Шта обавезно треба погледати у Московском кремљу?

1. Мономахова капа

Један од најстаријих експоната колекције царских инсигнија. Претпоставља се да је направљен у Златној хорди (била је део Монголске империје) у 14. веку. Ова руска круна је добила назив захваљујући легенди која каже да ју је кнезовима Старе Русије поклонио византијски император Константин Мономах, али се то не може са сигурношћу тврдити. Од краја 15. до краја 17. века она је била главни симбол власти у Русији и коришћена је у церемонији крунисања. Капа садржи злато, сребро, драго камење, бисере, гравирани метал, крзно и емајл.

2. Фабержеово васкршње јаје „Сибирски воз”

Lori/Legion-Media

Овај експонат заузима посебно место у легендарној колекцији васкршњих ремек-дела. Он има механичко „изненађење” у виду воза са парном локомотивом који се може извадити и навити минијатурним златним кључем. У локомотиву је смештен механизам величине 2 цм који покреће воз са светиљком у виду рубина и брилијантским фаровима. На вагонима је угравирано: „Директан сибирски саобраћај”, „За даме”, „За пушаче” и „За непушаче”. Последњи вагон је капела. Ово јаје од платине са рубинима и дијамантима је поклон последњег руског цара Николаја II својој жени, царици Александри Фјодоровној.

3. Цар-топ

Галкин Николаj, ТАСС

Једно од најбољих дела руске оружарске уметности направљено је од бронзе и тешко је 40 тона. Топ би могао да користи ђулад калибра 890 милиметара. Цар-топ је по наруџбини цара Фјодора Ивановича 1586. године направио дворски ливничар Андреј Чохов у московском Топовском заводу. Топ ниједном није употребљен у борби, мада може да испаљује картеч. Цев је украшена ливеним фризовима, орнаментима и фигуром цара Фјодора Ивановича на коњу.

4. Цар-звоно

Lori/Legion-Media

Ливење највећег звона у Русији тешког 200 тона трајало је око годину дана. Завршено је 25. новембра 1735. године. Никада није подигнуто на звоник, јер је требало довршити барељефе. Две године касније у Кремљу је гашен пожар, па се звоно неравномерно охладило и пукло. Одломљени комад је тежак 11,5 тона и данас стоји поред звона.

5. Одора за крунисање царице Александре Фјодоровне, 1896. година

Kreml.ru

Сашивена је у такозваном „руском” стилу од глатког сребрног броката и украшена сребрним везом и бисером. Урађена је у званичној дворској шивари Олге Буљбенкове. Цртеж за украсни вез је по наруџбини радило неколико чувених уметника, а међу њима и генијални Михаил Врубељ. Међутим, царица је изабрала скицу коју је нацртала њена дворска дама. Одора је шивена годину дана. Тешка је 10 килограма, а још 13 кг је тежио огртач.

6. Старинске тешке кочије

Kreml.ru

Ово су једине сачуване кочије тог типа. Поклонио их је краљ Енглеске Џејмс I руском цару Борису Годунову 1603. године. Кочије су богато изрезбарене и украшене скулптуром са сценама лова и битке између хришћана и муслимана. Кочијаш је морао да иде напоредо са кочијама или да јаше једног од првих коња у запрези.

7. Шлем „Јерихонска капа”

Комерсант

Свечани царски шлем је 1621. године у радионицама Кремља направио мајстор Никита Давидов од злата и дамаског челика. Украшен је драгим камењем и бисерима. Шлем је направљен као својеврсни царски борбени венац, о чему сведоче круне од злата при врху.

8. Царско молитвено место или Мономахов трон

РИА Новости

Постављено је 1. септембра 1551. године у Успенском храму за цара Ивана Грозног. Тамо се и сада налази. Како пишу историчари, у рељефима трона одражена је централна политичка доктрина првог руског цара по којој је царска власт Богом дана и заједно са титулама наслеђена од римских и византијских императора преко кијевских и владимирских кнезова. Претпоставља се да су трон резбарили новгородски мајстори.

9. Жезал и держава

РИА Новости, Владимир Вдовин

Ремек-дела епохе позне ренесансе направили су европски јувелири од злата и драгог камења на прелазу из 16. у 17. век. Украшена су обојеним емајлом. Держава (кугла која симболизује царску власт) садржи сцене из живота израиљског цара Давида.

10. Двоструки трон

Kreml.ru

Москва. Кремаљски мајстори, 1682-1684.

1682. године су крунисана два цара – 15-годишњи Иван V и 11-годишњи Петар I. С обзиром да старији брат није био посебно интелигентан и здрав, а млађи је био сувише млад да управља државом, до Петровог пунолетства је на челу Русије била њихова старија сестра, велика кнегињица Софија.

Кремаљски мајстори су за сувладаре направили овај необични трон са одговарајућим симболима власти – двоглавим орловима, лавовима, једнорозима и крунама. Трон има и треће тајно место иза наслона десног места, за саветнике који су помагали дечацима приликом аудијенције.