Милорад Додик је као предсједник Републике Српске у неколико наврата упутио апел опозиционим партијама окупљеним у Савез за промјене (СЗП) да ради очувања интегритета Српске забораве на међусобне анимозитете и направе јединствену линију одбране преко које рушитељи Српске неће моћи прећи. Додиково упозорење у духу народне мудрости да “ко неће брата за брата имаће туђина за господара“ у опозиционом блоку нису узимали за озбиљно. Основна порука предизборне кампање Савеза за промјене да Српској није главни проблем терористичка пријетња већ корупција и криминал, што се приписивало само властима у Српској а не и онај на нивоу БиХ, наставила се и након избора. Бакир Изетбеговић је за српске опозиционаре који су сједили у министарским фотељама као дио већине у Парламенту БиХ, био већи ауторитет од Додика. Младен Иванић, тренутно предсједавајући Предсједништва БиХ, коме нико не може оспорити вјештину читања геополитичких карата и порука, први је увидио да је ђаво дошао по своје и да би останак на „белој лађи“ којом Бакир кормилари, могло имати далекосежне политичке посљедице по сваког ко се на њој налази. Иванић је почео вући потезе који су Бакира прилично иритирали, а уједно ишли на нерве и Иванићевим коалиционим партнерима из Републике Српске. Постројавање припадника Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ у Бањој Луци на Дан Републике, формално у својству Иванићеве личне пратње, био је потез који је Иванићу и његовој политичкој партији подигао углед у српском бирачком тијелу, и уједно „лакат у стомак“ Изетбеговићу. У СДС-у су нијемо посматрали шта се дешава и по инерцији пошли за Иванићем. Изетбеговић је преко политичких и медијских канала које контролише смотру припадника Оружаних снага БиХ приказао као државни удар и подигао тензију до висине коју је мало ко очекивао. Све је то изгледа било само увод у ново заоштравање међуетничких односа које је произвела Изетбеговићева намјера да преко спорног агента БиХ, Сакиба Софтића, поднесе затхјев за ревизију тужбе БиХ против Србије за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу. Иако су у Српској, а посебно у Београду, у почетку одмахивали руком у смислу да се ради о правно неутемељеном потезу, јер нити Сакиб Софтић више има мандат агента БиХ, нити је Бакир успио обезбиједити нове доказе у посљедњих пола године, што је за покретање ревизије неопходно, грудва коју је пред собом котрљао Изетбеговић постајала је све већа. Након Изетбеговићеве све извјесније намјере да покрене ревизују тужбе против Србије, лидери Савеза за промјене праве отклон од његове политике и најављују повлачење из власти ако се захтјев за ревизију тужбе поднесе. Полазили су од претпоставке да ће њихово упозорење имати ефекат, али Изетбеговић је остао чврст у својој накани. Тако се стигло до апсурдне ситуације да српски политички представници морају чувати интегритет институција БиХ од Изетбеговића јер је Изетбеговић дјеловао мимо институција БиХ. Наиме, амбасадорка БиХ у Холандији, Мирсада Чолаковић, испоштовала је захтјев Бакира Изетбеговића да Међународном суду правде не прослиједи писмо које је министар иностраних послова БиХ Игор Црнадак упутио поводом Изетбеговићеве одлуке да преда том суду ревизију пресуде БиХ тужбе против Србије. Младен Иванић је тим поводом указао на постојање „дубоке државе“ у БиХ, односно на паралелизам власти успостављен по националном шаву. Црнадково писмо је другим каналима ипак достављено Међународном суду правде. Изетбеговић свјесно радикализује стање у БиХ. Он све ставља на коцку, иако за своје планове нема подршку ни Вашингтона ни Анкаре. То, опет, не значи да на Западу нема подршку код оних који цијене да би усијана политичка атмосфера у БиХ погодовала „изливању“ вехабија из својих енклава и оружаним нападима на Српску, у чему би, свакако, предњачили повратници са сиријског ратишта. Коме би то било у интересу? Првенствено онима који у Србима виде „мале Русе“, а слиједе логику „нема Срба нема Руса“. Али, Бакирови инспиратори губе из вида да Срби нису воштане фигуре и да ће одговор Министарства унутрашњих послова Републике Српске бити енергичан. Од доласка на функцију министра српске полиције Драган Лукач је непрекидно радио на кадровском, организацијском и материјалном јачању Министарства унутрашњих послова. Министарство је формирало Управу за борбу против тероризма, у бившој касарни коју је добило на располагање створен је Центар за обуку у којем ће бити стационирана Специјална антитерористичка јединица, али и друге јединице за подршку. Умјесто оружја наслијеђеног из ратног периода полиција има модерно наоружање, бразилске пушке таурус и пиштоље глок, а специјализоване јединице и низ другог оружја, купљеног на свим странама. Усавршавања на која припадници полиције Српске одлазе у Русију и Израел свакако да су допринијела да се Специјална антитерористичка јединица Муп-а Српске сматра респектабилном снагом у региону. У Сарајеву су убијеђени да унутар Муп-а Српске постоји невидљива тајна служба која „све види, све чује“. Све у свему, Муп Српске пружиће жесток одговор свима који се усуде да угрозе безбједност грађана и институција. Стога се они који би се дрзнули да запале варницу у виду терористичког напада у Српској не могу добру надати. Без обзира о коме се радило – повратницима са сиријског ратишта који желе да испуне завјет дат Ел Багдадију, калифу тзв. Исламске државе, о наставку борбе против „невјерника“ у Европи, да ли се радило о њиховој сабраћи из вехабијских енклава, или било коме. Више није спорно да ће захтјев за ревизијом бити поднесен. Све су прилике и да ће тај захтјев у Хагу бити прихваћен. То и јесте био разлог да се предсједник Српске Милорад Додик и предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић састану у Београду са предсједником и премијером Србије Томиславом Николићем и Александром Вучићићем. На конференцији за медије одржаној након састанка упућене су јасне поруке о циљевима ревизије. По Милораду Додику два основна циља су: први је да БиХ очекује да добије десетине милијарде одштете, а онај главни циљ је укидање Републике Српске. Додик је рекао да је овим поступком Бакир Изетбеговић затворио врата Босни и Херцеговини и њеној перспективи, те је угасио свјетло у БиХ. И Николић и Вучић су говорили о лицемјерју међународне заједнице која у БиХ упорно гради политику дуплих стандарда. Младен Иванић је изразио увјерење да ће нелегална ревизија бити поднесена и додао да је постигнут висок степен јединства и власти и опозиције у Српској и да ће се то показати и на сједници Народне Скупштине Српске. Да ли ће политичка средства уродити плодом и зауставити форсирану радикализацију прилика у БиХ? Надамо се да хоће. А Изетбеговићу се у једном мора одати признање – успио је у оно што Додику дуго није полазило за руком – да окупи српске политичке лидере у јединствен блок.
