Власт у Црној Гори наставља са распиривањем антируске хистерије. Не ограничивши се изјавама о умешаности групе Срба и Руса у покушају државног удара у земљи, који је наводно требао да се одигра 16. октобра 2016. године у условима парламентарних избора, специјални тужилац Миливоје Катнић је директно оптужио и власти Русије. Према његовим речима руски државни органи су били увучени у покушај државног удара у Црној Гори, чији је циљ био да се спречи приступање земље НАТО пакту. „Иза тог догађаја стајале су руске националистичке структуре. Но, поред тога, ми знамо да су у томе узели учешће и руски државни органи“ – изјавио је Миливоје Катнић. Према сценарију који је он изнео, наоружана група која је радила под покрићем руских специјалних служби, планирала је да испровоцира у црногорској престоници масовне нереде на таласу незадовољства резултатима парламентарних избора, да заузме владине институције и физички ликвидира премијера Мила Ђукановића. „Пасош су му издали руски органи, он је сарадник руских специјалних безбедносних служби“ – овако је специјални тужилац Црне Горе појаснио ту везу једног од Руса са специјалним службама. [www.vijesti.me/vijesti/katnic-sirokov-je-zapravo-sismakov-bivsi-ruski-atase-u-poljskoj-925374] То је званична верзија Подгорице, имајући у виду високи статус Миивоја Катнића. Међутим, њена солидност, благо речено, не може да не изазове сумњу. Да почнемо од тога да нико други није као сам специјални тужилац Катнић раније истицао да црногорске власти (које су првобитно задржале око двадесет Срба) немају никакав доказ за то да су руске власти умешане у покушај државног преврата и ликвидације Мила Ђукановића. „Нема никаквих доказа да је Русија умешана у терористички акт… Ми ћемо наставити да сарађујемо са руским колегама“ – ово је верзија коју је у јесен 2016. године износио специјални тужилац. [www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=281640] Та чињеница да је ова сарадња са руском страном на парадоксалан начин довела до подизања оптужнице на адресу саме Москве, значи једно од двоје: или је специјални тужилац од самог почетка свесно доводио у заблуду црногорску и светску јавност, или садашња оптужба ни на који начин не произилази из тока саме истраге. И једно и друго је веома жалосно. Као друго, мора се обратити пажња на то, да се „руски“ траг у догађајима у Црној Гори индикативно појавио на британском тлу. Управо су медији у Великој Британији први – при том се позивајући на националне владине изворе – саопштавали о томе да су у покушају државног преврата у Црној Гори, наводно учествовале и руске специјалне службе. Додуше, чак и британска аргументација је очигледно климава. Тако је један од саговорника издања The Telegraph утврдио да је у покушају пуча који се требао одиграти на дан парламентарних избора, било могућно оптужити неконтролисане руске агенте и националисте. И ту је одмах додао да је њему „тешко замислити да је све то добило одобрење с врха“.[www.telegraph.co.uk/news/2017/02/18/russias-deadly-plot-overthrow-montenegros-government-assassinating/] Јасно је да слична аргументација претпостављања нипошто не сме бити примењена у случају када се ради о оптужбама на адресу једне државе, у вези са мешањем у унутрашње ствари друге. Упркос свему, то не смета британском издању да категорички утврди како су западне обавештајне службе наводно скупиле доказе о умешаности Русије у покушај државног удара у Црној Гори. Као треће, не може да не скрене на себе пажњу максимална „геополитизација“ питања на високом нивоу НАТО. Према британским изворима, „учешће“ Русије у унутар-политичким догађајима у Црној Гори сматрали су неопходним размотрити и лично министар иностраних послова Велике Британије Борис Џонсон и државни секретар САД Рекс Тилерсон, непосредно током свог првог сусрета. [www.rbc.ru/politics/19/02/2017/58a904799a7947418264b2ac] Јасно је да слично преувеличавање пажње за унутрашње црногорске прилике, објективно не може а да не резултира појавом далекосежних сценарија. Не чуди што су у Русији одмах одбацили сличне апсолутно неосноване и политизоване оптужбе црногорских власти и њихових западних партнера – у том смислу и у структурама НАТО пакта, куда тако тежи владајућа коалиција. „Несумњиво, ми категорички одбацујемо могућност званичног учешћа у било каквим покушајима организације некаквих противправних дејстава“ – изјавио је „у старту“ догађаја у Црној Гори прес-секретар председника Русије Дмитриј Песков. [www.rbc.ru/politics/20/02/2017/58aa9f369a7947286fdf509c] Садашње откриће специјалног тужиоца Црне Горе изазвало је још оштрију реакцију Москве. Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров, назвао је оптужбе за то да су државни органи Русије учествовали у покушају преврата у Црној Гори „гласинама“. Према његовим речима „то стоји у истом реду са другим гласинама које оптужују нас и нашу земљу“. Лавров је међу њима напоменуо хакерске нападе, умешаност у изборну кампању „већине западних земаља“ и везе администрације Трампа са руским специјалним службама. Лавров је изјавио да „ни једне чињенице“ поводом тих оптужби „није било предочено“. [www.rbc.ru/politics/20/02/2017/58aab8399a79473b0d2fc20d] Секретар за медије руског председника Дмитрија Песков је назвао речи тужиоца Црне Горе о учешћу Русије у покушају државног удара „апсурдним“ и „неодговорним“. „Ми из дана у дан бележимо некакве апсурдне оптужбе на рачун Русије, из дана у дан оповргавамо те оптужбе. У том смислу изјављујем да нема ни говора о учешћу Москве и званичне руске стране у било каквим унутрашњим догађањима у Црној Гори“ – подвукао је он. [www.rbc.ru/politics/20/02/2017/58aac7379a7947480203533f] Према расположивим информацијама, садашњи замајац антируске хистерије црногорских власти је тесно повезан са процесима који се одигравају у руководству НАТО и повезани су са могућим преформатирањем транс-атлантских односа при новој америчкој администрацији. Иницијатива председника САД Доналда Трампа да натера Европљане да више плате за евро-атлантску солидарност, постала је главна тема дискусије у оквирима заседања министара одбране чланица НАТО пакта, која је одржана 15-16. фебруара у Бриселу, уз учешће новог шефа Пентагона Џејмса Метиса. У овом тренутку само пет држава-чланица од 28 – САД, Велика Британија, Пољска, Грчка и Естонија – задовољавају норме које су још 2006. године усаглашене као норма војних расхода 2% износа унутрашњег бруто-националног дохотка. „Расходи неких европских земаља за одбрану су мањи од буџета полицијске управе Њујорка“ – било је принуђено да призна то исто британско издање The Telegraph. [www.telegraph.co.uk/opinion/2017/02/19/nato-key-stability-pay/] Јасно је да пријем Црне Горе у редове Северно-атлантске алијансе уопште неће ојачати НАТО у финансијском погледу. А из тога следи да црногорску кандидатуру треба правдати политичким разлозима – у првом реду злослутном „руском претњом“. Управо због тога власт у Црној Гори, уз подршку одређених структура у Лондону и Бриселу, жури данас да одигра на „руску карту“ – користећи у том смислу и антируску хистерију која је захватила многе на Западу. Само је питање да ли сама црногорска кандидатура због тога „поскупљује“.
