Svet nije dovoljno brzo reagovao u pomoći Siriji posle zemljotresa, saopštio UN
Svet je propustio da reaguje dovoljno brzo u pružanju pomoći Sirijcima kojima je očajnički potrebna nakon prošlomesečnog razornog zemljotresa, saopštili su u ponedeljak, 13. marta, istražitelji Ujedinjenih nacija (UN).
Vlada Damaska, druge frakcije građanskog rata, međunarodna zajednica i same Ujedinjene nacije ometale su isporuku hitne pomoći severozapadu pogođenim zemljotresom, saopštila je Istražna komisija UN za Siriju.
Nisu uspeli da obezbede trenutnu pauzu u neprijateljstvima, niti da omoguće pomoć za spasavanje života bilo kojim dostupnim putem, uključujući spasilačke timove u ključnoj prvoj nedelji nakon zemljotresa 6. februara, saopštila je komisija.
Komisija, koja istražuje i beleži sva kršenja međunarodnog zakona o ljudskim pravima od marta 2011. u zemlji, rekla je da sada istražuje nove napade od zemljotresa 6. februara - koje su označili kao neshvatljive.
„Sirijci su se osećali napušteni i zanemareni od onih koji bi trebalo da ih štite, u najočajnijim vremenima“, navodi nezavisno tročlano veće u saopštenju, pozivajući na odvojenu istragu o ovim propustima.
Vladi predsednika Bašara el Asada trebalo je nedelju dana da pristane na prekogranični pristup pomoći, saopštila je komisija, a članica Heni Megali tvrdi da je međunarodna pomoć trebalo da ide prva, čak i ako je to značilo zaobilaženje državnog suvereniteta.
Skoro 6.000 ljudi poginulo je u Siriji u zemljotresu jačine 7,8 stepeni Rihterove skale koji je pogodio zemlju i susednu Tursku.
UN procenjuju da je pet miliona ljudi potrebno osnovno sklonište i neprehrambenu pomoć u delu Sirije koji je pogođen zemljotresom.
Predsednik Komisije Paulo Pinjeiro rekao je da je Sirija postala "epicentar zanemarenosti", dodajući da panel ispituje više navoda o zaraćenim frakcijama koje "namerno ometaju humanitarnu pomoć".
On je kritikovao „veliki neuspeh vlade i međunarodne zajednice, uključujući UN, da brzo usmere spasonosnu pomoć Sirijcima u najtežoj potrebi“.
„Neshvatljivo, zbog okrutnosti i cinizma strana u sukobu, mi sada istražujemo nove napade čak i u samim područjima koja su razorena zemljotresima“, dodao je on.
Megali je rekao da je granatiranje nastavljeno u roku od dva ili tri dana od zemljotresa i da se od tada nastavlja.
Sirijski sukob počeo je 2011. Asadovom brutalnom represijom mirnih protesta, a eskalirao je uvlačenjem više stranih sila i globalnih džihadista.
Skoro pola miliona ljudi je ubijeno, a sukob je proterao oko polovine predratnog stanovništva Sirije da napusti svoje domove.
Komisija je u ponedeljak objavila svoj najnoviji izveštaj, koji pokriva drugu polovinu 2022.
„Više od 13 miliona ljudi je raseljeno ili izbeglo u vreme kada 90 odsto svih sirijskih civila živi u siromaštvu, a procenjuje se da je za 15,3 miliona potrebna humanitarna pomoć da bi preživela – što je najviši nivo ljudi kojima je potrebna od početka sukoba “, navodi se u izveštaju.
Snimljeno je da vladine snage koriste kasetnu municiju na kamp za raseljenike, neselektivni raketni napad na pijacu i ruske vazdušne napade koji uništavaju civilnu kuću - sve sa više žrtava.
„Ovi zločini nastavljaju davno uspostavljen obrazac neselektivnih napada, koji mogu biti ratni zločini“, navodi komisija.
U izveštaju se navodi da Sirijske demokratske snage predvođene Kurdima na severoistoku i dalje nezakonito drže 56.000 ljudi u kampovima, uglavnom žena i dece, za koje se sumnja da su povezani sa džihadističkom grupom Islamska država.
„Komisija ima razumne osnove da veruje da patnje koje su im nanete mogu predstavljati ratni zločin narušavanja ličnog dostojanstva i poziva na ubrzanje repatrijacije", saopštio je UN.