Убице српске дјеце, жена и стараца Јошанице 25 година без казне

Починиоци стравичног злочина над недужним српским цивилма у селима Горње Јошанице код Фоче морају бити кажњени уколико се у БиХ жели градити мир и суживот, поручено је данас са обиљежавања 25 година од овог најмасовнијег страдања српског живља у горњем Подрињу. Фоча: Исписана имена на спомен плочиФото: СРНА На Никољдан, 19. децембра 1992. године, муслиманска војска из Горажда је у освит дана истовремено упала у десетак јошаничких села свирепо убивши 56 српских цивила, међу којима је било троје дјеце, те велики број жена, дјевојака и стараца. Борац Војске Републике Српске Милорад Чанчар, који је био међу првима који су стигли у јошаничко село Хоџиће након извршеног масакра, каже да су затекли побијене све мјештане. „Најпотреснија слика која ми је остала у сјећању је када смо на мјесту гдје смо нашли 20 убијених видјели мртвог оца који у загрљају држи свог сина од седам година, не би ли му у посљедњем моменту дао шансу да преживи. Били су то Драган Вишњић и мали Дражен, а два метра од њих на путу је била и десетогодишња Драгана, Драженова сестра“, рекао је Чанчар. Он каже да су мајку Олгу Вишњић нашли неколико километара према Горажду, у шуми, гдје су је муслимански војници убили заједно са двогодишњом Данком Тановић, која је тада дошла у госте на славу. Потпредсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске Милош Лазовић истакао је да је немогуће да ни 25 година након злочина, и поред бројних свједочења и доказа, оптужнице нису подигнуте. „Правда је једноставна, све је познато, зна се чак по имену ко је то урадио и Тужилаштво БиХ треба само да ради свој посао. Злочинце, којих је мањина у сваком народу, треба казнити, задовољити правду и дати смирај овим душама“, поручио је Лазовић. Свједок злочина Душанка Лаловић подсјећа да су изјаве давали прво Тужилаштву у Требињу, које никада није подигло оптужницу, а затим и Тужилаштву БиХ, које је преузело предмет. „Све је још на мртвој тачки – правде нема. Ми смо повријеђени, тужни, љути на Тужилаштво БиХ. Немам ријечи“, каже Лаловићева, која је пуком срећом успјела да измакне од ножа. Мјештанин Маријан Кулић каже да се Јошаничани не љуте на Бошњаке, као народ, већ на злочинце који су побили њихове најмилије, али и на правосуђе. „Највише смо љути на судство, треба сви да помремо, да не дочекамо правду за невину дјецу која су мучки убијена“, рекао је Кулић. Традиционално, помен код споменика у јошаничком селу Хоџићи, у којем је страдање било најмасовније, служен је поводом љетног Никољдана. Међу бројним делегацијама, вијенце на споменик положили су изасланик предсједника Републике Српске Марко Видаковић и начелник општине Фоча Радисав Машић. Организовано је и ходочашће од Фоче до Горње Јошанице у којем је, и поред хладног времена и кише, учествовало стотињак, углавном млађих Фочака. Извор: СРНА   www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=254027