На разматрање захтева о доношењу хитне одлуке за пружање медицинске помоћи председнику Слободану Милошевићу, до доношења одлуке Претресно веће МТБЈ је изгубило два и по месеца. Захтев је био поднет 12. децембра 2005. године[1], а судије су донеле одлуку (одбили су пружање такве помоћи) 23. фебруара 2006. године[2]. У овом тренутку Претресно веће МТБЈ разматра захтев о пружању хитне медицинске помоћи генералу Ратку Младићу ево већ скоро месец дана. Захтев је био предат 20. марта, но од стране суда за сада нема никакве реакције. Напротив, веома активно је реаговало тужилаштво. Иако оно нема никаквих пуномоћја у одлукама о решавању питања о здрављу оптуженог, оно је упутило Претресном већу више него одвратну ноту. У тој ноти, оперисани од памети тужиоци, изјављују да су они против пружања хитне медицинске помоћи генералу Младићу.[3] Изгубивши потпуно савест (треба рећи да се то није десило ових дана, него много раније) тужиоци су изјавили да је одбрана смишљено искривљено приказала стање здравља Ратка Младића. Штавише, они су изјавили да је стање здравља генерала „потпуно нормално за његов узраст“, да се његово здравље чак знатно побољшало под присмотром изузетних затворских лекара и да „независни експерти“ хвале тај ниво медицинске помоћи који добијају затвореници МТБЈ. Та конструкција је била смишљена да би се „оповргао“ аргумент одбране о томе да генерал Младић неће побећи, јер му његово стање здравља то неће дозволити. Не, изјавили су тужиоци – он се већ 16 година налазио у бекству, иако је већ тада био болестан. А да им нико не би противуречио што се они позивају на догађаје најмање седмогодишње старости, тужиоци су изјавили да се у затвору стање генерала побољшало! На основу чега су тужиоци изјавили да се стање здравља генерала побољшало? Ти аргументи се своде на: показало се. Затворски лекар Фаљке им је саопштио да стање здравља генерала посматра неколико специјалиста, укључујући герентолога и радиолога (интересантна примедба!). И то је све??? Посматра? Зар тужиоци заиста сматрају да, ако ти лекари и посматрају оптуженог, то представља и адекватно лечење? Тешко да сматрају. Иако су хуље, они нису идиоти. У предмету Слободана Милошевића тужилаштво је чак покушало да представи себе као „будаласте“, тврдећи да су председника Југославије лечили „најбољи лекари“ Холандије. Но, чињенице говоре супротно. Ти „најбољи“ не само да нису могли да открију дијагнозу, него су и давали апсолутно некорисне савете. Тако су му, на пример, на жалбу С. Милошевића о томе да јака главобоља доводи до шумова и губитка слуха, „најбољи“ хашки лекари саветовали да уопште ништа не ради („то је од старости“), или да „боље намести јачину звука у слушном апарату“! Ти медицински налази су били тајни и објављени су тек после смрти С. Милошевића. У ноти тужилаштва у односу на генерала Младића, поново наилазимо на налазе „независних“ стручњака, а при том су њихова имена премазана бојом и не наводи се текст њиховог налаза. Јасно због чега! Тужиоци критикују адвокате Р. Младића због тога што они, наводно, нису доказали неопходност лечења генерала и чак ни посебну опасност његовог стања. Но, они сами потврђују своју тезу само позивањем на тврдње затворског лекара Фаљкеа – човека који носи директну одговорност за смрт многих затвореника у затворима МТБЈ. Тужиоци су одлучили да своју ноту утемеље на подругљивој интонацији, када су цитирали речи самог генерала Р. Младића, који је, захваљујући лекарима који га лече, и главног лекара Фаљкеа назвао „пријатељем и чланом породице“. И те речи су тужиоци покушали да супротставе аргументима захтева адвоката! А у тим аргументима адвоката било је утврђено да је читав низ лекара недвосмислено закључио да лечење које је пружено генералу, не одговара савременим стандардима и да је неадекватно. Генерал Младић, несумњиво, не зна и није могао знати да су га његови „добри лекари“ удостојили застарелим и неадекватним методама лечења. То је очигледна чињеница. Међутим, тужиоци о томе једноставно ћуте. Као што такође прећуткују, када говоре о могућности бежања, да је гаранције дала Русија. Глупа су – и то демонстративно глупа – расуђивања тужилаца о могућности бекства генерала Младића у случају његовог привременог ослобађања, јер се просто игнорише сама чињеница да је Русија пружила одговарајуће гаранције трибуналу. Ми већ знамо такву тактику – не приметити само постојање гаранција Русије као што је то урадило Претресно веће у предмету С. Милошевића. Судије једноставно нису приметиле постојање таквих гаранција, још једном показавши да МТБЈ није истински суд, него политичка установа која себе назива „судом“. У покушају да по сваку цену не дозволи спашавање живота генерала Младића, тужиоци су пошли на подметања и умишљено су искривили суштину медицинских налаза на основу којих је урађен захтев адвоката за привремено ослобађање. Тако је тужилаштво утврдило да су налази о критичном стању здравља генерала Младића урађени само од стране оних лекара који су, наводно, изучавали само медицинске анализе, но не прегледајући пацијента лично. То је директна лаж, јер овај налаз је урадио тим руских лекара, Доктор Ковачевић и чак Д. Крас кога је одредио секретаријат МТБЈ, који су лично прегледали генерала. Адвокати генерала Младића, Бранко Лукић и Драган Иветић, 7. априла су упутили захтев Претресном већу, подсетивши судије да се ради о животу оптуженог и да одлука мора бити донета што је могуће пре. [1] Milosevic, Case No. IT-02-54-T, Transcript, T. 47258–47259 (12 December 2005). [2] PROSECUTOR v. SLOBODAN MILOSEVIC. DECISION ON ASSIGNED COUNSEL REQUEST FOR PROVISIONAL RELEASE // www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/tdec/en/060223.htm#3 [3] THE PROSECUTOR v. RATKO MLADIС. NOTICE OF FILING OF PUBLIC REDACTED VERSION PROSECUTION RESPONSE TO EMERGENCY AND URGENT MOTION FOR PROVISIONAL RELEASE OF MR. RATKO MLADIС BASED ON HUMANITARIAN AND MEDICAL REASONS
