Недимовић: Нулта толеранција Србије према ГМО храни

Има доста компанија у Србији које неће да плате еколошку таксу, али ми смо ушли у један системски начин решавања тог проблема и све смо их тужили и тражимо да све плате, каже у интервјуу за „Танјуг“, министар пољопривреде и заштите животне средине, Бранислав Недимовић. Говорећи о проблемима наплате еколошке таксе, он је казао да држава приходује годишње око девет милијарди динара по овом основу, те да око 60 одсто компанија у Србији редовно плаћа своју обавезу према држави, а остали, каже он, „иду на утужење“. Бранислав Недимовић „Ко год загађује, по закону је обавезан да плати. Ако неко жели да буде другачије, мора прво да промени закон. Има доста компанија у Србији које неће да плате таксу, али ми смо ушли у један системски начин решавања тог проблема и све смо их тужили. И тражимо да све плате“, рекао је Недимовић, упутивши све који има примедбу на утврђени износ обавезе да постоји поступак којим се то одређује. Говорећи о споразумима с Кином у области пољопривреде, Недимовић је рекао да извоз првог контигента јагњећег меса може да се очекује у наредних 10 до 15 дана. „Чињеница је да ми не можемо количинама да парирамо, али због квалитета нашег меса можемо да очекујемо већу вредност, а тиме и много већу зараду“, казао је министар пољопривреде. Како је рекао, тренутно има захтева за извоз јагњећег меса и то од познатих трговинских ланаца у Кини, рецимо, од компаније Шандонг Хај Спид (Shandong High Speed), која у свом портфељу има ритејл компаније, а у свом влашништву 70 до 80 зграда попут београдског „Ушћа“. Извоз говеђег меса креће за Кину у јулу месецу, а након тога, каже, иде свињско месо. Објаснио је да је Кина данас потпуно различито тржиште у односу на пре 30 година и рекао да њихова потрошачка моћ расте, а траже све бољи квалитет. „Лично сам се уверио да је квалитет српског меса много бољи од онога што они добијају из Аргентине, Новог Зеланда или из неких других делова света“, навео је министар. Медијске наводе о томе да „држава поклања“ земљу арапским инвеститорима, Недимовић коментарише примером компаније Ал Равафед (Al Rawafed), која је, каже, узела државно пољопривредно земљиште у закуп на основу закона и од седам обећаних инвестиција реализовала већ четири, а три преостале ће бити реализоване до краја године. „Не знам шта смо ми продали, осим што су неке компаније, чији је капитал пореклом одатле, а које су регистроване у Србији, у складу са домаћим законима и процедурама, купиле из стечаја неке друге компаније“, рекао је министар и питао „у чему је разлика између тих компанија и других, које су инвестирале у Србији?“. Он је поручио да ће се већ у изменама Закона о пољопривредном земљишту које следе наћи и одредбе о забрани продаје земљишта странцима. Недимовић је најавио и да постоји могућност да буду усвојени нови прописи о пољопривредним задругама, како би се растеретила бирократија, те додао да ће министарство у наредних неколико дана расписати још један тендер за системе за наводњавање, који би требало да покрију површину од 10.000 хектара пољопривредног земљишта у Србији. „Свега три одсто земљишта у Србији наводњавамо, а на овај начин повећавамо тај капацитет. Расписали смо пре неколико дана тендере из Абу Даби фонда за наводњавање. Имаћемо 15.000 хектара нових система за наводњавање, а још 10.000 хектара система за наводњавање биће наредних дана на тендеру“, најављује Недимовић. Говорећи о безбедности хране и прописима у вези са ГМО, рекао је да Србија има нулту толеранцију према ГМО производњи и промету хране, те да се у наредном периоду не очекују промене по том питању. „Министарство је формирало два савета, један за безбедност хране, а други се бави искључиво проблемом ГМО, а њихов циљ је доношење стручних, научних закључака о ГМО“, закључио је Недимовић. www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/2741310/nedimovic-nulta-tolerancija-srbije-prema-gmo-hrani.html