Руски астрономи израдили карту звезданог неба
У каталогу који су сачинили научници са МГУ налази се свака до сада откривена галаксија. Неке од њих удаљене су чак 30 милијарди светлосних година од наше планете.
Каталог садржи детаље о 800 хиљада галаксија, као што су информације о њиховом саставу или јачини електромагнетног зрачења – од ултраљубичастог до инфрацрвеног. Према ауторима каталога, пројекат је успешно реализован захваљујући технологији која омогућава обраду и анализу огромне количине података (big data).
Јавности је представљен рад под називом „Референтни каталог галактичких спектралних дистрибуција енергије“. Анализа емисионих линија и њихових облика изложена у овом раду је најдетаљнија и најпрецизнија до сада, кажу научници.
У овом тренутку, највише информација је објављено о галаксијама у нашој непосредној близини (у космичким размерама), односно о онима код којих црвени помак има вредност мању или једнаку 0,3 (црвени помак је пораст таласне дужине електромагнетног зрачења приликом удаљавања објекта од посматрача). У раду има мање информација о раном добу свемира. Међутим, астрономи планирају да у каталог ускоро уврсте податке за још 300-400 галаксија.
Илустрација: „Ружа“, галаксије UGC 1810 и UGC 1813 / НАСА, ЕСА
Диск галаксије UGC 1810 у сазвежђу Андромеда приметно је деформисан од стране гравитационе силе која потиче од оближње галаксије у облику руже, познате као UGC 1813. Групација топлих, светлих младих звезда на врху формације подсећа на огрлицу од плавих дијаманата.
Илустрација: вртложна галаксија М51 / Мартин Пуг/НАСА
У непосредној близини галаксије М51 налази се галаксија NGC 5195. Чини се да краци спирале главне галаксије увлаче материју ка себи, претварајући пратиоца у замагљену формацију, што све одаје утисак вртлога.
Илустрација: Андромеда, М31 / Лоренцо Комоли/НАСА
Ова велика галаксија једна је од најближих Земљи и види се голим оком. Научници верују да ће се за неколико милијарди година сударити са Млечним путем и „прогутати“ га.
Илустрација: галаксија „Точак“ / ЕСА, НАСА, „Хабл“
Сматра се да је пре око 200 милиона година ова галаксија доживела чеони судар са другом галаксијом, при чему је настао снажан ударни талас. Као последица, појавиле су се формације звезда око централног дела.
Илустрација: М64 / Мајкл Милер, Џими Вокер / НАСА
У структури ове галаксије могу да се уоче облаци звездане прашине око језгра галаксије.
Илустрација: Прстенаста галаксија Хогов објект / НАСА/Лабораторија за млазни погон Универзитета Калтек
Хогов објект је прва откривена прстенаста галаксија. Не постоји сагласност око начина на који настају овакви објекти. Према једној хипотези, формирају се приликом проласка једне галаксија кроз диск друге.
Илустрација: М82 / НАСА, ЕСА
Галаксија М82 налази се близу нашег Млечног пута и такође има спирални облик.
Илустрација: галаксија „Сомбреро“ (M104 или NGC 4594) / Ђовани Паљоли/НАСА
Галаксијa је добила овакво име јер таман облак звездане прашине у њеном саставу подсећа на чувени мексички шешир широког обода.
Илустрација: галаксија NGC 3370 / НАСА, ЕСА
Крајем 1994. године у овој галаксији једна звезда експлодирала је таквом силином да је у тренутку засенила милијарде других небеских тела. Светлост експлозије стигла је и до Земље.