Хоће ли озбиљне узвратне мере Русије уништити црногорску економију?
„Демократски фронт“, водећа опозициона снага Црне Горе, обратио се руским властима са молбом да не пооштравају контрасанкције према Подгорици јер црногорска економија у великој мери зависи од руских инвестиција и туриста. Један од лидера црногорске опозиције Милан Кнежевић је прошле недеље (19. маја) дао званичну изјаву током своје посете Москви у интервјуу за лист „Известия“.
Лидери црногорске опозиције страхују да недобронамерни потези које према Москви предузима влада у Подгорици придруживањем антируским санкцијама и одлуком да Црна Гора уђе у НАТО могу проузроковати пооштравање позиције Кремља.
Железњак: Црногорска власт се плаши народних патриотских покрета
Милан Кнежевић, лидер „Демократског фронта“ који окупља главне опозиционе снаге у земљи, у разговору са дописником листа „Известия“ нагласио је да Црној Гори могу нанети озбиљан ударац контрамере у облику укидања чартер летова и забране инвестирања, или повлачење свих инвестиција из земље.Кнежевић је истакао да из Русије долази сваки трећи туриста и свака трећа инвестиција у Црној Гори. Само приватне инвестиције из Русије су почев од 2006. године достигле 2 милијарде евра. Поред тога, у Црној Гори живи од 15.000 до 20.000 држављана Русије.
„Ми смо примили к знању да је Русија досада одговарала мањим контрамерама. Пооштравање руске позиције ће пре свега негативно утицати на живот обичних грађана, а не на црногорски режим, који ће искористити потенцијални одговор Москве за јачање антируске хистерије у земљи. Због тога се ми сада обраћамо руским властима са молбом да се уздрже од додатних контрасанкција јер црногорска економија зависи од Русије“, рекао је Милан Кнежевић.
Црногорске власти су се 2014. године придружиле санкцијама које је Русији увео Брисел, реагујући на тобожња агресивна дејства Москве против Украјине. У марту је Подгорица продужила ограничења до 15. септембра текуће године. Приврженост Западу Црна Гора је демонстрирала и одлуком да уђе у НАТО, коју је донела без одржавања референдума и у супротности са интересима већине грађана.
Недобронамерни кораци Црне Горе нису остали незапажени у Москви. Још 2015. године Русија је и на Црну Гору проширила ембарго на увоз намирница из земаља-чланица Европске уније (до краја 2017). Министарство спољних послова РФ је у априлу ове године такође упозорило грађане на повећани ризик приликом путовања у Црну Гору јер се у тој земљи бележи све веће антируско расположење и ствара се атмосфера која није погодна за држављане Русије. Информативна служба Министарства спољних послова РФ прокоментарисала је и одлуку Подгорице да уђе у НАТО истакавши да „Москва не може игнорисати стратешке последице тог корака. Због тога задржавамо право да предузмемо кораке који су усмерени на заштиту наших интереса и националне безбедности“.
Директор „Балканског центра за међународну сарадњу“ Виктор Колбановски у изјави за лист „Известия“ објаснио је да ово није први случај када Демократски фронт покушава да спасе економију Црне Горе.
„Неповољна ситуација“: Јесу ли се руски туристи охладили према Црној Гори?
„Управо захваљујући усрдним молбама Демократског фронта Русија се 2016. године уздржала од увођења различитих ограничења и пооштравања позиције које се сада поред Министарства спољних послова РФ придржавају и ’Ростуризм’ (Федерална туристичка агенција) и ’Роспотребнадзор’ (Федерална служба за контролу заштите права потрошача и благостања људи). Представници Демократског фронта су фактички спасли и туристички сектор, али и све друге секторе црногорске економије“, цитира лист „Известия“ Колбановског.„Црногорска опозиција је свесна кратковидости владајућих кругова који теже да на све начине прекину односе са Русијом како би нагласили прозападни вектор спољне политике. Подршка од стране НАТО-а и Европске уније је једина гаранција опстанка режима Мила Ђукановића, који је током своје владавине од 1991. године довео земљу на ивицу економске и политичке кризе. Страхујући од узвратних потеза Кремља, опозиција покушава обраћањем руским властима да избегне потпуни колапс црногорске економије“, закључио је новинар листа „Известия“ Дмитриј Лару.