Михаило Меденица: Просто ти од живих било, Мило, ваља ти се правдати хумкама

Вазда се занесем покушавајући да браним Црну Гору од Мила Ђукановића не схватајући да запрао ваља бранити Мила манитога од Црне Горе! Наврла је онако малена, кршевита, српска, колевкама и гробовима на њега једнога- на мучену сенку без човека, празнину пусту и тужну, закоровљен звоник без звона, ливаду без косача и откоса… Разумем те, тужно је бити Мило Ђукановић! Тужно је мрзети себе толико да ти нема друге до преточити ту мржњу у једину животну радост. Јадовно је презирати ту шаку светог крша и часну сињавину мора толико да ти ваља створити Монтенегро не би ли се имао где сакрити од Црне Горе! Схватам, лакше ти је разумети немушту просјакињу неголи слушати горду удовицу чији си потомак једнако као и ја, али ваљда је комотније силиконку на скуте неголи старици под скуте..? Лакше ти је снаћи се у будућности Монтенегра неголи у историји Црне Горе, јер прво исписујеш ти, бруком, друго је исписано одавно, чашћу, али лакше је поставити стандарде у срамоти него досегнути их у части! Но, рекох, разумем те ја потпуно- тескоба је господарити Црном Гором, ваљаимати господства за то, лесно је газдовати Монтенегром: ништа у којем је комотно правити се да је нешто, па и да је фукара једнако потомак човека! Расрбио си Црну Гору, али, веруј ми, недовољно да на њој укорениш Монтенегро! Плитак је то и трулежан корен, потрајаће нешто година рађајући гњило, али знаш и ти колики је и где корен Црне Горе- на пресветом Косову и Метохији који че довека рађати јелике до самог Господа! Признао си некакво крваво „Косово“ као државу, морао си, држава од лажи и бешчасти може постојати само као сусед држави од крви и јаука! Просто ти од живих било, ваља ти се правдати хумкама а свака од њих дубља је од темеља твоје прћије Монтенегра! Не бој се, кадила Пећке патријаршије горе и за тебе, онај благовесни пламичак у њима већи је од пакленог огња Мирашевих кантара што њима млатара верујући да шта кади док, аветан, не схвата да сагорева и пржи и себе и све око себе! Мука је, знам, теби толиком сркивати се у омарима да те не виде Ловће, Медун, Морача…али усправи се, слободно, погрбљени Србине и вижљасти Монтенегрину, не траже те они да ти шта замере, напротив, замерити се може човеку а теби, теби ваља помоћи да некако прегураш дан пун мржње као једине животне радости! Не би се тебе владика Раде одрекао, тога је човек вредан а теби, сенко, ваља најпре наћи човека који се од тебе одметнуо некуд у планине… Ево, нека ти је са срећом и улазак Монтенегра у проклети НАТО, јер где би друго наша смисао постојања без у бесмислу и безумљу?! Где те то Црна Гора неће тражити без у септичкој јами, али ваља ти удахнути дубоко јер кад год ти се учини да ћеш испливати биће неког над њом да дода још метар до врха… Просто ти од живих било, ваља ти се правдати хумкама а оне су, велим, дубље од темеља твојег Монтенегра, бруке и издаје! Не, не схвати ме погрешно, ниси ти издао никога од нас чије су колевке, домови и гробови вазда били и биће српски, већ себе, мучениче, јер колко год ти комотно било у копренастим међама Монтенегра патиш за оном маленом, кршевитом, часном и дрчном Црном Гором за којом, сигуран сам, патиш али рекох и то- лакше је поставити стандарде у срамоти него досегнути их у части! Зато и велим- грешио сам покушавајући да браним Црну Гору од тебе, требало је бранити тебе од тебе! Вижљастог Монтенегрина преполовиће и лепет муве, док се о повијеног Србина и планина може обити ко вална о хрид! Ено ти Вук Драшковић честитао улазак у НАТО, пожелевши да те Србија ускоро сустигне. Сустигле вас обојицу речи мојег Момчила: „Нека вас је срамота од гузице кад образа немате“! Просто вам од живих било, ваља вам се правдати хумкама, оне памте и знају, све знају… (Два у један) www.nspm.rs/hronika/mihailo-medenica-prosto-ti-od-zivih-bilo-milo-valja-ti-se-pravdati-humkama.html