Зашто је Украјини потребна пауза у дипломатским односима са Русијом

Фракција Слуга народа позвала је председника Украјине да прекине дипломатске односе са Русијом, изврши општу мобилизацију и распореди војни контингент НАТО-а на територији земље. Све ово изгледа као радикално заоштравање односа с Москвом – Украјинци показују одлучност да предузму екстремне мере. Међутим, позив „слуга народа“ уопште није онакав какав се чини на први поглед. Позив […]

Зашто је Украјини потребна пауза у дипломатским односима са Русијом

Фракција Слуга народа позвала је председника Украјине да прекине дипломатске односе са Русијом, изврши општу мобилизацију и распореди војни контингент НАТО-а на територији земље.

Све ово изгледа као радикално заоштравање односа с Москвом – Украјинци показују одлучност да предузму екстремне мере. Међутим, позив „слуга народа“ уопште није онакав какав се чини на први поглед.

Позив председничке странке председнику Владимиру Зеленском да прекине дипломатске односе са Русијом недуго након проглашења представљен је као нешто као иницијатива. „Ово је став појединих посланика, а не фракције или странке“, рекла је Јевхенија Кравчук заменица шефа фракције Слуга народа.

Али то је много више налик ономе што се назива администрацијом информација или политичком технологијом. Другим речима, ово је покушај канцеларије Зеленског да подигне улог у спору са Москвом.

На то посебно указује чињеница да је „апел“ председнику дистрибуиран преко заменице Јелисавете Богутске. Ова конкретна жена – психијатар из Симферопоља која се обогатила, била је за украјинску пропаганду нешто попут „гласа окупираног Крима“.

Показала је врло позоришни „отпор“ – или украшавајући свој аутомобил националним узорцима, или пуштајући химну Украјине у пуној јачини док је пролазила поред огранка ФСБ-а.

Након претраживања у кући ауто-даме, Богутскаја се преселила у Кијев, отишла у политику, смрвила пешака до смрти, променила неколико фракција (Петро Порошенко, Михаил Сакашвили), све док се није придружила тиму Зеленског.

На пример у августу 2019. године Богутскаја је написала поруку извесном Леночки, рекавши да Петро Порошенко припрема државни удар. И то је учинила намерно, тако да су преписку снимали новинари.

Али сада, не августа 2019., већ априла 2021., политичка конфронтација са Порошенком за Зеленског је мање релевантна од „шематизма“ око Донбаса и покушаја да се од Москве извуку бар неки уступци који би се могли прогласити као његова политичка победа.

Подсетимо се редоследа догађаја: Канцеларија Зеленског изазива ескалацију око Донбаса и покушава кроз то да постигне директне преговоре са Владимиром Путином, али без успеха. Кремљ је Зеленског додао на „игнорисање“, оправдано аргументујући на начин да његова спољна политика (а сада се своди на покушаје да се некако уновчи оштро антируска позиција попут Пољске и балтичких држава), председник Украјине није заслужују преговоре и сада с њим нема разговора о томе.

Његова жеља да „препише“ Минске споразуме за себе, по дефиницији, није могла да нађе разумевања у Москви, где стоје на чињеници да Кијев мора да испуни услове које је раније преузео па тек онда могу да се наставе директни преговори. Раније је то било једноставно бесмислено јер дијалог око Донбаса намерно поништава украјинска страна.

Застрашујуће је започети рат у целом обиму како би се пробила та равнодушност – процес може постати неконтролисан, али на Западу су одбили да се договоре о таквом сценарију и нису дали довољне безбедносне гаранције. Преостаје да се ценкају у одсуству, подижу стопе, прете – управо је томе циљ апела „слуга народа“.

Главна ствар у њему је позив на прекид дипломатских односа са Русијом и позив трупа НАТО-а у Украјину. Други је, сасвим сигурно осетљив за Русију, али не прелази уобичајене украјинске „жеље“. Нема разлога да се верује да ће Запад, који је раније одбацио такав сценарио пристати на њега сада и тиме додати заиста опасан интензитет свом сукобу са Русијом.

Прекид дипломатских односа је, напротив у моћи Кијева, али Зеленски на то неће пристати. Имамо посла са блефом који је овако договорен, преко Богутске јер је другачије било немогуће претити.

Ако сам Зеленски покрене тему прекида дипломатских односа, Кремљ ће слегнути раменима: они кажу, прекините, горе вам је, али ми одбијамо да говоримо језиком ултиматума. Ако се апел објави у име целе фракције, а председник не послуша, изгледаће плахо и неодлучно чак и у позадини сопствене странке.

Али када се трпање у информативни простор догоди у име партијских радикала, можете се претварати да показујете мудрост и разборитост и да сте и даље спремни за дијалог са Москвом (иако у стварности управо са вама они нису спремни за дијалог о вашем условима).

У ствари, таква перспектива не постоји. Од 2014. године украјински политичари редовно покрећу питање коначног прекида дипломатских односа, али чак су и људи попут Олександра Турчинова и Андрија Парубија (а да не говоримо о Петру Порошенку) схватили да ће заиста „бити још горе“. Тада ће Украјина коначно изгубити комуникацијски канал са Москвом, које се веома плаши. У тренуцима акутних криза остаје само да се сачекају позиви из Кремља или се прибегне помоћи кума Владимира Путина, Виктора Медведчука, којег Порошенко и Зеленски држе као личног непријатеља (док је Зеленски отишао много даље од Порошенка у борби против њега).

Односно, резултат ће бити супротан ономе што је предвиђено. Уместо да обрати пажњу на своје апсурдне иницијативе, Зеленски ће добити још већу изолацију, а ако одлучи да се бори у Донбасу биће генерално изједначен са Сакашвилијем, јединим страним лидером са којим су руске власти званично одбиле да воде било какав дијалог.

Стога неће доћи до прекида дипломатских односа. Бар не сада. Они једноставно покушавају да испровоцирају Москву на разговор, демонстрирајући кроз део „слуга народа“ теоријску могућност „радикалне“ мере.

Говорећи о украјинској спољној политици мора се схватити да осиромашена земља с крхком државношћу и вишеструким унутрашњим контрадикцијама има врло мало адута за пуноправну игру.

Најважније је суседство са Русијом, па се можете продати западним „соколовима“ као извор нестабилности на њеним границама. То Зеленски сада ради али не постиже прихватљив резултат. Сви остали адути су разне шеме, претње, провокације, способност да се добро лице стави у врло лошу игру и друге политичке технологије, с једном од којих имамо посла када говоримо о апелу у име Богутскаија анд Ко.

Проблем Кијева је тај што су се у Москви већ одавно навикли на такве трикове и знају како на њих реаговати, па остаје да „учине бар нешто“ како би скренули пажњу на себе. Дакле, чине ово „нешто“, тачније не раде ништа, дајући себи изглед спремности за одлучну акцију.

Дмитриј Бавирин, ВЗГЉАД

Зашто је Украјини потребна пауза у дипломатским односима са Русијом