Пошто је прошлог четвртка кроз аустријску салафистичку сцену протутњала полицијска и безбедносна рација невиђених размера, ствар су преузели правосудни органи Беча и Граца. Са адреналинског врха, јавност је спуштена у спори ритам судова и закона. Шта следи, више новог страха или старa опуштеност? У акцији је учествовало преко 800 здружених полицијских снага, претресенe су десетине станова и исламских пунктова, ухапшено 14 особа. Метро је радио неправилно, неке линије су потпуно испадале из мреже (У-6), у вагонима је владала гужва и нервоза. Далеко од типичне слике бечког градског превоза. Полицијска рација у Аустрији Нешто је, међутим, овога пута било значајно другачије у односу на све оне прекиде градског превоза у којима људи трче између возова и линија, никад не сазнавши шта се десило – рација на препродаваче дроге, туча, кратки спој или самоубиство. Овога пута није било тајне. На необавезно питање новинарке у цивилу, у пролазу постављено службенику Бечких линија на платформи једне заустављене линије: „Шта то ради полиција?“, дошао је ноншалантан одговор: „Лови салафисте“. Аустрија и Балкан, тако близу, а тако далеко То што генерално нема тајне, не значи да је полиција јавности саопштила детаље. Сигурно је да од 14 приведених особа, које се за сада налазе у истражном затвору, њих једанаест долази с простора Балкана. Именоване су Босна и Македонија. Акција хапшења у Аустрији Ако се направи поређење са претходним случајевима, на пример великом акцијом из децембра 2014. године, када је у Бечу и у покрајинама Горњој Аустрији и Штајерској приведено такође 14 особа и затворено неколико џамија, или са случајем од пре десетак дана, када је због конкретне терористичке претње ухапшен (малолетни) Аустријанац пореклом с Косова, очигледан је територијални принцип који аустријску салафистичку сцену дели од немачке. Док се Немачка носи са терористичком претњом која долази из новијих или старијих мигрантских кругова из северне Африке, са Блиског истока или са Хиндукуша, аустријски исламисти су превасходно с Балкана, из нових самосталних држава Босне и Херцеговине, Македоније и са Космета. Српски Санџак такође има истакнуту улогу, он повезује споменуте територије као шарка врата и довратак. Гледано из европске визуре, исламистички тероризам уноси у Немачку, осим бомби и дигитално тренираних убица, дозу егзотике и атмосферу далеких култура. Аустријски исламистички тероризам је превасходно регионални, балкански. Он се храни из идеолошких, правних, политичких и историјских контроверзи које су пратиле распад Југославије. Друга велика група исламиста у Аустрији, после балканских, посматраних као збирна категорија, јесу Чечени. Присуство чеченске исламистичке сцене не мења значајно локално европски карактер терористичке претње у Аустрији, будући да руска аутономна Република Чеченија географски не тежи Европи ништа мање него, на пример, Грузија са својим ЕУ аспирацијама. Чечени су масовно примани у Аустрију на врхунцу руско-чеченских обрачуна (1999-2009), тако да се у врло кратком периоду у азилантском статусу у тој држави нашло њих око 30.000. Само мали број азиланата се данас појављује као безбедносни проблем, премда већина и даље остаје готово несавладива препрека за културну интеграцију. Аустријски мотив за гостопримство био је, међутим, више у вези са конфронтацијом руској политици људских права него са културном егзотиком далеких предела. У том смислу су и Чечени за Аустрију локална тема. Не као Балкан, али сигурно без трунке егзотике. Резиме: Немачка се нашла на мети глобалног исламистичког тероризма, Аустрија регионалног. Мисао глобална, акција локална Читаоци ће приметити да та теза – Немачка са глобалном претњом исламистичког терора, Аустрија с регионалном – садржи једну материјалну грешку, јер се балкански исламизам посматра одвојено од глобалног. Егзистенција исламистичких џепова у Босни, Македонији и Србији (Косово, Санџак) структурално је постављена још 1991/92. у процесу распада Југославије, с тим да се од овог века скоро без шавова уклопила у осамостаљене последице западних интервенција на Блиском Истоку, на Хиндукшу и у Северној Африци. Балкански тероризам се родио из политике нехата, глобални из политике грандоманије. Сад су постали једно, неодвојиви као кокошка и јаје. Они су једно, али само на нивоу политичке анализе. На нивоу друштвене дијагнозе, на нивоу конкретних полицијских мера, те две опасности и даље остају одвојене. Конкретно, то значи да ће, у односу на Немачку, Аустрији бити лакше да се бори са исламистичким тероризмом, јер је регионална међудржавна сарадња боља, круг осумњичених ужи, а циљна заједница у Аустрији генерално више расположена за интеграцију и денунцијацију опасних елемената у сопственим редовима. Али ништа више на свету није једноставно. Да би се балкански исламистички тероризам прогласио за савладиви полицијски задатак, потребна је претходна политичка одука. А она би значила да Аустрија почиње да ревидира неке одлуке које је доносила у процесу распада Југославије. То Беч никад неће учинити сам. Значи, опет смо на глобалном, у најбољем случају европском нивоу, а њега одређују Немачка и канцеларка Ангела Меркел. У перспективи наредних пет година. Шта