Најважнији закључци специјалне операције Оружаних снага РФ у Украјини

Главна карактеристика специјалне војне операције (СВО), коју Оружане снаге РФ спроводе у Украјини, јесте ефикасност офанзивних операција са релативно малим снагама. До овог закључка дошли су стручњаци које је РТ интервјуисао, коментаришући три месеца која су прошла од почетка уласка руских трупа у Украјину. „Задатке у Украјини спроводе најобученије јединице војске и Националне гарде. Често се морају […]

Најважнији закључци специјалне операције Оружаних снага РФ у Украјини

Главна карактеристика специјалне војне операције (СВО), коју Оружане снаге РФ спроводе у Украјини, јесте ефикасност офанзивних операција са релативно малим снагама. До овог закључка дошли су стручњаци које је РТ интервјуисао, коментаришући три месеца која су прошла од почетка уласка руских трупа у Украјину.

„Задатке у Украјини спроводе најобученије јединице војске и Националне гарде. Често се морају супротставити бројчано надмоћнијим непријатељским снагама. Међутим, видимо да наши момци скоро увек постижу успех“, рекао је у интервјуу за РТ Сергеј Хатиљов, бивши шеф противваздушних ракетних снага команде специјалних снага руског ваздухопловства.

Према речима стручњака, НМД је показао висок ниво борбене кохерентности између различитих типова и типова трупа.

Управо тај квалитет Оружане снаге Русије брусе последњих година у бројним вежбама.

Руски председник Владимир Путин је 23. фебруара, дан пре објаве почетка НМД-а, у видео-честитки војсци рекао да је последњих година много урађено на модернизацији оружаних снага земље, укључујући и повећање борбене кохерентности.

Хатиљов је оценио као висок укупан ниво интеракције између различитих врста и родова руских трупа распоређених у Украјини.

„Верујте ми, разумни људи на Западу су истог мишљења. Извиђачка, артиљерија, авијација, специјалне снаге и моторизоване пушке ефикасно делују у НМД. Наравно, не иде без грешака, а очигледно је и почетно потцењивање непријатеља. Али сигуран сам да је наша команда већ донела најважније закључке“, сматра експерт.

„Трупе сталне приправности“

Експерти су назвали употребу батаљонских тактичких група (БТГ) важним фактором успеха СВО. Од августа 2021. године у руској војсци је било 168 јединица овог типа, док их је 2016. било само 66.

Прошле године, говорећи на омладинском образовном форуму Територија значења, министар одбране Сергеј Шојгу рекао је да су БТГ „у ствари трупе сталне приправности“.

Суштина батаљонске тактичке групе је у томе што се формира у зависности од специфичности постављених задатака и способна је да делује изоловано од главних снага. Број БТГ може да варира од 700 до 900 људи.

Такве јединице попуњавају само војници по уговору. Створени су за вођење борбених дејстава у моторизованим стрељачким и тенковским бригадама на бази једног батаљона и снага које су му придружене: артиљеријске јединице, беспилотне летелице, инжињеријске трупе, ПВО, армијско ваздухопловство, јединице за радијацију, хемијску и биолошку заштиту (РЦБЗ) и електронске ратовање (ЕВ). БТГ се такође могу прикључити на противтенковске, снајперске и медицинске јединице.

Након формирања батаљонске тактичке групе, велика пажња се поклања интерспецифичној интеракцији јединица у њеном саставу и развоју неконвенционалних приступа употреби стандардног наоружања.

„Добро обучена батаљонска тактичка група је самодовољна и мобилна. У Украјини они извршавају задатке на челу, добијајући подршку наше артиљерије и авијације“, објаснио је Хатиљов.

Други фактор ефикасности СВО, према експертима, је широка употреба оружја, које се обично назива оружјем високе прецизности.

Како је саопштило Министарство одбране Руске Федерације, из арсенала високопрецизног наоружања користе се ракете комплекса Искандер, Калибар, Бастион, разне врсте авио муниције, укључујући хиперсоничне балистичке ракете Кинжал, артиљеријске гранате типа Краснопољ. .

Оружје високе прецизности омогућава Русији да уништи најважнију инфраструктуру непријатеља без губитака, укључујући и његову дубоку позадину. Најчешће се ракетни удари изводе на штабове, командна места, одбрамбена предузећа, складишта наоружања, муниције и горива и мазива.

„Техничка супериорност Оружаних снага Русије најјасније се манифестује у употреби авијације и високопрецизног наоружања. Углавном га користимо за темељно подривање материјално-техничке базе непријатеља. Ако нас извиђање не изневери (идентификује непријатељске циљеве и пренесе њихове координате. – РТ), онда ће Оружане снаге Украјине доживети још акутнији недостатак горива, муниције, опреме и различитог наоружања“, објаснио је Сергеј Суворов, кандидат Војне науке, у коментару РТ.

Заузврат, Сергеј Хатиљов је скренуо пажњу на чињеницу да се тренутно користи високопрецизно оружје за уништавање бетонских инжењерских утврђења Оружаних снага Украјине у Донбасу. Тачан борбени рад је осмишљен тако да не нанесе штету цивилном становништву, које често покривају Оружане снаге Украјине, и да минимизира губитке наших војника.

