Tenzije na Kosovu ojačale rusko-srpsku sponu

Dan nakon smirivanja tenzija na severu Kosova, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Beogradu sa ambasadorom Rusije Aleksandrom Bocan-Harčenkom.

Prema saopštenju iz Predsedništva, obojica su za te tenzije okrivila Prištinu.

Ruski ambasador je, kako je navedeno, ponovio stav zvanične Moskve da su potezi Prištine neodgovorni i da treba sprečiti svaku mogućnost eskalacije.

Nije saopšteno da li se Vučić sreo i sa ambasadorima Evropske unije ili Sjedinjenih Država.

Do tenzija na severu Kosova došlo je nakon što su lokalni Srbi postavili barikade na tamošnjim putevima.

Rusija je u prethodna dva dana upućivala poruke podrške Srbiji, na šta je iz Beograda odgovoreno zahvalnošću.

Zijad Bećirović, direktor Instituta za bliskoistične i balkanske studije u Ljubljani, kaže za RSE da je korišćenje Kosova od strane Rusije postalo još izraženije posle ruske invazije na susednu Ukrajinu. On ocenjuje da Rusija pokazuje svom javnom mnenju da je još uvek važan akter međunarodnih odnosa.

"I Kosovo dođe kao idealna prilika da ispolji svoj interes i svoju snagu koju ima u određenim državama ili kod određenih političkih čelnika", navodi Bećirović.

Takođe ocenjuje da Vučićeva zahvalnost Rusiji dolazi zbog proruskog javnog mnenja u Srbiji.

Naime, prema istraživanjima javnog mnenja najpopularniji od svetskih lidera u Srbiji je ruski predsednik Vladimir Putin.

Takođe u danu kada se predsednik Srbije sreo sa ruskim ambasadorom, Beogradu je stigla poruka iz Belorusije. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko poručio je da Srbija neće moći da sedi na više stolica i da je potrebno da se opredeli u svojoj spoljnoj politici.

"Tu smo mi, Rusija, Evropska Uunija, Amerika i drugi. Ali im neće dozvoliti da sede na svim ovim stolicama", rekao je Lukašenko komentarišući dešavanja oko Kosova.

Belorusija je jedina evropska zemlja, pored Srbije, koja nije uvela sankcije Rusiji zbog njene invazije na susednu Ukrajinu.

Šta se dogodilo na severu Kosova?

Srbi na severu Kosova su 31. jula postavili barikade na putevima dan pre stupanja na snagu reciprocitetne odluke Vlade Kosova o izdavanju ulazno-izlaznih dokumenata za državljane Srbije koji ulaze na Kosovo, kao i o promeni srpskih registarskih oznaka.

Prethodno su vlasti u Beogradu oštro kritikovale ove odluke Prištine.

Vlada Kosova je potom primenu odluke odložila za mesec dana pod uslovom da se uklone barikade, što je i učinjeno.

Šta su poručili ruski zvaničnici?

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je 31. jula Prištinu, SAD i EU da poštuju prava Srba na Kosovu optužujući lidere kosovskih Albanaca da "namerno idu na eskalaciju situacije kako bi pokrenuli vojni scenario".

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova je u tom saopštenju navela i da ovakav razvoj situacije još jednom pokazuje "neuspeh posredničke misije EU".

"To je i primer kakvo je mesto pripremljeno Beogradu u EU, predloživši Beogradu da faktički prihvati obespravljenost svojih sunarodnika", navedeno je u saopštenju.

Beograd i Priština vode dijalog, pod okriljem EU, o normalizaciji odnosa. Taj dijalog treba da rezultira pravno obavezujućim sporazumom.

Međutim, Priština smatra da to treba da bude međusobno priznanje, a Beograd insistira na kompromisnom rešenju.

O tenzijama na severu Kosova tokom 31. jula i 1. avgusta oglasio se i portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Moskva u potpunosti podržava "miroljubivu i konstruktivnu poziciju" Beograda u situaciji oko Kosova, izjavio je 1. avgusta Peskov novinarima. Takođe je dodao da Moskva zahteva da se "poštuju sva prava Srba".

Reagovao je i ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko. On je 1. avgusta ocenio da EU nije u stanju da efikasno ispuni ulogu posrednika.

Bocan-Harčenko je u intervjuu za TV "Rusija 24" izneo i stav da je cilj Zapada da iskoristi kosovsko pitanje za pritisak na Srbiju kako bi je odgovorio od odbijanja da se usaglasi sa sankcijama EU Rusiji.

Oglasio se i ruski ambasador u Severnoj Makedoniji Sergej Bazdnikin. On je novinarima u Prilepu 1. avgusta rekao da rešenje za situaciju na severu Kosova treba tražiti u okviru Rezolucije UN 1244.

Dešavanja na severu Kosova pratila je i ruska štampa. Tako je, na primer, Ruska gazeta prenela da je ruski ambasador u Srbiji optužio SAD i EU da pokušavaju da Srbiju bace "na kolena".

Šta je Vučić poručio Moskvi?

Predsednik Srbije se u obraćanju javnosti 31. jula zahvalio onima koji su podržali Srbiju, ali i onima koji su "iznosili korektne stavove".

"Posebno hoću da se zahvalim predstavnicima ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije, koji su reagovali na veoma korektan način", rekao je tada Vučić.

Istog dana Vučić je optužio kosovske vlasti da pokušavaju od sebe da, "naprave žrtvu koristeći raspoloženje u svetu".

"U kojem misle da mogu da igraju na kartu da je Veliki Putin naredio Malom Putinu, pa će novi Zelenski u liku Kurtija da se bori protiv velikosrpske hegemonije", naveo je Vučić.

'Moskva vešta da podcrta svoj interes'

Igor Novaković iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC Fond) ocenjuje za RSE da je smirivanju situacije na severu Kosova doprineo Zapad. A da je Moskva vešta da podcrta svoj interes.

"Oni verbalno i politički koriste ovakve krize da prikažu da nije baš tako sjajno i na ovoj drugoj strani koja njih kritikuje i koja im je nametnula sankcije", navodi Novaković.

Upitan kako bi na poruke zahvalnosti Moskvi iz Beograda mogle da gledaju zapadne zemlje, Novaković kaže da će nesumnjivo u nekim državama EU biti negativnih reakcija.

"Ovo je više poruka domaćoj javnosti i verovatno poruka Moskvi", smatra Novaković.

Evropska unija, Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje uvele su sankcije Rusiji zbog njene agresije na susednu Ukrajinu.

Srbija se, iako kandidat za pridruživanje EU, nije pridružila tim sankcijama.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tu odluku, između ostalog, branio upravo podrškom Rusije oko Kosova na koju Beograd računa. Većina zapadnih zemalja je podržala nezavisnost Kosova koju je ova bivša južna srpska pokrajina proglasila 2008. godine.

Veze Srbije i Rusije

Zvaničnici u Srbiji godinama unazad ističu prijateljske i tradicionalne odnose sa Rusijom i Putinom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je neretko govorio i o ličnom prijateljstvu sa ruskim liderom Vladimirom Putinom.

Osim što računa na podršku Rusije u blokiranju članstva Kosova u međunarodnim institucijama i organizacijama, Srbija je skoro u potpunosti zavisna od Rusije u gasu.

Ipak, najveći donator Srbije je Evropska unija što je i sam Vučić priznao u više navrata.