Какав мировни план Русија припрема за Сирију?
Већ неколико месеци увелико се крши примирје које је крајем децембра 2016. године успостављено у Сирији уз посредовање Русије, Турске и Ирана. Представници регуларне армије и наоружане опозиције све чешће отварају ватру једни на друге. Ситуација се знатно заоштрила после 4. априла, када је у провинцији Идлиб извршен хемијски напад у коме је погинуло 89 људи (власти и опозиција за тај напад оптужују једни друге).
У том контексту је 3. и 4. маја одржана већ четврта рунда преговора у Астани, главном граду Казахстана, где су Русија, Турска и Иран као посреднице у преговорима изнеле принципијелно нови план решавања кризе. Он подразумева формирање четири зоне деескалације. У њима ће бити потпуно забрањена употреба оружја, обављаће се радови на обнављању инфраструктуре и биће створени услови за рад хуманитарних организација. На границама тих зона ће бити постављене линије раздвајања како би се спречило отварање ватре на те територије. У Кремљу је објашњено да ће у зонама деескалације важити забрана летова.
Ко је „за“, а ко „против“?
Русија, Турска и Иран су 4. маја у Астани потписали меморандум о формирању зона деескалације. Представници владе Башара Асада су подржали иницијативу, док је делегација опозиције против, јер не жели да Иран буде гарант. Зато је председник Русије Владимир Путин размотрио ту идеју са америчким колегом Доналдом Трампом и овај је такође подржао иницијативу.
Арабиста Сергеј Балмасов, експерт Руског савета за међународна питања, сматра да Сиријци (и власт и опозиција) неће прихватити ту иницијативу и предузеће све како би је осујетили. „Идеја да се формирају безбедносне зоне разматра се већ неколико година“, рекао је Балмасов за „Руску реч“. „Конфликт, међутим, није решен и сада ће се сваки споразум кршити, чак и ако га све стране подрже на папиру“. По Балмасовљевом мишљењу, грађански рат је у фази када су обе стране још увек спремне да ратују до коначне победе и неће прихватити никакав компромис.
Мир наметнут споља
Са друге стране, ако притисак земаља посредница (Русије, Ирана и Турске) буде довољно снажан, и ако их подрже САД и земље Персијског залива, спољним силама може поћи за руком да наметну своје решење и Дамаску и опозицији, сматра Леонид Исајев, старији предавач катедре за политикологију Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“. „То је договор према одређеним правилима игре на која пристају спољни актери“, објаснио је Исајев у разговору са дописником „Руске речи“. „Сиријци се ту неће много ни питати, што је и разумљиво, јер они већ годинама не могу да постигну договор, и зато ће сада морати да прихвате оно што други предлажу“.
Меморандум допушта могућност да у Сирију буду послати страни војни контингенти који ће чувати линије раздвајања. У документу није речено чији ће то бити контингенти. Кирил Семјонов, руководилац Центра за исламске студије Института за иновациони развој, претпоставља (у интервјуу за лист „Свободная пресса“) да то могу бити „неутрални међународни актери, на пример Малезија, Индонезија и земље Магреба“. Семјонов сматра да мере приморавања на примирје треба да буду оштре и да не важе само за опозицију, него и за регуларне трупе, те да је само тако могуће постићи успех.
Да ли Сирија још увек постоји?
Рад на реализацији меморандума је тек почео. Руска делегација изјављује да ће борбена дејства на територијама које дефинише документ бити обустављена 6. маја, и да још треба у потпуности усагласити границе зона деескалације и обавити друге послове. Али ако пројекат буде реализован, земља ће бити подељена, јер власти контролишу једне области, опозиција друге, а међу њима ће бити наоружани миротворци.
„То ће фактички значити поделу Сирије“, каже Сергеј Балмасов. „Додуше, јединствена Сирија не постоји већ неколико година“. Експерт истиче да ниједна страна у грађанском рату не гаји илузије у погледу мирне коегзистенције, а учешће у преговорима у Женеви и Астани је за њих само параван. С њим се делимично слаже и Леонид Исајев: „Сирија као држава постоји на Google Maps, на часовима географије и на ознаци њене столице у УН, али се земља дефакто распала“.
Са друге стране, Исајев каже да стране које се супротстављају званичном Дамаску (и опозиција и Курди) највероватније не рачунају озбиљно на формирање независне државе. То би само створило много нових проблема. „То ће априори бити фиктивни ентитети“, каже експерт. „Они неће имати ресурсе за самостални опстанак“. То ће, по Исајевљевом мишљењу, створити потенцијал за васпостављање Сирије као државе, али не у догледној будућности.