Академик Мухин о Храму Светог Саве: Такве куполе нема ни у Русији

Руски уметници, предвођени руским академиком Николајем Мухином, приводе крају радове на изради мозаика за куполу у Храму Светог Саве на Врачару. Сада је на реду друга фаза — израда олтара. Иако тек предстоји проналажење донатора и уговарање мозаика у подкуполном делу и олтару, Мухин је већ започео са разрадом идејног решења тих композиција. „Почео сам на томе да радим, јер ако будемо чекали да се све договори и уговори нећемо успети да завршимо посао до 2019. године, када је планирано свеправославно освећење Храма поводом 800. годишњице добијања аутокефалности Српске цркве“, каже Мухин. Постављање мозаика у куполу Храма почеће половином априла, а биће завршено до краја ове године. Данас су у великој мери припремљени мозаици Христа Спаситеља, Пресвете Богородице, делови слика Светих апостола и тропара, које ће бити постављене у куполу Храма. Централни део композиције са ликом Спаситеља спреман је за слање средином априла у Београд, да би се након уградње лифта и друге опреме почело са његовим фиксирањем у куполу Храма. Ради се о највећој композиција Христовог Вазнесења на свету, на којој тренутно ради више од сто уметника који ручно спајају комадиће обојеног и златног стакла и природног камена величине центиметар, центиметар и по. Проверава се сваки каменчић, сваки стаклић и строго се води рачуна о свакој нијанси. Тако настаје слика за куполу која ће у пречнику имати чак 30 метара. Мозаик за куполу тежи 40 тона, а свако причвршћено парченце мозаика може да издржи оптерећење од чак 20 тона! Површина куполе је 1.230, а олтара 3.167 квадратних метара. „Купола за Храм је јединствена у свету. У Русији такве куполе нема и никада је није било. Али Бог је тако одредио да почнемо од Србије“, додаје Мухин. Руски уметници који раде на изради мозаика за куполу тај део посла ће завршити у јулу и спремни су да одмах после тога уђу у другу фазу радова. Њима би могли да се придруже и белоруски мозаичари, иконописци и фрескописци, који су већ изразили жељу да учествују у украшавању највећег храма на Балкану. „Купола је део Храма, а главни део је олтар. Када уђете у Храм да бисте видели куполу потребно је да прођете минимум 50 корака, а прво што верник види при уласку је лик Спаситеља. То је, у суштини, и идеја овог Храма. Подсетићу, када је 2014. године расписан конкурс за израду пројекта мозаика, на којем смо ми победили, задатак је био да се понуди решење не само за куполу, већ и за део олтара. Јер купола не може бити без олтара, ни олтар без куполе“, прича Мухин. Како каже, величина главе Светитеља у олтару биће четири метра, а распон руку 17 метара и 35 центиметра. „И то није моја жеља, тако диктира архитектура Храма“, додао је он. Ако добије уговор за израду олтара, Мухин је изразио и жељу да Храму донира мозаике у лунетама изнад западног улазног портала. Реч је о мозаицима Светог Саве, Светог Симеона Мироточивог и Светих Ћирила и Методија. Сви мозаички радови се тренутно обављају у атељеу у Москви, у некадашњем магацину Музеја савремене уметности. То је највећа радионица за израду мозаичких композиција у свету. Та просторија је опремљена металним постољима, која су специјално направљена за реализацију овог пројекта. На та постоља се постављају композиције помоћу грађевинских скела у више нивоа, које су опремљене свиме што је неопходно за тестерисање, резање и клесање смалта (кобалтног разнобојног стакла), справљање смесе за причвршћивање смалта, столовима за суво постављање, специјалним складиштима за чување и другим помоћним просторијама. Сав материјал од којег се склапају мозаици је руски и, како наводи Мухин, ни по чему се не разликује од италијанског, грчког или либанског. Стакло стиже из Санкт Петербурга и Москве и чак је по неким параметрима боље и еластичније од оног из увоза. Стручњаци истичу да ни на једном месту уметници нашег времена нису имали овако грандиозан задатак стварања тематског мозаика на огромној закривљеној куполи и да нигде у свету нема оваквог нивоа израде мозаика у чијем стварању учествују академски уметници. У атељеу је тренутно упослено око 100 врхунских уметника, подељених у осам бригада, које надгледа Мухин и њихов некадашњи професор, академик Јевгениј Максимов. С обзиром на грандиозност и комплексност задатка они немају уметничку слободу. О сваком детаљу строго се води рачуна. „Атмосфера у нашем колективу је изванредна. Тим није скупљен са улице, већ смо бирали уметнике који имају искуство. Сви они су завршили Руску академију уметности у Москви или Санкт Петербургу. Неки данас предају на академији, други раде сопствене пројекте, мозаике, иконе, фреске и сви они знају све процесе и технологије рада. Они су сада максимално посвећени овом послу. Немају радно време и свако долази по потреби. Имају све услове за рад — собе за пресвлачење, кутак за ручавање… Припреме су рађене озбиљно и студиозно. Три месеца је Московски међународни фонд помоћи Унеска припремао овај простор, док смо ми за то време цртали скице. Радило се без предаха, куповали су се материјали и опремао се простор. И даље све иде као подмазано. На време добијамо материјале, плате се редовно исплаћују“, каже Мухин. Без финансијске надокнаде тренутно раде само Мухин и професор Максимов. Мањак у каси је настао због девалвације рубље. Ипак, истиче Мухин, руски енергетски гигант „Гаспромњефт“ дао је живот овом пројекту. „Руска компанија ’Гаспромњефт‘ дала нам је могућност да радимо овај велики пројекат и желим да им се на томе захвалим“, рекао је Мухин. Подсећања ради, „Гаспромњефт“ је донирао 4 милиона евра за израду унутрашње декорације куполе београдског Храма, у оквиру програма подршке хуманитарним пројектима у области културе и очувања историјског наслеђа Србије. Сада се чекају нови донатори, који ће помоћи другу фазу радова — израду олтара. rs.sputniknews.com/zivot/201703271110521908-muhin-12/