Туск: Трамп, Русија, Кина и радикални ислам главне су претње ЕУ
Актуелни председник Европске уније и бивши пољски премијер Доналд Туск позвао је лидере чланица Европске уније да предложе теме за предстојећи неформални самит на Малти о будућности Европске уније, пише Reuters.
Доналд Туск: Европом кружи авет распада
Говорећи веома јасно и изражавајући дубоку забринутост Европе у вези са подршком Доналда Трампа Брегзиту, као и политиком против миграната и избеглица из низа муслиманских земаља, Доналд Туск је позвао Европљане да одлучно иступе против националиста и евроскептика и донесу „опипљиве мерe“ ради продубљивања интеграције на континенту, наглашава агенција.По Тусковим речима ЕУ се суочава са највећим изазовима за 60 година свог постојања. Главне спољне претње су, како се он изразио, пре свега неодступна Кина, агресивна политика Русије, према својим комшијама и радикални ислам на Блиском истоку и у Африци. Све то заједно, плус узнемирајуће изјаве нове америчке администрације чине нашу будућност апсолутно непредвидљивом, нагласио је Туск.
Каква Европска унија је потребна Русији?
Стварање Европске уније после Другог светског рата и Хладног рата било је неопходно, како би се избегла једна историјска катастрофа, рекао је Туск, и додао да Американци не треба да слабе трансатлантске везе које представљају основ глобалног поретка и мира. Британска агенција такође подсећа на чињеницу да се у марту навршава 60 година од потписивања Римских уговора, којима је заправо створена ЕУ.Распад Европске уније неће довести до успостављања митског суверенитета њених чланица, већ напротив до реалне и практичне зависности од суперсила, какве су САД, Русија и Кина, нагласио је Туск, и додао „ми само заједно можемо бити у потпуности независни“.
Амерички емисар изјавио да жели да „укроти“ Европску унију
Европски лидери планирају да размотре будућност Европске уније и њен однос према новој америчкој администрацији у петак на Малти. Председник неформалног самита биће Доналд Туск. Како се очекује скупу ће присуствовати шефови држава или влада 27 земаља, преноси Взгляд.