Хоће ли Трамп осујетити планове Британије на Балкану?

После одлуке Сената САД да ратификује протокол о уласку Црне Горе у НАТО следећи потез припада председнику Доналду Трампу. Сада ће Бела кућа донети одлуку хоће ли ова балканска земља са минијатурном армијом и 650.000 становника ући у војнополитички блок чије ширење Русија доживљава као угрожавање сопствене безбедности.

Очекивани Трампов потпис испод овог документа ће допринети разочарању руског руководства у политику америчког председника кога су многи оптуживали за везе са Русијом и претеране симпатије према Путину. Међутим, Трампов потпис још више може изненадити Велику Британију, која је, судећи по најновијим изјавама, планирала да преузме од САД штафету водеће земље у региону.

Илустрација: AP

Европска солидарност

„Политички курс прихватања Црне Горе као чланице НАТО-а личи на сигнал који упућује Трампов тим да САД остају привржене НАТО-у и европским партнерима“, рекао је Ричард Вајц, директор Центра за војнополитичку анализу Института „Хадсон“ и експерт међународног дебатног клуба „Валдај“.

Приврженост Доналда Трампа европским партнерима и НАТО-у интензивно је подвргавана сумњи током председничке кампање и после његовог званичног уласка у Белу кућу. У ситуацији када су лидери континенталне Европе покушавали да одгонетну Трампове намере према партнерима САД из НАТО-а, Британија је изнела сопствене иницијативе везане за регион у коме НАТО још увек изводи операцију одржавања мира.

„У контексту претпостављене противдржавне завере у Црној Гори позивам све нас да учинимо више како бисмо се супротставили кампањама дезинформације од стране Русије које дестабилизују ситуацију, и да западно присуство у овом региону учинимо очигледнијим“, рекла је премијерка Велике Британије Тереза Меј у марту 2017. године, понудивши своју земљу као домаћина самита о Западном Балкану планираног за 2018. годину.

Сенат САД. Илустрација: AP

Експерти сматрају да је изјава британске премијерке заправо покушај Лондона да увери своје европске партнере у непоколебљивост британског присуства на Балкану. „ЕУ је данас у стању када треба понудити идеје за будући развој. Речи Терезе Меј о очигледној дестабилизацији на Балкану су и покушај да Велика Британија докаже како изласком из Европске уније не напушта Европу као међународна сила, а уједно испољава општеевропску солидарност, и најзад, констатује чињенично стање“, рекла је Екатерина Ентина, доцент Факултета светске економије и међународне политике Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“.

У ситуацији када свет покушава да одгонетне Трампову политику према Европи, Лондон преузима функцију прве виолине, између осталог и на Балкану. Међутим, чак и Трампова критика НАТО-а још увек не гарантује да нови председник САД неће учествовати у животу Алијансе.

„У САД постоји општи став да треба пружити подршку савезима чије постојање је у интересу америчке спољне политике. Међу њима је и НАТО. Још увек се акценат ставља на то да САД и даље гарантују безбедност савезницама у Европи и Азији путем одвраћања опонената“, рекао је Андреј Сушенцов, руководилац агенције „Спољна политика“ и програмски директор клуба „Валдај“.

То значи да ће Лондон још кориговати своје планове у погледу водеће улоге на Балкану.

Жариште конфронтације

Формални улазак једне балканске земље у НАТО, до кога може доћи у наредним месецима, гарантовано ће изазвати оштру негативну реакцију Москве. Експерти, међутим, истичу да су односи Русије са НАТО-ом ионако доста лоши, те ће улазак Црне Горе у алијансу тешко моћи да их додатно поквари. Уместо тога, само ће бити још један у низу фактора који подижу тензију међу њима. „Црна Гора није истурена позиција на геополитичком фронту између Русије и Запада. Њен улазак у НАТО је важан и тешко прихватљив догађај, али за Русију није од животног значаја као пажња коју НАТО посвећује Украјини и Грузији“, рекао је Сушенцов.

Како ће Русија реаговати на чланство Црне Горе у НАТО-у?

Москва ће тешко поднети ширење алијансе чак и ако Трамп не буде јавно инсистирао на уласку Црне Горе у НАТО како не би онемогућио успостављање дијалога са Кремљом. „Ти планови се косе са представама које руска дипломатија има о томе да се блоковским приступом и ширењем НАТО-а одузима могућност успостављања односа заснованих на поверењу између Русије и Алијансе, а државе које се налазе између Русије и НАТО-а приморане су да буду својеврсна тампон-зона или жариште конфронтације“, закључио је Сушенцов.