Žandarmerija na ulicama Novog Pazara

Od petka, 18. decembra, ujutru ulicama Novog Pazara uz policiju patrolira i žandarmerija. U taj grad u regionu Sandžaka na jugozapadu Srbije, policijsko pojačanje stiglo je iz obližnjeg Kraljeva.

"Jutros sam šetao gradom i vidim da su tu, da vrše rutinske kontrole automobila koji prolaze ulicama", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Fahrudin Kladničanin iz nevladine Akademske inicijative "Forum 10" iz Novog Pazara.

Pojačane aktivnosti i angažman snaga reda u ovom gradu koji čini većinsko bošnjačko stanovništvo, najavio je dan ranije ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin koji je 17. decembra posetio Novi Pazar.

Zašto je žandarmerija u Novom Pazaru?

Poseti delegacije policijskih zvaničnika iz Beograda prethodila je pucnjava u centru Novog Pazara u kojoj je 17. decembra ranjena jedna osoba. Dva dana ranije, 15. decembra, u pucnjavi ispred zgrade Policijske uprave u Novom Pazaru, povređeno je dvoje ljudi, a policija je, kako je istog dana saopšteno iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), uhapsila osumnjičenog.

Posle sastanka sa načelnikom i rukovodiocima Policijske uprave u Novom Pazaru, Vulin je poručio, da "država neće dozvoliti obračune kriminalnih bandi“ i da će „sačuvati bezbednost svakog građanina".

Iako posetu ministra policije opisuje kao "populističku", Fahrudin Kladničanin iz nevladinog "Foruma 10" navodi da bezbednosna situacija u Novom Pazaru nije dobra.

"Mislim da su institucije u Novom Pazaru dosta slabe i da nije vidljiv odlučan odgovor da se suprotstave različitim bezbednosnim izazovima koji okružuju ovu zajednicu", rekao je Kladničanin.

Ministar policije je u Novom Pazaru poručio i da nikakav politički autoritet i politički razlozi "neće moći da nas zaustave dok od Novog Pazara ne napravimo siguran i slobodan grad".

"Za razliku od ranijih godina kada je svaki dolazak policijskih snaga kao reakcija države na situaciju u Sandžaku bio dočekan uz nepoverenje, danas to nije slučaj jer je politička situacija drugačija. Partneri ove vlasti su one stranke koje su ranije radikalizovale stanje u ovoj zajednici, kao što je na primer stranka Muamera Zukorlića", naveo je Kladičanin.

Nekadašnji muftija jedne od dve islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić, nekada oštar kritičar vlasti u Beogradu, danas je potpredsednik Skupštine Srbije.

Spor dve islamske zajednice oko imovine

Region Sandžaka dugi niz godina karakterišu političke i društvene podele i sukobi između dve islamske zajednice.

Tenzije su počele 2007. godine kada je došlo do raskola i kada je deo imama formirao Rijaset Islamske zajednice Srbije. Od tada postoje Islamska zajednica Srbije na čijem je čelu Sead Nasufović i Islamska zajednica u Srbiji koju je nekada predvodio Zukorlić, a danas muftija Melvud Dudić.

Iako sa oružanim incidentima nemaju nikakve veze, prethodne dane je obeležio novi spor između ove dve zajednice.

Incident se dogodio 16. decembra kada su predstavnici jedne islamske zajednice blokirali gradilište na kojem je druga islamska zajednica započela izgradnju islamskog centra. U centru sukoba je pitanje vlasništva i imovinskih prava jedne, odnosno druge zajednice.

Čiji je put do gradilišta?

Put i prilaz gradilištu je metalnom ogradom blokiralo stotinak predstavnika Islamske zajednice u Srbiji, odnosno ljudi bliskih Muameru Zukorliću. Oni tvrde da druga zajednica uzurpira vakufsku imovinu (imanje koje je zaveštano u verske svrhe), za koju navode da pripada njima.

"Nas ne zanima izgradnja samog objekta na privatnom zemljištu, ali oni su da bi prišli toj parceli prekopali put preko vahufskog zemljišta. Kada smo to saznali, svakako da smo se kao Islamska zajednica odlučili da to zagradimo i da zaštitimo našu vakufsku imovinu", rekao je za RSE muftija Islamske zajednice u Srbiji Melvud Dudić.

Barikada je postavljena na groblju kroz koje prolazi put do gradilišta. U katastru nepokretnosti, sporna parcela zavedena je kao vlasništvo države, odnosno Grada Novog Pazara, dok pravo korišćenja ima Islamska zajednica. Nije, međutim, definisano koja od dve postojeće.

Reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije Sead Nasufović za RSE navodi da je reč o grešci u katastru i da je sporna parcela deo privatnog vlasništva jedne novopazarske porodice koja je zemljište ustupila toj verskoj zajednici.

"Istina je da je kompletan put u privatnom vlasništvu. Najverovatnije se desila neka greška u katastru kada su pravili nove nacrte i onda su taj mali deo placa uknjižili kao da je sastavni deo groblja. Naša parcela ni milimetar ne ulazi prema groblju, prema vakufu, a sve i da ulazi, valjda je vakuf svih muslimana", rekao je Nasufović.

