Макрон се бори зa европску војску

ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА: ПАРИЗ МЛАД и пун ентузијазма, нови француски председник Емануел Макрон, поставио је пред себе велике циљеве. Жели да из корена реформише Француску, али и Европу, а притом неће заборавити ни на свет, колико то буде било у његовој моћи. Макрон, са својих 39 година најмлађи француски вођа од Наполеона, главнину својих снага усмериће на промену француског друштва, борећи се да поврати економску солидност и привредни раст. То му је неопходно да би земљу извео из кризе, али и да би, истовремено, постао равноправан партнер с Немачком, с којом, у пару, намерава да направи коренити заокрет у европском уређењу. УЛАСКОМ Макрона у Јелисеј, актуелни врх ЕУ је одахнуо. Његова победа представља, у неку руку, прекид тенденције ступања на сцену националних струја, која је била захватила Европу и свет у последње време, и која је почела да забрињава номенклатуру у Бриселу. Тријумфом Макрона практично се наставља садашња мондијалистичка политика, с тим што нови француски председник намерава да је умота у прихватљивију амбалажу. У Европи, Макрону је циљ да утврди чврсто језгро око Париза и Берлина и још неколико кључних престоница. Хоће и реформу еврозоне да би повратио поверење код грађана, увођење јединственог буџета, министра финансија и европарламентарне контроле око заједничке валуте. Циљ му је и да што пре заживи европски штаб, а хоће и формирање јединственог војног буџета. Војним питањима даје посебан значај. Када је реч о НАТО, противи се даљем проширењу, с тим што то не важи за Финску, Шведску и Балкан. На спољнополитичком плану, велики изазови ће му бити да поврати поверење у односима с Русијом и Кином. Без обзира на то што је Доналд Трамп поручио да једва чека да почне да ради с њим, ни проналажење заједничког језика с Вашингтоном неће ићи тако лако, баш због тога што Макрон представља опозитни модел политичара, који преферира мондијализам у односу на традиционалне вредности. Прагматичну сагласност сви би требало да пронађу у борби против тероризма, али и у потреби да се даље не продубљују многобројне кризе које су захватиле планету. Макрон, на челу географски највеће земље у ЕУ и сада практично једине сталне чланице СБ УН из њених редова, има велике планове. Али, већ наилази на проблеме и схвата да предизборна кампања није исто што и реално обављање функције. Иако га из Берлина тапшу као великог савезника, веома утицајни немачки министар финансија Волфганг Шојбле је већ предложио да се Европски механизам стабилности, створен 2012. због грчког дуга, претвори у Европски монетарни фонд. А то аутоматски значи да нема јаче интеграције и солидарности, па самим тим ни идентичног погледа на финансијско питање на две обале Рајне. ЖЕЉА за јачањем европске војске, сада када је Велика Британија одлучила да изађе из ЕУ, такође може да створи осећај конкурентости с НАТО. Макрон би ту могао да наиђе на јако противљење његовој идеји. Пољска, пријатељ Вашингтона, недавно је одлучила да напусти „Еврокор“. Своје идеје с туђим слагањима и сумњама Макрон ће имати прилику да се суочи 25. маја на самиту НАТО у Бриселу, када ће се насамо по први пут срести и са америчким председником Доналдом Трампом, и 26. и 27. на самиту Г7 на Сицилији. Свет много очекује од француског проевропског председника. Макрон има велику жељу, али му недостаје искуство. Видеће се шта ће од овог двоје бити пресудно за остваривање његових планова. АФРИКА ТРАЖИ ПОДРШКУ ЧАК и у Малију, где је боравио у предвечерје викенда, у посети француским мировним трупама, Макрон је видео да не иде све лако, јер су му борци за људска права поручили да би Француска, осим војног присуства, могла и морала много више да учини на економском и демократском развоју ове земље и целог афричког континента.   www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:666286-%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%BD-%D1%81%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D0%B7a-%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D1%83-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D1%83