Nestabilni odnosi u vladajućoj koaliciji u Srbiji. Šta znamo?

Otkazani sastanci prvog potpredsednika Vlade.

To je poruka na sajtu Vlade Srbije u delu najave zvaničnih događaja za 7. februar. Odnosi se na lidera socijalista, Ivicu Dačića, a nakon kritika koje su stigle od zvaničnika naprednjaka najveće stranke vladajuće koalicije.

Ta informacija ubrzo je propraćena medijskim spekulacijama o vanrednim izborima, podstaknuti objavama na društvenim mrežama u kojima čak i pojedini ministri traže odlazak na birališta.

Svaki potencijalni scenario razrešenja upravo otvorene političke nestabilnosti u Srbiji ima dalekosežne posledice, koje bi mogle uticati i na odnose sa bivšom pokrajinom Kosovo, čiju nezavisnost zvaničan Beograd odbija da prizna, ali i na odnose sa Rusijom, sa kojom je Srbija u bliskim vezama.

Kako je sve počelo?

Dva koaliciona partnera, Srpska napredna stranka (SNS) i Socijalistička partija Srbije (SPS), koji čine okosnicu vlasti u Srbiji iznenada su ušli u nestabilne odnose.

Najpre je visoki stranačni zvaničnik SNS, Darko Glišić, na konferenciji za novinare 6. februara optužio SPS za "flertovanje sa opozicijom" i "sedenje na dve stolice".

Glišić je poručio i da je SNS spremna da ide u opoziciju.

Istog dana odgovorio mu je član SPS i ministar zadužen za prosvetu u Vladi Srbije, Branko Ružić. On je za regionalni javni servis RTV (Radio televizija Vojvodine) rekao da ne vidi utemeljenje u kritikama da SPS flertuje sa opozicijom.

"Ne treba podizati tenzije, država je u teškom trenutku i najlekovitije je da predsednici SNS-a i SPS-a razgovaraju na ovu temu jer mislim da ovo šteti Srbiji", rekao je Ružić.

On je, međutim, dodao da su izbori jedan od načina da se proveri podrška državnoj politici.

Nova kritika stigla je 6. februara uveče od predsednika Srbije i lidera SNS, Aleksandra Vučića, u jednom od videa na njegovom Instagram nalogu.

Vučić je, kritikujući opozicionu političarku sa Kosova, Radu Trajković, njene navode da traži aboliciju u pregovorima sa vlastima Kosova ocenio kao laž.

Dodao je i da su laži izgovorene tokom zasedanja Skupštine Srbije posvećenoj Kosovu pet dana ranije.

"Brani me taman koliko i moji koalicioni partneri", dodao je Vučić.

Na sednici na koju se Vučićeva izjava odnosi raspravljalo se o izveštaju o dijalogu sa Kosovom u periodu od septembra 2022. do polovine januara 2023.

Opozicija je na račun predsednika Srbije izrekla kritike zbog, kako su naveli, nedostatka transparentnosti, a desno orijentisane stranke ga optužile za "kapitulaciju države" pred predlozima Zapada za rešavanje odnosa sa Kosovom.

Pozivi na izbore

Članovi SNS su gotovo istovremeno počeli da pružaju podršku Vučiću i traže nove izbore.

Vanredni izbori nisu novost za birače u Srbiji, jer su održani i 2014, 2016, kao i 2022. godine.

"Izbori ključ za razrešenje političke krize", jedna je od poruka sa objave na Instagramu 6. februara ministra za građevinarstvo Srbije, Gorana Vesića.

Potpredsednica Skupštine Srbije iz redova poslanika SNS, Sandra Božić, napisala je na svom Tviteru istog dana: "Idemo na izbore".

Ministar za trgovinu iz redova SNS, Tomislav Momirović, izjavio je 7. februara za RTS da će u narednom periodu biti reči da li je politika predsednika Srbije u kontekstu Kosova imala adekvatnu podršku.

Mediji su, pozivajući se na nezvanična saznanja, preneli da je na sastanku vrha SNS Vučić rekao da je ta stranka na poslednjem zasedanju Skupštine Srbije o Kosovu bila usamljena u odbrani državnih interesa.

Opcija izbora

Ukoliko bi u Srbiji bili raspisani vanredni izbori to bi značilo nekoliko meseci predizbornih, izbornih i postizbornih aktivnosti.

Primera radi, nakon izbora održanih u aprilu 2022. nova Vlada je izglasana krajem oktobra iste godine.

U tom periodu ne zaseda ni Skupština Srbije, koja se raspušta na dan raspisivanja izbora.