онда Аустрија може, који јој пут остаје између полицијских и обавештајних података, правних инструмената и политичке коректности? Промени закон, отвори очи, опусти се Саслушања ће водити припадници Службе за заштиту уставног поретка. Са конфискованих 140 дигиталних носача информација, очекује се корисни материјал за даљу обраду. Синоћ, у законском року од 48 сати од привођења, донета је одлука да свих 14 ухапшених остаје у истражном затвору. Тај статус се подвргава ревизији после две недеље, па након месец дана, после тога свака два месеца. Брзину не треба очекивати. Судски процес Мирсаду Омеровићу – рођен у Тутину, с једанаест година дошао у Аустрију, школован у Саудијској Арабији – чека на другу инстанцу. На суђење Омеровићу алиас Ебу Тејми, „проповеднику мржње“ из Граца, чекало се више од годину и по дана, од хапшења у новембру 2014. до јула прошле године. Процес је завршен (неправомоћном) пресудом од 20 година затвора. Ебу Тејма је службени врх овдашње исламистичке опасности. Опаснији од њега, барем по мишљењу суда, не седе у аустријским затворима. Суд је подржао став тужилаштва да је Ебу Тејма, користећи елоквенцију, харизму и моћ узора (све одреда субјективне категорије) у редове ИД у Сирији послао око 50 младих људи, више од половине свих „божјих ратника“ из Аустрије. Омеровићев следбеник је и Лоренц К, пре десетак дана ухапшени аустријски држављанин пореклом с Косова. Као идол, не у смислу директне везе, кажу у полицији. Eбу Тејма Суђења за терористичку делатност спадају под параграф 278б, члан 2 Казненог законика, који санкционише удруживање у терористичке сврхе, позив на убиство, наговарање на злочин. Пресуде су флексибилне, од једне до десет година. У случају Омеровића, дупла максимална казна је постигнута проширивањем оптужнице за рушење државног поретка. Аустријска министарства полиције (конзервативци) и војске (социјалдемократе) договорила су се о новом „безбедносном пакету“. Ако влада не падне ових дана, тај „пакет“ је готова ствар. Његове главне тачке су: потенцијално опасним особама („Gefährder“) егзекутива може ставити електронски одашиљач на ногу; војска, заједно са полицијом, контролише возове на граници; обим видео-контроле на свим јавним местима од интереса, не само у метроу, знатно се проширује. Коалициони партнери разговарају, тачније свађају се, и о настављању снижавања горње границе за избеглице (прошле године 37.500, ове 35.000, идуће 30.000). Та граница, међутим, премда делује на социјални мир у Аустрији, расподелу државних средстава, тржиште рада и школску политику, не утиче непосредно на опасност од исламистичког терора у Аустрији. У Немачкој би веза између нове миграције и исламистичког терора била директна, у Аустрији не. Зашто, већ је речено – зато што су корени религиозног исламистичког терора у Аустрији више локални, балкански. Његове структуре носе аустријски држављани, друга и трећа генерација избеглица и миграната који су овде стизали од деведесетих година. „300“ у Спарти, „14“ у Аустрији Радикално ново је то што, за разлику од прошлих сличних догађаја, овоме недостаје „заштита јавности“ од експлозивних вести. Терор је ту, он се већ третира као део свакодневице, а ништа се конкретно још није догодило. У таквим ситуацијама (у Немачкој, Француској, Белгији), полиција ће пре нагињати ка коришћењу малих речи, а не великих. Овога пута, аустријска полиција се определила за велики термин: Аустро-калифат. Приведени стоје под сумњом да су радили на успостави „паралелних структура исламског калифата“. Како 14 криминалних умова не може да подрије ниједну сређену државу и на њеним рушевинама направи нову, поставља се питање зашто су се снаге безбедности одлучиле да у јавност изађу са ништа мање него „Аустро-калифатом“? Две су могућности. Прва, испод видљиве Аустрије креће се једна невидљива, структурно повезана, бројна исламистичка заједница, која ће у датом тренутку напустити илегалу и преузети контролу над друштвом, онако како то описује десни француски философ Рено Ками у својој теорији „велике замене становништва“ (le grand replacement). Мало вероватно. Друга могућност: Сви приведени су криминални аутсајдери, промашени револуционари, мини-визионари религиозног терора. Како и такви могу да убију док трепнеш, полиција је одлучила да у педагошке сврхе претера, не би ли јавност разумела све размере глобалне опасности. Бечлије су, кад их не изазивате, добродушно племе. Ако нађу сумњив пакетић на платформи метроа, узеће га у руке и питати около чији је, док би путници у Лондону рефлексно бежали на све стране. Полиција сада очигледно жели да и Аустријанци трче и активирају аларме, а не може их наговорити на промену понашања осим ако им не послужи теорију о Аустро-калифату. Логика државно организованог секуларизма говори у прилог друге могућности, историјско религиозно искуство у прилог прве. Очекивано је да ће аустријске државне и безбедносне структуре, пре него што можда прекрсте руке и препусте се ходу историје, учинити све да проблему приђу кроз низ криминалистичких мера за заустављање хомицидалних и идеолошких социопата. www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/2610219/austro-kalifat-ili-kako-se-austrija-uci-strahu.html