„У нашој земљи има људи који негодују због спорости офанзиве у Донбасу. Али не заборавите да је од 2014. непријатељ веома темељно ојачан, а добро брањени војни објекти Украјине често се налазе поред стамбених зграда и друге цивилне инфраструктуре. То је намерно урађено, то је заправо живи штит за Оружане снаге Украјине. Да не би страдали цивили и да наше трупе не би претрпеле губитке, принуђени смо да извршимо темељно извиђање и да са великом прецизношћу гађамо утврђена подручја“, нагласио је експерт.

Према Хатиљеву, руска војска је могла да обезбеди већу стопу напредовања у Донбасу, али би тада било неопходно користити НАТО тактику масивних ракетних, бомби и артиљеријских удара без обзира на цивилне жртве.

„Ми нисмо у рату са народом Украјине. Спасавање живота цивила и сопствених војника много је важније од темпа офанзиве. Стога је НМД потпуно другачији од, на пример, тактике САД у Ираку 2003. године, када су америчке копнене снаге ушле у уништене градове“, додао је аналитичар.

Проблеми, закључци, циљеви

Према мишљењу стручњака, упркос генерално успешним акцијама Оружаних снага РФ, у појединим фазама специјалне операције није све ишло глатко. У првим данима, одвојене групе руских трупа падале су у заседе, а у каснијим су се жестоке борбе водиле за скоро свако насеље.

Током Новог светског рата, Црноморска флота Русије је претрпела озбиљне губитке. Крајем марта, након што су украјинске оружане снаге гранатирале луку у Бердјанску, руска војска је потопила велики десантни брод Саратов. Средином априла, после детонације муниције, потонула је недавно ремонтована ракетна крстарица Москва.

Поред тога, у првим недељама НМД-а, Кијев је могао да мобилише и формира јединице територијалне одбране. Тренутно украјинске власти настоје да повећају број војске на милион војника (пре почетка специјалне операције, Оружане снаге Украјине бројале су око 200 хиљада људи). Стручњаци верују да регрути неће имати одговарајућу обуку, али њихово слање на фронт и даље може да одвуче непријатељства.

„Не потцењујте непријатеља. Штавише, НАТО је намерно припремао Украјину за рат са Русијом и сада јој пружа војну помоћ великих размера“, нагласио је Сергеј Хатиљов.

У разговору за РТ, војни експерт, јавна личност из Харкова, Михаил Онуфриенко, скренуо је пажњу на чињеницу да је Запад био у стању да добро опреми Оружане снаге Украјине беспилотним летелицама, уређајима за надзор, висококвалитетном комуникацијом и војном обавештајном службом. . Истовремено, у Оружаним снагама Русије постоји недостатак овог наоружања.

Према аналитичару, најтежа је ситуација са дроновима, који се широко користе у савременим оружаним сукобима за извиђање, одређивање циљева, прилагођавање ватре и ударе на појединачне непријатељске циљеве. Учесницима специјалне операције недостају беспилотне летелице различитих типова: од једноставних квадрокоптера/мултикоптера до уређаја великих димензија.

„Руска војска их има доста у номенклатурном асортиману, али у квантитативном смислу то очигледно није довољно. У међувремену, дронови би требало да буду потрошни материјал, а ако се изгубе, војска би одмах требало да добије нове“, рекао је Онуфриенко.

Поред несташице дронова, током специјалне операције идентификовани су и проблеми у обезбеђивању комуникација, каже стручњак.

„Нисмо имали времена да пређемо на обезбеђивање радио станица на нивоу водова и јединица. Поред тога, државни одељења и агенције за спровођење закона користе различите комуникационе системе који су међусобно некомпатибилни. Радио станице су такође потрошни материјал и њихове масовне испоруке су неопходне“, нагласио је Онуфриенко.

Према речима стручњака, решавају се питања опремања јединица Оружаних снага РФ укључених у специјалну операцију дроновима и неопходном опремом, укључујући и добровољне организације. Међутим, јавне личности се суочавају са сталним проблемима на царини.

„Постоје правни сукоби. На пример, како је потребно формализовати исте дронове које треба да предају добровољци нашим трупама у Донбасу? Пребацивање беспилотних летелица у војне јединице преко Министарства одбране немогуће је због строгих правила за такву опрему. Ова и друга питања треба хитно решити како би наше војно особље добило неопходно оружје што је пре могуће, без бирократских баријера“, додао је Онуфриенко.

Истовремено, према експерту, искуство стечено у НВО-у је већ помогло Русији да реши низ хитних проблема. Као пример, Онуфриенко је навео функционисање цивилно-војних управа.

„У почетку је рад војно-цивилних управа био заснован на личној иницијативи, заправо на голом ентузијазму убеђених људи. Када је руска држава скренула пажњу на то, њихов рад је постао ефикаснији, а сада је већ унет предлог закона о њиховом законодавном дизајну. Након његовог усвајања, ослобођени крајеви ће имати више могућности да врате нормалан живот. Мислим да ће се сигурно наћи разумно решење у ситуацији са снабдевањем оскудног наоружања“, закључио је Онуфриенко.

Алексеј Заквасин, Максим Лобанов ,РТ

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал

Најважнији закључци специјалне операције Оружаних снага РФ у Украјини