Izbori bi bili, u tom scenariju, održani u godini kada zapadne diplomate pokušavaju da, svojim predlogom, dovedu do normalizacije odnosa između Srbije i Kosova.

Plan Evropske unije, koji je dobio podršku i SAD, nije javan, ali je predstavljen i premijeru Kosova Aljbinu (Albin) Kurtiju i predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću.

Kurti je 6. februara na svom Tviter nalogu napisao da Kosovo prihvata predlog EU za normalizaciju odnosa sa Srbijom, te da ga smatra dobrom osnovom za dalju diskusiju i solidnu platformu za napredak.

Vučić je 20. januara izjavio da je spreman da radi na konceptu i primeni ponuđenog plana, ali uz jednu rezervu, koju nije precizirao. On je nagovestio, međutim, par nedelja kasnije da je reč o delu u kojem se navodi da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

Ukoliko bi u Srbiji došlo do vanrednih izbora, parlament kao zakonodavna institucija u kojoj sede izabrani predstavnici građana ne bi mogla da raspravlja o potencijalnom planu sve dok novi poslanici ne polože zakletve.

Sam predsednik Srbije je u nekoliko navrata izjavio i da prema Ustavu Srbije o pitanju Kosova mora biti organizovan referendum.

Međutim, i referendum raspisuje Skupština Srbije, koja nije u mogućnosti da to uradi u periodu u kojem ne zaseda.

Opcija bez izbora

Skupština Srbije broji 250 poslanika. Od toga, 106 je iz redova Srpske napredne stranke (SNS). Iz redova socijalista, koalicionog partnera SNS, je 23 poslanika.

Za novu Vladu Srbije u Skupštini Srbije je glasalo 157 poslanika.

Ukoliko bi se predsednik Srbije odlučio za promene bez izbora, to bi značilo ponudu opozicionim strankama kao alternativi socijalistima.

Međutim, to bi značilo i promenu politike. Takođe nije sigurno ni koja bi stranka prihvatila ponudu SNS.

Opozicione stranke koje su ušle u parlament su šarolike, od proevropskih do desno orijentisanih. Nakon izbora 2022. godine u skupštinske klupe seli su poslanici nekoliko desničarskih stranaka, što su analitičari okarakterisali kao rast desnice u Srbiji.

Te stranke su oštri kritičari politike SNS kada je reč o Kosovu i zastupaju politiku da je bivša pokrajina deo Srbije, te da o tome ne treba pregovarati.

Naspram njih su proevropske stranke opozicije, koje takođe kritikuju politiku SNS, ali u drugom kontekstu. Za razliku od desničarskih stranaka, ali i SPS, proevropski blok opozicionih stranaka zagovara uvođenje sankcija protiv Rusije.

Borko Stefanović, iz Stranke slobode i pravde, iz bloka koji broji 15 poslanika, je tako na poslednjoj sednici Skupštine u februaru ponovio svoj stav da Srbija mora da uvede sankcije Rusiji.

Zvaničan Beograd, uprkos pozivima sa Zapada odbija da uvede sankcije Kremlju nakon invazije na Ukrajinu. Srbija je glasala za nekoliko rezolucija kojima se invazija osuđuje.

Vlasti, predvođene Vučićem, svoju odluku o neuvođenju sankcija objašnjavaju stavom da to ne bi donelo dobre rezultate, referišući na tradicionalno bliske odnose sa Rusijom, ali i energetskom zavisnošću od te zemlje.

Rusija je takođe jedna od država koja podržava Srbiju u blokiranju članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, među kojima su i Ujedinjene nacije.

Borko Stefanović je krajem 2022. godine parlamentu predao i predlog Rezolucije koja predviđa da Srbija uskladi svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom i uvede Rusiji sankcije.

O tom predlogu se za sada nije raspravljalo, međutim ukoliko bi SNS ponudio proevropskom bloku ulazak u Vladu Srbije upravo bi sankcije protiv Rusije mogle biti na agendi međustranačkih pregovora o formiranju vlasti.

Da li je ovo prvo neslaganje SNS i SPS?

Ne. Koalicioni partneri su već razmenjivali kritike, koje su dovodile do spekulacija o vanrednim izborima.

Tako je pred konsultacije za novu Vladu 2022, nakon izjave Ivice Dačića da je za njega prirodno da saradnja sa SNS bude nastavljana, iz te stranke stigao odgovor da je za njih "Prirodno da je leti toplo, a zimi hladno i da kada pada kiša može nešto i da se izlije".

Do raskida, međutim, nikada nije došlo, a savezništvo ove dve partije traje bez prekida od 2012. godine.