Srbija kao usputna stanica šire agende Kine, Rusije i Turske

Rusko prisustvo u Srbiji u odnosu na Kinu je u opadanju, naročito u svetlu pandemije COVID-19, smatra Maksim (Maxim) Samorukov, saradnik moskovskog Karnegi centra i zamenik urednika carnegie.ru.

“Ova godina dokazuje da Rusija ima dosta problema u bitnim sferama svog uticaja, a to su energetika, unutrašnja politika i bezbednost”, navodi Samorukov na onlajn panelu u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer i Centra za evropske poslove o uticaju Kine, Rusije i Turske u Srbiji u svetlu aktuelnih geopolitičkih događaja, održanom u petak, 18. decembra.

Svoju tezu ilustruje time da je Srbija tokom 2020. napravila “bitne korake ka diverzifikaciji uvoza energenata”, kao i time da je došlo do kadrovskih promena u Vladi Srbije, a da je sektor energetike poveren ministarki Zorani Mihajlović, koja zagovara diverzifikaciju gasa u odnosu na Rusiju.

“Vidimo takođe da je Socijalistička partija Srbije (SPS) izgubila dosta uticaja u srpskoj Vladi. Ivica Dačić (predsednik SPS-a) koji je bio proruski političar je otišao sa mesta ministra spoljnih poslova i sada je predsednik skupštine”, naveo je Samorukov.

Prema njegovim rečima, Rusija je tokom pandemije COVID-19 u izjavama zvaničnika u Srbiji i predstavljanju u medijima zapostavljena u odnosu na Kinu, a Kina je kao država koja pomaže Srbiji u borbi protiv pandemije bila više zastupljena više od Rusije.

“Rusija je izgubila svoju nedodirljivost u srpskim medijima nakon izbora u junu. Srpski mediji su počeli da kritikuju Rusiju da organizuje proteste koji podržavaju radikalne elemente u Srbiji ili nacionaliste”, naveo je Samorukov i dodao da će to što se Rusija kritikuje u srpskim medijima, što nije bio slučaj ranije, doprineti padu uticaja te zemlje.

Samorukov je naveo da je Rusija izgubila dosta na uticaju i u kontekstu dijaloga Beograda i Prištine.

“Rusija je potpuno marginalizovana u pregovorima oko Kosova. U Vašingtonu se potpisivao sporazum sa Kosovom, Rusija nije ni pozvana da bude medijator tokom ovih razgovora i Srbija nije ni insistirala da se Rusija pozove”,

Kao jedan od faktora koji je uticao na negativnu sliku Rusije u Srbiji je i špijunska afera iz novembra 2019. kada se u javnosti pojavio snimak ruskog obaveštajca kako daje novac penzionisanom pripadniku Vojske Srbije.

Sa druge strane, Samorukov smatra da to ne znači “nestanak Rusije iz Srpske politike”. Kako kaže, reakcije iz Moskve na sva ova događanja bile su tolerantne jer Srbija nije prešla dve crvene linije za Rusiju – jedna je nastavak izgradnje gasovoda Turski tok, a druga je saradnja Srbije sa EU i NATO.

“Dokle god Srbija ima slabe nade da postane članica obe organizacije, a ne želi da uđe u NATO, Rusija nema problema sa trenutnom situacijom. Ali, Rusija vrlo brzo može da se vrati kao bitan akter na Balkanu ukoliko vidi bilo kakve koordinisane pokušaje od strane EU i Sjedinjenih Američkih Država da se promeni status quo“, zaključio je Samorukov.

Ekonomski interesi Kine u Srbiji

Kada je reč o uticaju Kine, Dragan Pavlićević, vanredni profesor na Odeljenju za kineske studije, Xi'an Jiaotong-Liverpool University smatra da postoji nedovoljno razumevanje angažovanja Kine u Srbiji.

“Mislim da Kina ne misli da je Srbija spoljnopolitičko, geostrateško bojno polje ili neki značajan akter, mislim da su njihovi glavni ciljevi pre svega ekonomski”, izjavio je Pavlićević i istakao da je Kina azijska moćna sila koja ima jake globalne interese, a da je Srbija deo mnogo šireg polja delovanja.

Prema njegovim rečima, treba imati u vidu da Kina ulaže i u druge regione i države u okviru Inicijative 17+1.

“Tako da ne bi trebalo da preterujemo sa značajem koji Srbija ima za Kinu”, zaključio je Pavlićević.

Kina svoj uticaj u Srbiji u proteklih par godina ostvaruje kroz velike infrastrukturne projekte za koje Srbiji daje kredite, koje potom Srbija vraća kineskoj banci.

‘Turska u BiH gradi džamije, a u Srbiji fabrike’

“Kompleksan odnos Srbije i Turske uglavnom se bazira na ekonomiji”, smatra Firat Hamdi Bujuk (Buyuk), politički analitičar i glavni urednik portala “Feniks Politik”.

Bujuk pojašnjava da je Turska shvatila da “tradicionalni saradnici” poput Bosne i Hercegovine, Kosova ili Severne Makedonije ne pružaju toliko mogućnosti na tržištu kao Srbija, pre svega zbog razvijenosti infrastrukture i podsticaja koje daje stranim investitorima.

Sa druge strane, Erdoan će, prema njegovom mišljenju, imati problem da muslimanima u drugim državama Zapadnog Balkana objasni odnos sa Srbijom.

“Turska u Bosni i Hercegovini gradi džamije, a u Srbiji fabrike”, naveo je Bujuk.

Turska takođe priznaje značajnu ulogu Srbije kao aktera na Zapadnom Balkanu.

“Erdoan (predsednik Turske, Redžep Tajip) razume da je Srbija ključ za njegov odnos na Balkanu, ne postoje ni mir ni konflikt na Balkanu bez Srbije”, navodi Bujuk.

On je istakao i da je značajan iskorak u razvoju odnosa je unapređenje saradnje u oblasti odbrane, koji se ogleda u tome što je Srbija u 2020. od Turske kupila dronove.

Ta odluka u Srbiji je viđena kao politički manevar vlasti u Srbiji u kontekstu sporazuma potpisanog u Vašingtonu 4. septembra u okviru kog se Srbija obavezala da će premestiti svoju ambasadu u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim, što je naišlo na kritike zvanične Ankare.

Bujuk ne veruje da će zvanični Beograd zaista u skladu sa sporazumom izmestiti ambasadu, pa samim tim u tome ne vidi ni pretnju po odnose Srbije i Turske u narednom period.

Zamenica predsednika Odbora za spoljne poslove Narodne skupštine Republike Srbije Vesna Marković istakla je na panelu strateško opredeljenje Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, a kada je reč o međunarodnim ugovorima sa trećim zemljama da oni za sada ne ugrožavaju put Srbije ka EU.

“Svi ti sporazumi prestaju da važe onoga momenta kada Srbija postane članica EU”, navela je Marković i istakla da spoljnotrgovinska razmena Srbije sa EU iznosi gotovo 70 odsto a da su najznačajniji investitori u Srbiji Italija i Nemačka, koje su članice EU.

Kada je reč o usklađenosti spoljne politike Srbije sa EU, Marković je navela da je ta usklađenost trenutno 60 odsto, ali i dodala da pregovaračko poglavlje o spoljnoj i bezbednosnoj politici u procesu pristupnih pregovora Srbije sa EU još nije otvoreno.