Прилепин: Мој стисак руке носи топлину руских класика

„Овде сам чуо речи које су за мене од изузетног значаја. Мојим руковањем са Емиром Кустурицом срели су се Андрић и Достојевски, али не зато што ја мислим да сам величина која се пореди са тим људима, него зато што мој стисак руке носи топлину руских класика“, рекао је Захар Прилепин, захваљујући на награди коју му је за романе „Обитељ" и збирку приповедака „Седам живота" уручио Емир Кустурица у Андрићграду у Вишеграду.  

Заједно са прослављеним српским писцем Душаном Ковачевићем, награђеним за целокупан опус, Захар Прилепин је лауреат награде „Иво Андрић" коју додељује Институт „Иво Андрић" из Вишеграда, а чији је новчани део обезбедио председник Републике Српске Милорад Додак.

„Чињеница да је руска литература овде присутна говори о томе да руски писци познају српске, да одржавају пријатељске односе и сарађују", истакао је у свом обраћању окупљенима амбасадор РФ у Босни и Херцеговини Петар Иванцов, преноси дописник агенције Тасс.  

Захар Прилепин у Подмосковљу по угледу на Кустурицу подиже „свој Дрвенград"

У интервјуу који је поводом награде дао за Први програм Радио Београда, на питање како је могуће да председника Русије Владимира Путина кога је Захар Прилепин назвао „божјим даром“, део руске елите сматра ауторитарним лидером, он је одговорио да су  опречна мишљења нормална и чак неизбежна свуда, и нарочито за тако озбиљног политичара и земљу коју води.

„Свих ових година НАТО се ширио, настала је Исламска држава која је потпуно променила слику света на азијском делу континента. САД и њихови савезници показали су у Југославији и Ираку да их не занимају никакви међународни закони и правила. У Грузији и Кијеву извршен је државни удар уз помоћ страних служби. И то је само мали део списка. Како сада да се односиш према томе, Русија је покушавала да се никако не односи, да пуних 20 година не дефинише своје мишљење, али ништа се није променило. Лично мислим да би Путин могао да се понаша много, много радикалније и мислим да је у суштини он миротворац".

А како Захар Прилепин гледа на то да Срби често лутају и нису сигурни у сопствене изборе и вредности, да су „располућени" између Истока и Запада, питала је новинарка?

Захар Прилепин: Бог је жив, и ђаво је жив. Биће весело

„Прво бих рекао да је онај део Срба који је хтео да крене путем уједињења са ЕУ, закаснио, јер она већ нестаје. Па зато мислим да нема разлога за располућеност. Управо смо ми своји на своме, ми смо носиоци европске, византијске и хришћанске културе. Уђите у своје храмове и цркве, погледајте своје иконе, видећете да све већ постоји и да не морате нигде да идете и будете на некаквом путу. Народ који је већ толико преживео нема говора да је располућен и да не зна куда иде. Срби, Руси и делимично Грци, ми можемо да кажемо да смо носиоци тих великих вредности и то је наша мисија".

На питање да ли је потрес који је на Западу изазвао Трамп добра вест и да ли има утисак да се Запад мења, Прилепин је одговорио да је у сваком случају реч о веселој ситуацији какве Руси воле, а и он сам.

„Свет се свакако мења, тај процес траје. Узмимо рецимо, невладине организације које ће сада добијати мање новца. Не само у Русији, него у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Хрватској. Пољска и балтичке земље добијале су само за русофобију огромне паре, надам се да се то више неће дешавати. Неће више бити ситуације, у којој су у неким малим земљама седели људи са бодежом којим су боцкали Русију и говорили „видите иза наших леђа је Америка, не можете нам ништа“. И то је трајало, али сада више неће бити никог иза леђа".

Захар Прилепин - писац у фокусу Београдског сајма књига

Русији су у сваком случају потребни савезници, има ли их, и да ли Москва међу њима види Србију, било је следеће питање.

Прилепин је за Србију рекао да се може сматрати једним од најпоузданијих савезника, зато што је то била све ове године, и када других малте не нигде није било.

„Тим пре што догађаји, првенствено у Републици Српској, и код нас, имају много заједничког. Ми имамо заједничке снове о којима сада не бих, да нас не чују други. Али да вас, ипак, успокојим, ако не на овим, онда свакако на следећим изборима, може се догодити да у Француској, рецимо, победе наши пријатељи. И када се следећи пут сретнемо можда ћемо потпуно заборавити на презиме Меркел, и питати се ко то беше. Да не говорим о другим земаљама, о Бугарској или Молдавији, па о Великој Британији или о Шпанији и Италији".

„Ми смо у ситуацији када време може да ради и када већ заиста ради за нас. Можемо у духу оне источњачке пословице безбрижно да седимо на обали реке и гледамо како ту негде плива наш непријатељ", закључио је Захар Прилепин.