Амерички војни експерт: Нико у историји није победио Русију на њеним границама

Москва – О разлозима зашто Украјина не може да победи у рату са Русијом и зашто Америка неће да достави оружје Украјини за украјинско издање „Новое времја“ говори Мајкл Кофман (Michael Kofman), војни експерт Кенан института Центра Вудро Вилсон. У својој последњој изјави Обама је иступио против достављања оружја Украјини. Зашто је тако одлучио, имајући у виду да део његовог окружења има супротно мишљење? Морате да разумете да ту има неколико проблема. Најпре, окружење председника не покушава да га наговара. Главни разлог је што наш Савет за националну безбедност, којим председава Сузан Рајс, сматра да такав приступ није разуман и неће решити проблем. Други проблем лежи у чињеници да главну реч у европској политици у односу на Украјину, а и уопштено у европском супротстављању деловању Русије, има Немачка, а Берлин се такође слаже са тим приступом (да се проблем Украјине не може решити достављањем оружја). Да, то је недавно изјавио и шеф немачке дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер. Ако би САД промениле свој приступ, Немачка би се нашла у неудобном положају. Морали би да размисле о свему међутим, ми треба у својој политици према Украјини да водимо политику коју води Европа. Јасно је да данас нема тог оружја које би могло данас да промени ситуацију у Украјини – у смислу борбених дејстава која спроводе милиције (Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике) и Русија. Због чега? Нама би добродошле беспилотне летелице. Чак и ако бисмо данас донели одлуку, то оружје се не би сутра појавило на фронту. За то је потребно време односно, садашња ситуација се не би променила. У суштини – верујемо биће боље. Многи сматрају да се проблеми налазе у украјинској армији. Украјинска армија није борбено оспособљена, не постоји координација са добровољачким батаљонима – не дејствују као јединствене снаге. Многи су ту структурни проблеми које достава оружја не може да реши, чак и ако би вам доставили наше најбоље тенкове и опремили их ракетама и бацачима граната. САД имају добро искуство у томе (достављању оружја). Ми смо то урадили у Ираку, а пошло је наопако. Послали смо противтенковско наоружање устаницима у Сирији, али им то није променило судбину. Продужило је рат, а сиријска армија их је свеједно уништила. Циљ САД је да се нађе политички излаз из овог конфликта да бисмо могли да се бавимо стварним проблемима Украјине. Овај конфликт полако уништава шансе да Украјина постане нова држава, спроведе реформе и настави свој европски пут. Битно је за САД и Немачку да се не упушта у рат са Русијом. У укупној историји, Русију нико није победио на њеним границама. План да се једноставно пошаље оружје Украјини и прати да ли може из тога да произађе неки резултат није реалан. Нема ту стратегије. Како онда објашњавате све изјаве републиканских сенатора који заступају мишљење да се Украјини достави оружје? Они су сенатори и они могу да говоре, али њихов задатак није да повлаче потезе. Они немају одговорност за резултате својих препорука. Председник је тај који сноси одговорност. Ако би он послао наоружање, Русија би променила своју тактику и нашла приступ који би нас све довео у много тежу ситуацију. Руси могу на много начина да воде рат и нашли би одговор без великих проблема. Да ли мислите да би се, када бисмо доставили противтенковске ракете и оне почеле да уништавају руске тенкове, све променило? Наравно, Руси нису лудаци и не би дозволили да тек тако губе тенкове. Јасно је да би променили тактику. На папиру је све могуће, али ми све разумемо и имамо озбиљно искуство на том плану. Џон Мекејн активно заступа испоруке оружја Украјини. Џон Мекејн… Знате, наша је шала, његова политика је послати оружје увек и свима. Он се никада није сусрео са проблемом који није хтео да бомбардује. Кроз цео свој живот хтео је да бомбардује – Ирак, Сирију, Либију, Грузију, ево сада и Украјину. Он увек има само један одговор на проблем. Да је Џон Мекејн постао председник ми бисмо учествовали у још четири додатна рата. Истина је да се сада врши огроман политички притисак на председника и то не са стране републиканаца. Већина потписника извештаја (о достављању оружја Украјини) су бивши играчи и веома утицајни људи из администрације Хилари Клинтон, односно напад на председника се у основи врши са стране демократа, а не републиканаца. Значи ли то да све те изјаве треба посматрати најпре у контексту председничких избора и да су више одраз унутрашње политике САД? Да, у праву сте, тај извештај је потписала најважнија личност кампање, Мишел Флорној која ће највероватније да учествује на изборима у кампањи Хилари Клинтон. Сви овде очекујемо да, ако Хилари Клинтон победи на изборима за председника који ће се одржати за две године, Мишел Флорној постане прва жена, министарка одбране САД. То су нијансе спектра наше унутрашње политике. Она је једна од осморо потписника тог извештаја и учествовала у његовој изради. Идеја водиља извештаја је да се озбиљно