Како је „Бетмен“ Кристијан Бејл почео глумачку каријеру у СССР-у

Још као деветогодишњи дечак Кристијан Бејл је 1983. године учествовао у снимању рекламног клипа за британску телевизију, а годину дана касније је изашао на позоришну сцену у представи „Ботаничар“ са комичаром Роуаном Аткинсоном. Након две године се огледао у филму. Прва његова улога био је јунак бајке чувене шведске списатељице Астрид Лидгрен, романтични и неустрашиви Јум-Јум, у филму редитеља Владимира Граматикова „Мио у далекој земљи“. Филм је снимљен у копродукцији СССР-а, Шведске, Норвешке и Велике Британије.

То је прича о деветогодишњем Босеу (Ник Пикард) који живи у породици као усвојено дете и сања о томе како ће једног дана пронаћи оца који га воли, онаквог каквог има његов друг Беке (Кристијан Бејл). Жеља добродушног Босеа се чудесно испуњава. Дечак се обрео у чаробној земљи Жељеној, чији је краљ његов отац (Тимоти Ботомс). Босе је у њој добио чаробно име Мио. Тамо среће новог друга Јум-Јума, који је у сваком погледу сличан Бекеу као јаје јајету. Мио и његов верни друг Јум-Јум треба да спасу земљу од злог витеза Катоа (Кристофер Ли) који отима децу и претвара их у птице. Само принц Мио може да га победи.

Прави одговор – улазница у свет филма

Филм је снимљен на енглеском језику, али је редитељ Граматиков у почетку хтео да додели главне улоге совјетској деци која су живела и школовала се у иностранству.

„Добио сам од управе конзулата Министарства спољних послова податке о онима који су се вратили из англофоних земаља. Међутим, то је била 1985. година, и деца која су већ обишла пола света долазила су код мене са жваком у устима и тако дрским понашањем да је то било ужасно. Схватио сам да међу њима нећу пронаћи своје јунаке“, прича Граматиков.

Ник Пикард и Кристијан Бејл / РИА Новости

Тада је редитељ одлучио да тражи глумце у иностранству. Продуценти су предложили да се у потрази усредсреди на Лондон, где је у том тренутку радило шест дечијих позоришних школа. Уочи Божића и нове 1986. године Граматиков је послао кастинг агентима анкету са 70 разноврсних питања на које је требало да одговори 260 кандидата. Сви су снимани камером. По тим видео-узорцима Граматиков је изабрао ужи круг од 70 кандидата. Најпре их је проверавао у паровима. Имали су задатак да импровизују ситуацију којој је претходио следећи случај: дечак је дошао да посети свог болесног друга, а овај га је замолио да изведе његовог пса у шетњу. У шетњи се догодила незгода и пас је угинуо. Сцена, дакле, почиње од објашњавања те језиве ситуације.

Руски филм „Викинг“ од овог месеца у српским биоскопима

„Избио је страшан скандал јер су дечији агенти и родитељи сазнали за то и рекли да је дошао луди редитељ из СССР-а и поставља задатке који нису усаглашени са родитељима, те да све то треба прекинути. Три дана је трајала конфронтација. Молили су ме да испричам шта деца треба да глуме у финалном кругу, али сам ја одбио. Нашли смо решење да деца дођу са родитељима и да играју сама, а не у паровима“, каже редитељ.

На крају су млади глумци морали да одиграју сцену у којој се враћају кући и затичу своју мајку са кофером у тренутку када напушта оца. Дете је имало задатак да по сваку цену спречи маму да оде од куће. Ник Пикард и Кристијан Бејл су лако испунили тај задатак и добили главне улоге.

Сцена из филма „Мио у далекој земљи“. У улози мајке Јум-Јума Љубов Германова / РИА Новости

Лондон – Крим

Филм је сниман 1986. године у Стокхолму, у московском студију „Горки“ и на Криму. Тада је дошло до хаварије у Чернобилској нуклеарној електрани. Бејл је запамтио како је пре сваког ручка сва храна проверавана Гајгеровим бројачем, иако се тада већ знало да на Криму нема радијације.

Кристијан ретко кад говори о свом дебију. Само једном је у интервјуу за једно шведско издање рекао да се не сећа баш најбоље свих детаља снимања јер је то било давно, али се сећа да је био одушевљен Москвом и Стокхолмом.

„Москва је оставила на мене утисак, што није нимало чудно. Имао сам 12 година и нашао сам се у Русији, а затим у Шведској. То је био прави доживљај“, рекао је Бејл.

„Мио у далекој земљи“ / Kinopoisk.ru

Тек после тога је он отишао на снимање филма „Империја сунца“ Стивена Спилберга који му је донео светску славу. У њему је он играо британског дечака Џејмија Грема који је нехотице постао сведок рата и прошао кроз многа искушења. После овог филма дечак се пар година није бавио глумом. Касније је признао да му се тада није много допао хаос који је владао у филмским студијима и филмској индустрији. Када је изашао на крај са својим страховима, Бејл је већ почетком 2000-их постао права филмска звезда. Међутим, по свему судећи, заувек је остао мизантроп. Даје интервјуе само у оквиру промоција великих пројеката, у високом свету се готово и не појављује, а фестивале посећује веома ретко.

Узгред, Бејл од тада није никада био у Русији. Пре три године је позван у Москву на промоцију филма „Америчка превара“, али је од целе филмске екипе дошао само Бејлов колега, глумац Бредли Купер. Редитељ Владимир Граматиков се такође није виђао са Бејлом после филма „Мио у далекој земљи“. Везу са „мрачним витезом“ Холивуда он одржава само сталним гледањем његових филмова.

Пет најинтригантнијих руских филмова 2017. године