ПЕНТАГОН ЋЕ И ДАЉЕ ИМАТИ ЗАДАТАК ДА НУКЛЕАРНИ КИШОБРАН ДРЖИ ИЗНАД NATO И САВЕЗНИКА Сједињене Државе ће наставити са усавршавањем свог ракетно-нуклеарног наоружања за стратешке и тактичке намене у дугорочној перспективи – са амбицијом да остану доминантна нуклеарна сила у свету У наредних 10-15 година у САД ће се појавити први „примерци“ новог стратешког бомбардера В-21 „Рејдер“ (предвиђена је производња 100 таквих авиона), нове интерконтиненталне балистичке ракете „Минитмен-4“ (400 ракета) и нових подморница класе „Колумбија“ (12 подморница, које ће носити 192 интерконтиненталне балистичке ракете) Такво прекрајање стратешке нуклеарне тријаде омогућиће САД да средином века имају до 692 принципијелно нова носача стратешког нуклеарног оружја – без узимања у обзир крстарећих ракета великог домета са нуклеарним главама Сједињене Државе ће се вероватно одрећи стратегије „безусловног офанзивног нуклеарног обуздавања“ која предвиђа наношење првог превентивног и предухитрујућег нуклеарног удара по великој групи држава, првенствено по Русији и Кини Пише: Владимир КОЗИН, Руски институт за стратешка истраживања ПРЕДСЕДНИК Сједињених Држава Доналд Трамп – мада још није потписао кључни документ нуклеарне стратегије и развоја нуклеарних снага „Преглед нуклеарне политике“ јер је још у фази припреме – ипак је већ иступио са далекосежним изјавама које откривају приступ његове администрације ракетно-нуклеарној проблематици. У интервјуу агенцији Reuters, Трамп наглашава да САД морају сачувати „нуклеарну супериорност“ над свим другим државама. У вези са овим, мора се указати да су и нови председник САД и министар одбране, Џејмс Матис, више пута иступали за модернизацију стратешког офанзивног нуклеарног наоружања и д су њихове изјаве садржавале негативне опаске поводом ниског нивоа расхода за њихово издржавање и предуге рокове коришћења ракета-носача. Према тим њиховим изјавама, у наредних 10-15 година у САД ће се појавити први „примерци“ новог стратешког бомбардера В-21 „Рејдер“ (предвиђена је производња 100 таквих авиона), нове интерконтиненталне балистичке ракете „Минитмен-4“ (400 ракета) и нових подморница класе „Колумбија“ (12 подморница, које ће носити 192 интерконтиненталне балистичке ракете). Амерички стратешки бомбардери у бази Инџирлик у Турској Такво прекрајање стратешке нуклеарне тријаде омогућиће САД да средином века имају до 692 принципијелно нова носача стратешког нуклеарног оружја – без узимања у обзир крстарећих ракета великог домета са нуклеарним главама. Постоји још једна важна околност. Трамп је већ формулисао и овај важан задатак: повећати расходе на модернизацију стратешког и тактичког нуклеарног наоружања. Како је већ објављено, током наредних десет година, то јест у периоду од 2017. до 2026. године, у те сврхе биће потрошено 400 милијарди долара, што је 15 одсто више од суме коју је за исто била одредила буџетска управа Конгреса САД за период 2015-2024. година под влашћу Барака Обаме. Тада је фигурирало 348 милијарди долара. Председник САД је у интервјуу агенцији Reuters критиковао важећи руско-амерички Споразум о смањењу стратешког офанзивног наоружања из 2010-те (СТАРТ-3), назвавши „једностраним аранжманом“ који је Русији обезбедио предности које америчка страна никадаs није смела дозволити. Он је на тај начин поновио негативне оцене које поводом тог споразума садржи предизборна платформа Републиканске партије Америка која се препорађа“. СТАРТ-3 је на удару критике зато што је наводно омогућио Русији да повећа стратешки нуклеарни потенцијал у условима смањења тог америчког арсенала. У САД се такође тврди да тај споразум предвиђа слаб инспекцијски механизам јер не омогућава Вашингтону да докаже да га крши Русија. Председник-републиканац је такође оптужио Русију да крши Споразум о ликвидацији ракета средњег и малог домета из 1987-ме јер ради на новим крстарећим ракетама. Међутим, као ни његов претходник – није понудио никакве доказе за то. Трамп, наравно, није признао да је Пентагон више пута кршио тај споразум – коришћењем балистичких ракета са повећаним дометом да би проверио колико успешно их пресрећу противракетна средства. B61 Поводом свега што је Трамп досад рекао о ракетно-нуклеарној проблематици – може се извести неколико прелиминарних закључака. Сједињене Државе ће се вероватно одрећи стратегије „безусловног офанзивног нуклеарног обуздавања“ која предвиђа наношење првог превентивног и предухитрујућег нуклеарног удара по великој групи држава, првенствено по Русији и Кини. Неће, међутим, бити преиспитан сегмент те стратегије – „проширено нуклеарно обуздавање“ које подразумева ширење америчког нуклеарног кишобрана над свим савезницима САД из NATO и неким савезницима који нису у саставу трансатлантске алијансе. Америчко војно-политичко руководство наставиће линију претходне администрације усмерену на производњу нуклеарних пројектила мале снаге. И, веома је вероватно да ће наставити Обамин план за стварање могућности за извођење „ограничених нуклеарних удара“ са коришћење таквих пројектила. Трамп ће оставити у Европи и Азији тактичко нуклеарно оружје, као и ракете за његово лансирање у функцији средстава „истуреног базирања“. Укратко, Сједињене Државе ће наставити са усавршавањем свог ракетно-нуклеарног наоружања за стратешке и тактичке намене у дугорочној перспективи – са амбицијом да остану доминантна нуклеарна сила у свету. У преговорима са Русијом о стратешком офанзивном оружју, америчко војно-политичко руководство ће наставити да пориче реално постојећу повезаност стратешког офанзивног наоружања са стратешким одбрамбеним наоружањем, то јест – са противракетним системима и другим видовима наоружања које непосредно утиче стратешки паритет. Потпуно је очевидно да Русија у таквим условима мора пажљиво анализирати даље концептуалне и практичне кораке нове америчке администрације у ракетно-нуклеарној сфери, а такође процењивати: колико они задиру у интерес за очување стратешке стабилности у свету и у националне интересе Руске Федерације.
