Прилепин: Украјински војници умиру за Порошенкове милијарде
„Према информацијама добијеним пресретањем радио-сигнала, у претпразничним данима код Горловке је за један дан убијено и рањено 57 војника и официра Оружаних снага Украјине”, пише руски писац и заменик команданта извиђачко-јуришног батаљона специјалне намене војске ДНР Захар Прилепин за портал Свободная пресса.
„У правцу Широкина је потучен штаб батаљона Азов, 21 војника су убијена. Али то је само у штабу. Укупни губици се броје стотинама. И то само, понављам, на два положаја током празничних и претпразничних дана.”
„Ако те губитке упоредимо са губицима војске ДНР, познато је да за то исто време погинуло шест војника током артиљеријског гађања од стране украјинске војске. И још да су, што је ужасно, у безумној паљби артиљерије украјинске војске погинула четири цивила у Авдејевки и шест и Безименом. Двоје деце је остало без родитеља. Украјинска страна о губицима међу цивила не саопштава ништа.”
„Из ових бројки свако сам може да изведе закључке. То јест, губици су у односу најмање седам са њихове према једном са ове стране, и то само они који су већ потврђени. Али када се утврде укупни подаци о Широкину, разлика ће бити још више обесхрабрујућа.”
„Шта о томе саопштава украјинска страна? Она не саопштава ништа. Од 1. маја, ако верујемо њиховим подацима, имали су једног, ваљда, рањеног. Шокантно је, али ето таква слобода код њих влада.”
„А шта говоре људима којима носе сандуке? Шта кажу очевима и мајкама погинулих ових дана? Да су им деца отрована? Да су испала кроз прозор? Да су страдали у саобраћајној несрећи? Невероватно лажљива и подла власт. Лажљива није зато што крије губитке, можда губитке понекад и треба скривати. Лажљива је и подла зато што никакав Донбас они никада неће добити. Доњецку и Луганску област ипак ће морати да предају, и то у целини.”
„Људи на другој страни гину само зато да би на власти остао Порошенко. Ако Порошенко нареди да се повуку и однесу тешко наоружање, све ће одмах престати. Али онда ће се добровољачки батаљони вратити у Кијев и откинути му главу. Две трећине добровољачких батаљона сада су на првој линији фронта. Њих се нико не плаши у Донбасу. Њих се плаше они у Кијеву.”
„Руски либерали су много галамили о томе да у Украјини нема никаквог нацизма, погледајте, рекли су, резултате избора. То би било као када би манијак ухватио као таоце породицу са дедом, бабом, родитељима и петоро деце, а тамо дошли наши заштитници људских права и, пошто су проучили ситуацију, рекли: све је у реду, тамо је један човек ’против’, а девет је ’за’, манијак је у мањини, треба да се боримо за његова права.”
„Група суманутих кијевских политичара, који се брину само за то како да сачувају власт (и, такође, живот), десетак градоначелника и губернатора широм Украјине са њиховим поданицима, неколико хиљада декларисаних нациста, пола и по процента лудих маргиналаца и око пет хиљада идиота на друштвеним мрежама стварају наш утисак о целој Украјини. При чему, по правилу, они не гину. Гину најчешће млади, глупи и несрећни, регрути у армији. Њих ми је веома жао. На пуштајте своју децу у војску, Украјинци. У томе нема никаквог смисла, ни најмањег. Они не умиру за Лавов ни за Одесу. Они умиру зато да би Порошенко још месец или годину дана седео на власти. А онда ће га и онако скинути.”
„Они још умиру зато да би пацови у позадини 9. маја од Бесмртног пука у Кијеву, Одеси, у Дњепропетровску и Лавову из руку људима отимали портрете и газили их. Да ли за то стварно вреди умирати? А за шта овде умиру људи – то сви знају. За то да се та безобразна гамад никада не појави у Донбасу. И гамад се овде никад неће појавити”, закључује Прилепин у свом тексту.