Grčka: Usvojen zakon potreban za formalan izlazak iz krize
Poslanici su sa 154 od 300 glasova u parlamentu odobrili zakon koji donosi niz promena od smanjenja penzija, do zdravstvene zaštite i poreskih reformi.
Tokom parlamentarne rasprave pred glasanjem, oko 3.000 demonstranata protestovalo je u Atini.
Taj zakon je poslednji korak grčke države pred sastanak sledeće sedmice ministara finansija evrozone od 19 zemalja, gde Grčka i njeni poverioci treba da proglase da je ona konačno izašla iz finansijske krize i da je treći sporazum o pomoći povoljno završen.
Taj treći i poslednji paket finansijske pomoći ističe 20. avgusta, posle osam godina oslanjanja na hitne zajmove međunarodnih poverilaca. U zamenu za sredstva koja je primila, uglavnom iz drugih zemalja evrozone i od Međunarodnog monetarnog fonda, Grčka je tokom godina morala da sprovede nekoliko dubljih smanjenja rashoda, strukturnih reformi i privatizacije. Njena ekonomija je pod strogim nadzorom, a kreditore dolaze u redovne kontrole.
Današnja sednica Skupštine je bila istorijskog karaktera.
"Posle osam godina glasamo o poslednjim merama posle poslednje kontrole", rekao je premijer Aleksis Cipras u parlamentu. "Poštovali smo naše obaveze, obnovljen je kredibilitet zemlje i Grčka završava (sporazum o pomoći) u avgustu".
Svaki paket novih mera štednje pratile su demonstracije i štrajkovi u Grčkoj, čija je privredna aktivnost opala za oko četvrtinu od početka finansijske krize krajem 2009. godine.
Potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis, koji se danas sastao s Ciprasom u Atini, rekao je da su poverioci radili na postizanju konačnog sporazuma o izlasku iz paketa pomoći na sastanku ministra finansija 21. juna.
"Kroz dva meseca Grčka će završiti program", rekao je Dombrovskis. "To će biti delikatna, ali savršeno ostvariva stvar, pod uslovom da sve strane pokazuju posvećenost i odgovorno postupaju".
Kada se istekne sporazum o pomoći, Grčka će morati da se finansira pozajmljivanjem na međunarodnim tržištima obveznica. Ona je dugo tražila neko olakšanje tereta zajmova koje mora vratiti poveriocima, uglavnom državava evrozone.
"Mora se postići neki sporazum o dugu", rekao je Dombrovskis. "Te mere bi bile važne za osiguranje postepenog povratka Grčke na tržišta". On je takođe naglasio da Grčka mora "ostati na liniji reforme" kako bi osigurala ekonomski rast.
Grčka vlada se obavezala na nastavak reformi i posle nakon završetka strane finansijske pomoći, ali se oduprla ideji koju su neki, uključujući i njenu centralnu banku, želeli da preduzmu uzimanjem takozvane "kreditne linije iz predostrožnosti" - rezervnog zajma koji bi mogao da se koristi dok izlazi na međunarodno tržište obveznica.
Ta kreditna linija bi verovatno uključivala i dodatne stroge mere štednje države i čvršći međunarodni nadzor, što bi je učinilo politički nepopularnom. Umesto toga, vlada je insistirala na "čistom izlasku" iz paketa pomoći - ođednom i bez ikakvih stranih mera nadzora.