Plaćeno porodiljsko odsustvo u SAD pre izuzetak nego pravilo
Novopečene majke u Indiji, na Kubi ili u Gambiji dobijaju šestomesečno plaćeno odsustvo sa posla, u Japanu ono može trajati godinu dana, a u nekim evropskim zemljama i duže.
No, u Sjedinjenim Državama žene koje su se upravo porodile ne dobijaju - ništa.
Najveća svetska ekonomija je jedna od samo sedam zemalja koje ne pružaju plaćeno slobodno vreme nakon rođenja deteta, što je slučaj još sa Papua Novom Gvinejom i pet malih pacifičkih ostrvskih država. Ovo pitanje istaknuto je u velikoj studiji koja ispituje kako zakoni i politike u vezi sa roditeljskim odsustvom i odsustvom za negu, obrazovanjem, diskriminacijom pri zapošljavanju i seksualnom uznemiravanju utiču na rodne razlike u ekonomijama.
Politike koje smanjuju ovaj jaz nisu dobre vesti samo za žene, već i za nacionalne ekonomije, tvrdi studija koju je uradio WORLD Policy Analysis Center na Univerzitetu Kalifornija u Los anđelesu (UCLA).
Jedna analiza sugeriše da bi potpuni rodni paritet u radnoj snazi mogao dodati 28 milijardi dolara godišnjem globalnom bruto domaćem proizvodu (BDP). Naime, plaćeno porodiljsko odsustvo može pomoći ženama da ostanu na poslu, smanjiti troškove fluktuacije zaposlenih u preduzećima i smanjiti potrebu porodica za javnom pomoći, ali takođe može da pojača nejednakosti u porodici, navodi se u izveštaju UCLA.
Imajući to na umu, neke zemlje ohrabruju roditelje da podele slobodno vreme nakon što dobiju bebu. Primeri iz nordijskih zemalja pokazuju da kada oba roditelja uzmu odsustvo, ne samo da se plate i radno vreme žena povećavaju, već i parovi dugoročno ravnomernije dele kućne obaveze, što dodatno povećava ekonomske i karijerne mogućnosti žena.
Evo do kakvih zaključaka se došlo u UCLA studiji "Jednakost u našim životima".
Ekonomska nejednakost:
Globalno, žene u proseku zarađuju 80 centi na svaki dolar koji zarade muškarci.
Žene dnevno troše četiri i po sata na neplaćenu negu, što je tri puta više od muškaraca.
U odnosu na muškarce, skoro 15 puta je veća verovatnoća da će ostati van radnog mesta zbog pružanja obavezne nege.
U celoj Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, koju čine uglavnom bogate zemlje, prosečna razlika u platama između muškaraca i žena sa decom je 22 odsto. Ta razlika među onima koji nisu roditelji je 7 procenata.
Svetski ekonomski forum procenjuje da će biti potrebno skoro tri veka da se zatvori globalni jaz među polovima u ekonomskim prilikama i učešću.
Roditeljsko odsustvo
Neke zemlje, među kojima su Nemačka, Švedska i Francuska, počele su da uvode plaćeno porodiljsko odsustvo pre više od jednog veka.
Širom sveta, 62 odsto zemalja sada ženama obezbeđuje najmanje 14 nedelja plaćenog odsustva, što je minimalni standard koji je postavila Međunarodna organizacija rada (ILO), u odnosu na 41 procenat 1995. godine.
Među zemljama koje su pružale plaćeno porodiljsko ili roditeljsko odsustvo u poslednjih nekoliko decenija, stope zaposlenosti žena su povećale rast BDP-a po glavi stanovnika za 10–20 odsto.
Studije u zemljama sa niskim i srednjim prihodima pokazuju da produženje plaćenog porodiljskog odsustva smanjuje smrtnost novorođenčadi. Takođe povećava stopu vakcinacije i dojenje, što podstiče dugoročno zdravlje.
Afrika je doživela ogroman napredak. Sve 54 zemlje garantuju plaćeno odsustvo novopečenim majkama, u odnosu na njih 20 u 1995. godini, a 31 zemlja nudi najmanje 14 nedelja. Gambija i Džibuti garantuju šest meseci; Etiopija i Južna Afrika – četiri.
U Latinskoj Americi i na Karibima, broj zemalja koje pružaju 14 nedelja više se nego udvostručio od 1995. godine. Čile, Kuba i Venecuela nude najmanje šest meseci; Brazil, Kolumbija, Kostarika i Paragvaj najmanje četiri.
U Sjedinjenim Državama, ekonomisti su naveli nedostatak politika "prilagođenih porodici" kao jedan od razloga zašto je učešće žena u radnoj snazi stagniralo u poređenju sa sličnim. Iako nekoliko američkih država, uključujući Kaliforniju, nudi plaćeno porodiljsko odsustvo, kao i neke kompanije, za to ne postoji nacionalna odredba - što predsednik Joe Biden želi da promeni.
Prema nedavnim procenama navedenim u studiji, skoro trećina žena u Sjedinjenim Državama daje otkaz nakon što dobiju dete.
Globalno, broj zemalja koje nude plaćeno roditeljsko odsustvo se utrostručio od 1995. godine, a više je nego učetvorostručen u Africi.
No, dok 63 odsto zemalja sada pruža plaćeno roditeljsko odsustvo, mnoge nude manje od tri nedelje, a korišćenje je često slabo.
Više od trećine zemalja, uključujući SAD i Indiju, očevima ne daje plaćeno odsustvo.
Švedska je 1974. godine postala prva zemlja koja je uvela roditeljsko odsustvo koje su mogli da koriste majka ili otac. Norveška je 1993. godine uvela "kvotu očeva", čime je određeni deo roditeljskog odsustva bio dostupan samo očevima.
Primer su sledile i druge zemlje, uključujući Švedsku i Island. Istraživanje u Švedskoj pokazuje da se zarada žene povećava za skoro 7 odsto za svaki mesec odsustva koji koristi njen partner. Pionirska nova politika na Islandu daje majkama i očevima po šest meseci odsustva, od kojih se jedan mesec može preneti na drugog roditelja ako oni to žele.
Starija deca i stariji roditelji
Pandemija COVID-19 razotkrila je kako žene snose najveći teret neplaćenih obaveza nege širom sveta, uključujući brigu o bolesnim i starijim rođacima.
Širom sveta 606 miliona radno sposobnih žena, u poređenju sa 41 milionom muškaraca, je van radnog mesta zbog neplaćene nege. Neplaćena briga doprinosi globalnoj ekonomiji oko 8 milijardi dolara svake godine, prema ILO-u.
Većina zemalja zabranjuje diskriminaciju u trudnoći pri zapošljavanju, ali samo polovina zabranjuje diskriminaciju žena sa porodičnim obavezama.
Globalno, 63 odsto zemalja ne obezbeđuje plaćeno odsustvo za svakodnevne zdravstvene potrebe dece, što nesrazmerno utiče na poslove i prihode žena.
Dominikanska Republika, Gvineja Bisao i Kuvajt omogućavaju majkama samo da se brinu o bolesnom detetu, čime se pojačavaju nejednakosti.
Samo 42 odsto zemalja daje plaćeno odsustvo radi nege teško bolesnog supružnika ili roditelja.
Originalni tekst pročitajte OVDE.
Izvor: Reuters