On je dodao da je porodica pokrenula proces rešavanja pitanja sporne parcele.

U međuvremenu, prilaz gradilištu ostaje blokiran, a tužilaštvo u Novom Pazaru, koje je obavešteno o incidentu, saopštilo je da nije bilo elemenata krivičnog dela, niti prekršaja.

Nasufić je rekao da će sačekati da sporno pitanje reši zakon, te da su i vernicima poslali poruku da "ne pokušavaju ništa na svoju ruku".

Ko je bagerom rušio berbernicu?

Ovo nije prvi put da se dve islamske zajednice, koje se međusobno ne priznaju, spore oko vlasništva nad imovinom. Reč je o jedinoj verskoj zajednici u Srbiji kojoj procesom denacionalizacije nije vraćena imovina jer nije regulisano koja je od dve zajednice pravni naslednik.

"Srbija mora pravnim putem da reši pitanje dve islamske zajednice. Trinaestogodišnji rat između njih stvorio je velike podele i među građanima u Sandžaku", kaže Fahrudin Kladničanin iz nevladinog "Foruma 10".

Iako status, a time ni pitanje vlasništva nad imovinom nije rešeno, Islamska zajednica u Srbiji, na čijem čelu je bio Muamer Zukorlić, prethodnih godina je sama preuzimala zemljište.

Tako je u februaru ove godine tokom noći srušena berbernica Ramiza Dugopoljca u blizini Arap džamije u Novom Pazaru.

"Nelegalno podignuti objekat na vakufskom zemljištu uklonila je građevinska služba Islamske zajednice", saopšteno je 23. februara iz Islamske zajedinice u Srbiji.

Policija je obavila uviđaj, a kako je preneo lokalni radio Sto plus, protiv vozača koji je upravljao bagerom je podnela krivičnu prijavu za nasilničko ponašanje. U Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru tom radiju je rečeno da je pokrenuta istraga kojom bi trebalo da bude utvrđeno šta se desilo u noći kada je porušen objekat.

Nakon protesta i žalbe vlasnika, te pisanja medija o rušenju berbernice, Islamska zajednica u Srbiji je dva dana kasnije na svom sajtu objavila pismo koje je uputila vlasniku, a u kojem navodi odluku da mu "za potrebe berbernice ustupi jedan od vakufskih lokala, sa minimalnim iznosom zajkupnine i nudi pomoć u tehničkom opremanju lokala".

Kako je nelegalno nadograđen fakultet?

Najpoznatiji slučaj ostaje nelegalna gradnja u sklopu Fakulteta za islamske studije u centru Novog Pazara, čiji je prvi čovek Muamer Zukorlić iz 2016. godine.

Prodekan Fakulteta za islamske studije Admir Muratović izjavio je u novembru 2016. da je "nelegalna gradnja iznuđen proces" i "reakcija na to što Islamska zajednica nije dobila ni jednu dozvolu za izgradnju objekata, iako je podnosila zahteve i neophodnu dokumentaciju".

Tadašnji premijer, danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da neće rušiti nelegalnu gradnju "jer ne želi da rizikuje sukob sa 5.000 ljudi, koliko očekuje da bi Zukorlić mogao da izvede na ulice, već da će pokušati da se to reši razgovorom i mirnim putem".

U martu 2017. zgrada je svečano otvorena.

Zukorlićeva Stranka pravde i pomirenja je na parlamentarne izbore u junu ove godine izašla sa Demokratskom partijom Makedonaca i podržava vladajuću koaliciju koju predvodi Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića.

Uoči prethodnih parlamentarnih izbora 2016, Zukorlić se povukao sa pozicije muftije. Posle tih izbora je na predlog liste "Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje" izabran za predsednika skupštinskog Odbora za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj. Sa te pozicije je u maju 2017. godine podržao peticiju za ukidanje Darvinove teorije evolucije.

Na izborima 2012. godine, Zukorlić se kandidovao za predsednika Srbije i osvojio 1,39 odsto glasova.

Razlozi tenzija u Sandžaku

"Islamska zajednica je duboko politizovana posebno ova koja je bliska Muameru Zukorliću. Ali mislim da je prošlo vreme ozbiljnih sukoba jer su obe zajednice na neki način partner državi", rekao je Fahrudin Kladničanin nevladinog "Foruma 10".

Još jedan povod za produbljivanje podela i tenzije u Sandžaku je pitanje njegovog statusa, odnosno zahteva za autonomijom.

U maju 2019. godine prašinu je podigla inicijativa Bošnjačkog nacionalnog saveta (BNV) kojom se traži uspostavljanje specijalnog statusa za ovu oblast na jugozapadu Srbije duž granice sa Crnom Gorom.

Ova ideja datira iz juna 1993. godine kada je BNV konkretizovalo svoje zahteve od kojih, kako poručuju, do danas ne odustaju.

Sandžak, prema poslednjem popisu, ima oko 240.000 stanovnika, među kojima je oko 143.000 Bošnjaka ili oko 60 odsto. Bošnjaci većinu čine u Novom Pazaru (77 odsto), Tutinu (90 odsto) i Sjenici (73 odsto), dok su u manjini u Prijepolju (34 odsto), Priboju (14 odsto) i u Novoj Varoši (četiri odsto).