Током предизборне кампање председнички кандидат Александар Вучић је изјавио да се он нада да ће на Косову и Метохији добити 70% гласова. Имајући у виду шта је све у ових пет година премијер Србије урадио за Косово и Метохију поставља се питање да ли је то могуће? Председник Владе Србије је током своје петогодишње владавине у дело спровео антисрпске „Боркове“ договоре који се своде на постављање класичне границе између јужне српске покрајине и остатка Србије, признавање катастарских докумената, средњошколских и факултетских диплома које издаје самопроглашена република Косово, личних карти, пасоша, возачких и саобраћајних дозвола и њихов слободан проток кроз Републику Србију. Уставни суд Србије је све тзв. Боркове договоре као неуставне поништио, али председнички кандидат Српске напредне странке одбија да одлуке Уставног суда спроведе у дело. Александар Вучић је потписао тзв. Бриселски споразум којим је де факто укинуо државност Србије на Косову и Метохији, а истовремено допринео да сепаратистичка власт из Приштине успостави контролу на целој отцепљеној територији. Припаднике Министарства унутрашњих послова Србије је отерао у Косовску полицијску службу, растурио Цивилну заштиту коју су чинили пре свега некадашњи припадници српске војске, укинуо и елиминисао судски правни систем Републике Србије у јужној српској покрајини, итд. Дозволио је да самопроглашена република Косово постане чланица бројних међународних организација и институција уз његов благослов, као што су Међународни олимпијски комитет, спортске организације итд. Омогућио је Косову да добије посебан телефонски број са пратећим интернет и другим комуникацијама што су све одлике једне суверене државе. Поједностављено речено, он је де факто признао самопроглашену републику Косово. У економском смислу Срби на Косову и Метохији живе много горе него за време тзв. досовске власти. Примера ради, дупло више средстава у буџету Републике Србије је одвојено за јужну српску покрајину 2007. године него за свих пет година трајања владавине Александра Вучића. Поставља се питање да ли су Срби на Косову и Метохији свесни ове националне издаје? Јесу и те како! Ако је све то тако, а јесте, како онда Александар Вучић може да добије на Косову и Метохији 70% гласова? Испада да су Срби са Косова и Метохије политички мазохисти јер уживају да их неко издаје, угњетава, терорише, малтертира… Срби из јужне покрајине нису мазохисти, него се на Косову и Метохији одвија најогољенија изборна крађа гласова. Примера ради СНС је 2012. године добила 18% гласова, 2014. – 40%, 2016.- 60% а ове 2017. по речима премијера треба да добије 70% гласова. Техника крађе гласова на северу Косова и Метохије се одвија на следећи начин: сви директори преосталих институција српске државе воде своје раднике на гласање и сваки од радника је дужан да слика листић и покаже диретору да је гласао за СНС односно за Александра Вучића.То су запослени у здравству, просвети, социјали, итд. Ко не послуша ризикује да добије отказ, што је сасвим могуће јер на овом простору влада тотално безвлашће. Исто се односи и на дојучерашње припаднике МУП-а, који су сада део Косовске полицијске службе, а који још увек из буџета Србије примају помоћ од двадесетак хиљада динара, па ако не гласају за премијера ризикују да остану без те помоћи. Бирачки спискови на Косову и Метохији нису мењани од 1996. године и у њима постоји велики број Албанаца који одавно нису ту, а они који јесу не излазе на изборе. Њихово присуство на бирачким списковима је добра подлога за манипулацију. Током самог чина гласања на контролоре из других политичких опција врши се жесток притисак од стране Вучићевих хорди. Једни се подмићују, дргугима се прети, трећи се уцењују, све са циљем да напусте бирачко место или да зажмуре над крађом гласова. Једна те иста лица гласају по десет и више пута под разним именима па се тако дешава да је велики број Албанаца гласао уз ћирилични потпис како стоји у бирачком списку. Бројање гласова се врши у тзв. ужој Србији, у Рашкој и Врању па гласачки материјал путује по 3-4 сата до места бројања. То је иделно време за крађу гласова пошто су у пратњи гласачког материјала чланови OSCE-a који су углавном из града и припадници СНС што све омогућава огромне гласачке манипулације. Само бројање гласова је опет прича за себе.Априла месеца прошле године током бројању гласова у Рашкој присутни су били, неовлашћено, и шиптарски градоначелник северног дела Косовске Митровице Горан Ракић и прeдседник покрајинског одбора СНС-а Зоран Милојевић звани Зеља познат иначе по бројним инциндентима током избора 2014. и 2016. године. Такође, примера ради, отац народног посланика Горана Богдановића је погинуо пре 7 година али током избора 2016. године поред његовог имена стоји потпис да је гласао. Из тог разлога је током гласања 2016. године припадник OSCE-a, иначе Србин из Босне Дамир Ђорић, изјавио да се оваква брутална изборна крађа не одвија ни у Нигерији где је он раније био посматрач. Ово је све карактеристично за север Косова и Метохије, док је јужно од Ибра стање још горе. Тамо је на делу класична преписивачка „ресавска школа“ где се без икакве контроле пуне бирачке кутије са заокруженим листићима Српске напредне странке. Када се све ово има у виду право је чудо да Александар Вучић не добије и више од 70 посто гласова. Председнику Владе Србије је овакав изборни резултат на Косову и Метохији потребан да може остатку Србије да покаже да он није издајник јер има «огромну подршку» Срба. Све ово није спречило да 80 Срба са севера Косова и Метохије поднесе кривичну пријаву председнику Владе Србије. Кривична пријава је поднета по члану 306 и 307 кривичног закона за дело националне велеиздаје. Републичко јавно тужилаштво је за сада одбацило ове кривичне пријаве. Међутим, питање је да ли ће увек тако да буде. Косовска Митровица 12.03.2017. године www.kmnovine.com/2017/03/70.html#axzz4bl96qTla
