МАЛЕ ПОСТИЗБОРНЕ ПРИЧЕ – ДАН ПОБЕДЕ ИЛИ ДАН ЕВРОПЕ?

Драган Милашиновић Када се Европа, на Савету ЕУ у Милану 1985. године, са 35. година закашњења, досетила тзв. “Шуманове Декларације” од 9. маја 1950. и тај датум прогласила за будући “Дан Европе”, био је то први знак да отпочиње поништавање тековина II Светског рата и ново буђење немачких експанзионистичких амбиција. Можда не случајно, у марту те године, за генералног секретара Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза изабран је Михаил Горбачов, више немачки пријатељ, него совјетски вођа, и архетип корумпираног „визионара“ по мери Запада. Од тренутка када су западни савезници уместо Дана победе почели да прослављају Дан Европе до тренутка када је срушен Берлински зид као симбол нацистичког пораза, прошло је тек четри године, а од пада Берлинског зида до распада Совјетског Савеза свега две. За отворену релативизацију нацистичких злочина требало је наредне три, а до немачких бомбардера над туђим небом уз сагласност Запада, свега десет година од уједињења Немачке. Случајно, или не, то небо било је српско. Такође, случајно или не, НАТО алијанса као војна машинерија Запада, свој лого еволуирала је ка нацистичком крсту. Да Русија није изнедрила Владимира Путина сигурно је да данас не би ни помињали Дан победе као такав, нити би се сећали нацистичких зверстава. Али, изнедрила га је. А он је 2011. оживео шетњу Бесмртног пука. Шетњу победника. Ове године та манифестација, која представља дефиле учесника и потомака бораца против фашизма одржаће се у преко 40 земаља света, рачунајући САД, Кину, Француску, па и саму Немачку.(1) Као доказ да свет и даље има избор…! Има га и Србија. Будући да је у II Светском рату имала два аутохтона антифашистичка покрета (четнички и партизански), као и да је била прва жртва бомби новог таласа немачког експанионизма, тај избор би морао дабуде лак. И историјски и политички! Али, српска политичка „елита“ не мисли тако. Ђинђић, Тадић и Вучић као кулминација! Делује да би се наш будући председник радо претворио у Немца, само када би га фрау Меркел примила у ту узвишену расу. Но, она као и свака права Немица за Словене баш и не мари много. Зато се Вучић теши Шредером, када год му се укаже прилика. Тако ће, политичка Србија, иако има избор, сутра обележити и Дан победе и Дан Европе. Али, српски народ неће. Народ ће сутра бити на шетњи Бесмртног пука улицама Београда(2) или бар гледати параду са Црвеног Трга у Мускви. СРЕЋАН ДАН ПОБЕДЕ СРБИЈО И РУСИЈО!!!  _____________________________________ (1) www.blic.rs/vesti/drustvo/besmrtni-puk-povodom-dana-pobede-nad-fasizmom-sutra-u-beogradu/fn283h0 (2) rs.sputniknews.com/drustvo/201705041111042197-besmrtni-puk-program/