Први круг избора у Француској

Победника у другом кругу председничких избора у Француској ће одлучити гласови које је освојио Фијон (Републиканска партија). Макрон, који из првог круга има предност у односу на Марин Ле Пен од око 2,5%, ту разлику може и вероватно ће се то и догодити, да повећа за гласове Социјалиста (6% у првом кругу). Како је један број социјалиста апстинирао у првом кругу, могуће је да у другом кругу за Макрона гласа додатних око 3% бирачког тела, што је око 5% гласова на изборима. Укупно, Макрон из тог дела бирачког тела може да добије додатних око 11% гласова. Са предношћу коју је остварио, то је укупно разлчика од 13,5%. Где Ле Пен може да тражи своје упориште? Пре свега у оних десетак процената који су припали кандидатима који нису у првих пет. У том делу бирачког тела Ле Пен без икакавих тешкоћа добија Макрона са 5% разлике (остали, или неће гласати, или ће ипак гласати за Макрона, али до 1%). Ле Пен има добре шансе да добије Макрона и у гласовима Меланшона. Наиме, ти бирачи су подељени на градски део и онај који је у руралним срединама. Градски део неће гласати ни за Ле Пен ни за Макрона. Зато што мисле да је политика Националног фронта ксенофобична, а друго зато што су изразито против неолибералног-глобалистичког концепта. Ту Макрон можда добије 1%, а Ле Пен буквално ништа. Сеоски део, међутим, уопште не интересује „интеграција“ нефранцуза или имиграната у француско друштво, него заштита пољопривреде. Они су раније гласали за комунисте, а данас за Меланшона (који је леви социјадемократа – иначе мој фаворти). Ле Пен и иначе има протекционистичку економску политику, тако да сигурно неће пропустити шансу да се у наредне две недеље посебно изјасни у корист заштите пољопривреде. Она дакле, не мора уопште да одустаје од својих ставова да би се додворила делу гласача Меланшона, само треба да прецизно таргетира групу којој се обраћа. Укупно, у делу бирачкг тела које је гласало за Меланшона, Ле Пен може да добије око 4% гласова више од Макрона. Наравно да ће сви медији приказивати као да су ти гласови већ „ у џепу“ Макрона и да му предстоји убедљива победа, али то није реално. Дакле, Ле Пен може да предност од 13,5% за Макрона, смањи на само 4-4.5%, пре него што се урачунају гласови оних који су се определили у првом кругу за Фијона. У том корпусу, Ле Пен треба да добије Макрона са 12,5/ 7,5%. Уопште није немогуће. Фијон је, наравно, одмах у изборној ноћи подржао Макрона. Зашто „наравно“, зато што им следе парламентарни избори и логика је једноставна: гласач Републиканаца који подржи Макрона ће се увек вратити странци на парламентарним изборима, јер је политкка Макрона потпуно различита од онога за шта се он определио у првом кругу, а ако гласа за сличну политику Марин Ле Пен, онда може и да „остане“ код Националног фронта. Бирачи ће ипак сами одлучивати, према својим уверењима, а не према тактима партије. И ту Ле Пен има врло велики простор за деловање у кампањи у наредне две недеље. Све што треба да уради је да бираче Фијона суочи са тиме за које ставове су се они определили гласајући за Фијона и шта од тога могу да очекују да ће се догодити ако подрже Макрона. А не могу да очекују да ће се било шта остварити од програма Фијона, који је прилично евроскептичан, а свакако сасвим против тога да Француска иде путем германизоване ЕУ. Када нема других девет кандидата у медијима, Ле Пен има велику предност у сучељавању за добијање ових гласача зато што Макрон нема уопште никакву садржину своје политике. Његова политика је само сејање страха од последица победе Ле Пен и ништа више. Све друго је нека врста француског Тонија Блера, али још више испражњеног од садржине, ако је то могуће. Скоро као наш Прелетачевић у дизајну „Кока-коле“. Независно од исхода другог круга, ови избори су показали да преко 60% Француза неће ЕУ , или уопште, или свакако не онакву како је једино жели и види Немачка. И тај тренд ће се наставити, можда чак и брже ако победи Макрон, само што ће онда разлаз бити бурнији. Веома је вероватно да ће предстојећи парламентарни избори показати силазак са политичке сцене двеју патија које су обележиле послератни период Француске, Социјалиста и Републиканаца, што ће бити само потврда тектонских променама у француском друштву. За нас је битно да Марин Ле Пен победи, зато што се онда отвара реална могућност да Француска повуче признање тзв. Косова. Шта би то значило у међународним односима није потребно додатно објашњавати. А колико пута смо чули да је „Косово признато од толико држава и не мислимо ваљда да се то може променити“. Наравно да може. И промениће се, ако не овог пута онда у блиској будућности и то не само од стране Француске. Не сумњам уопште да ће наши медији навијати за Макрона, као и сва три кандидата који су на нашим председничким изборима добили највише гласова. Ако им уопште неко буде постављао ово незгодно питање.