покрене председник у правцу промене своје политике. Ја мислим да то није правилан приступ Украјини. Достављање оружја ништа неће да промени, осим што ће да прошири ратни пожар. Која варијанта је боља за Украјину? Најважнији циљ је да се оствари прекид ватре, примирје и конфликт преведе у политичку раван. САД за Украјину морају да имају стратегију на дужи рок да би се установила армија, јер Украјини није потребно наоружање – потребна јој је армија. Наоружање без армије не значи ништа. Украјина и САД треба да остваре реално стратешко партнерство. У тој форми можемо заједно да радимо и сарађујемо у решавању крупних проблема које Украјина има. То су реформе економије, развоја демократије и политичког система, то је изградња оспособљене армије коју Украјина сама може да финансира. Али не на начин, на пример, да ми доставимо украјинској армији милијарду долара годишње. Укупан буџет украјинске армије је две милијарде долара, па би оружане снаге које би биле у Украјини после три године, педесет процената зависиле од средстава које уплате САД, али које ми не бисмо уплаћивали бесконачно, односно да ваша армија финансијски зависи од нас. Наш циљ је да се формира армија коју Украјина сама може да финансира, иначе све то нема смисла. Да ли се такви програми сарадње данас разрађују? САД помажу у обуци наше нове будуће милиције. Шта је са армијом? Почели смо са веома скромним планом обуке четири чете, на западу, близу границе са Пољском. Помажемо у обуци оружаних снага Украјине. Још увек не постоји заједнички стратешки приступ. Свако ради колико може. Ми обучавамо, Литванци обучавају Украјинце, Пољаци такође убацују оружје, обучавају. Енглеска убацује оклопне транспортере. Канађани шаљу униформе, ми панцире. Ето, тако изгледа тренутно стање зато што је ситуација екстремна. Не постоји стратешки приступ. И што је најважније, нема финансијских ресурса за помоћ Украјини. То је главни проблем. Људи говоре, шаљите наоружање, а не желе да дају новац за реформе у Украјини. У ком случају би престала сарадња са Украјином или мислите да то не може да се деси? Мислим да ће Украјина увек да има подршку, али се данас не поставља питање да ли помоћи или не. Питање је како да се ефикасно помогне, шта функционише, а шта не и о томе се воде дискусије у Вашингтону. У Украјини су многи уверени да је америчко оружје потребно јер је без њега немогуће остварити примирје. Па, ви никакво примирје не можете да остварите оружаним снагама. Једноставно, немате их. Како у тој ситуацији ми било шта можемо да добијемо? Санкције против Русије се не појачавају нарочито. Она почиње све јаче напада. Зато сви виде излаз у оружаном супротстављању. Схватите, то су илузије украјинског руководства. Стварни проблем Украјине је што нико, ни Порошенко ни Јацењук, не жели да потпише стварни договор о компромису са Русијом. Они не желе да схвате шта се десило и не желе да дају било какав политички статус милицијама (ДНР и ЛНР). Они се боје реакције народа, трећег Мајдана. Па, могућност трећег Мајдана постоји. Проблем је што, у садашњој констелацији, у Украјини не дозвољавају да Запад донесе озбиљне, зреле одлуке. Украјина се само тапше по рамену. Због тога Украјинци настављају да живе у илузији да својом војском могу некако да се одупру једној од највећих армија на свету. То је немогуће. Моје колеге из Русије које имају изворе у генералштабу знају да, ако би хтела, Русија може за 72 сата да уништи комплетно оружане снаге Украјине. Они имају разрађен такав план. Наши то не схватају. То се неће десити јер Русија то не жели, али људи морају да схвате да проблем није у противтенковским ракетама. Ако пошаљемо те ракете, Русија ће да пошаље нешто друго – авионе, ракете, једноставно ће да збришу ту територију са лица земље. Хоћете да кажете да треба признати да те територије нису украјинске и опростити се од њих? Шта је донео конфликт? Те територије су реално изгубљене. Једини резултат који ја видим у протеклих годину дана је да Украјина непрестано губи територију и војнике, а нема побољшања. Санкције нису промениле политику Москве. А зашто они нападају? Зато што Мински споразуми Русији ништа нису донели. Руси сматрају да су потписивањем споразума у Минску направили озбиљну грешку. У Украјини није постојао никакав озбиљан интерес да се размотри Мински протокол. Поред тога, свима је познато да је, поред тог протокола, између Кијева и Москве потписан и други протокол, 19. септембра, где је утврђена карта контроле територије између војске Украјине и милиција. По тој мапи, Украјина је била у обавези да преда доњецки аеродром и територије које, у стварности, Украјина никада није имала намеру да преда. То сви добро знају. Украјина није имала намеру да се придржава било чега, без обзира што је потписала споразум. Нико у Украјини не жели да прихвати стварни компромис. Интервју водила Татјана Козак Новое времја, Украјина, 6. 2. 2015 Са руског посрбио: Aerial6 Стање ствари www.vaseljenska.com/intervju/americki-vojni-ekspert-niko-u-istoriji-nije-pobedio-rusiju-na-njenim-granicama/