijera Kirila Petkova pala je u junu, nakon šest meseci na vlasti pošto joj je parlament izglasao nepoverenje.

Petkov i njegova krhka koalicija preuzeli su vlast u decembru 2021. nakon osam meseci političkog ćorsokaka i dve privremene administracije.

Prethodno su protesti protiv korupcije doveli do okončanja decenijske vladavine bivšeg premijera Bojka Borisova, lidera stranke "Građani za evropski razvoj Bugarske" (GERB).

Radev koji je imenovao prelaznu Vladu izjavio je da za vreme te vlade, Bugarska, inače članica NATO-a, neće slati u Ukrajinu vojnu opremu, uključujući avione i tenkove iz sovjetskog doba.

Radev, bivši pilot vazduhoplovnih snaga koji je poznat po proruskim stavovima, odbio je 21. marta da se pridruži inicijativi EU o isporuci artiljerijske municije Ukrajini tokom naredne godine.