Либија између великих сила: На чијој страни је загонетни маршал Хафтар?
Калифа Хафтар је командант трупа једне од двеју либијских влада (оне у Тобруку). Он је током 2016. године два пута боравио у Москви – једном у јуну и други пут у новембру, а 11. јануара ове године посетио је руски носач авиона „Адмирал Кузњецов“ који је напустио обале Сирије. Са носача авиона Хафтар је помоћу видео-линка разговарао са руским министром одбране Сергејем Шојгуом. Нешто раније, крајем децембра, представник Министарства спољних послова РФ је окарактерисао Хафтара као „водећу војну и политичку фигуру“ Либије.
Хафтарови контакти са Москвом су одражени у мноштву публикација посвећених интересима Русије у Либији. Говори се о могућности понављања „сиријског сценарија“, тј. војне интервенције Русије у Либији. Износе се и претпоставке да Русија помоћу либијског маршала жели да обезбеди још једну војно-поморску базу у Средоземљу, поред сиријске. Појединци, међу којима је и министар спољних послова Малте, иду још даље у својим претпоставкама и у Хафтаровим сусретима са представницима руске власти виде увертиру у „катастрофалан“ грађански рат у Либији.
Хафтарова иницијатива
Са друге стране, руски експерти у један глас тврде да би било претерано сматрати Хафтара некаквом креатуром Москве. Погрешно је мишљење да се Русија у либијском конфликту узда искључиво у овог маршала, јер постоје и друге снаге које Москва има у виду, сматра Јелена Супоњина, саветник директора Руског института за стратешка истраживања (РИСИ). У разговору са дописником „Руске речи“ она је нагласила да је сам Хафтар био иницијатор својих посета Москви, мада је чињеница да су његове иницијативе са великим разумевањем прихваћене у руској престоници.
Сергеј Демиденко, оријенталиста из Института за друштвене науке Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС), скренуо је пажњу „Руској речи“ на чињеницу да Хафтар сада много путује по иностранству. Он није посетио само Русију, него и Европу и САД, „свуда најављујући зближавање“. Према сазнањима овог експерта, циљ тих посета је да се од Русије добије тешко наоружање и хеликоптери. Међутим, Русија засада не може да испоручује наоружање Либији јер је ова земља од 2011. године под санкцијама УН.
С обзиром на биографију либијског маршала тешко се може рећи да је он штићеник Москве. Хафтар је још крајем 1980-их као саборац бившег либијског лидера, пуковника Муамера Гадафија, пао у немилост после неуспешне операције за време рата у Чаду, након чега је отишао у САД и тамо живео преко 20 година. По мишљењу Андреја Коротајева, историчара оријенталисте из Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“, „Хафтар је очигледно повезан са америчким специјалним службама“, које су га једно време користиле за борбу против Гадафија.
О томе да подршка либијског маршала од стране САД не припада прошлости сведоче и недавни снимци разговора између пилота на истоку Либије, који су процурили у јавност. Тамо Хафтарове трупе, које према појединим изворима броје око 35.000 војника, ратују против исламиста на подручју Бенгазија. Снимак до кога су дошли либијски медији сведочи о томе да САД и НАТО пружају помоћ Хафтару са база алијансе на Сицилији и Криту. Касније, после погибије француских војника на истоку Либије, коју је потврдио Париз, постало је очигледно да Хафрара подржава и Француска.
Слаба власт и моћни маршал
Са друге стране, Запад подржава и владу у Триполију. Међутим, власти у Тобруку и Хафтар не желе да сарађују са Триполијем оптужујући га за везе са исламистима. Власти у Триполију не уживају велики ауторитет у Либији. Такозвана влада народног јединства засада није кадра да изађе на крај са хаосом у коме се Либија налази од свргавања Гадафија.
Експерти истичу да Хафтар делује репрезентативно у поређењу са слабим властима у Триполију. По речима Василија Кузњецова, директора Центра за арапска и исламска истраживања Института за оријенталне студије Руске академије наука, либијски маршал контролише значајне војне трупе, што га чини једним од „најперспективнијих кандидата“ за стицање власти у целој земљи. Међутим, и поред велике подршке споља он за две године није успео да потчини исламисте на истоку, мада је недавно запосео нафтне луке, што је знатно појачало његове позиције. Па ипак, он може имати озбиљних проблема са западним либијским племенима. Због свега тога треба бити опрезан када је реч о процени његових шанси да победи у унутрашњем либијском конфликту коме се још не види крај.
„Фантазирање“ о руској бази
Кузњецов истиче да Русија тешко може у догледној будућности озбиљно рачунати на Хафтарове потезе који би њој одговарали, с обзиром да је Либија у хаосу и да није јасно како ће се окончати конфликт. То се односи и на војне базе и на обнављање уговора које је Москва склопила за време Гадафија. „То је фантазирање. […] Очигледно је да се Русија не труди да продре дубоко у Либију, за разлику од Сирије. То би је много коштало, било би тешко изводљиво, а и сам циљ не би био довољно јасан“, уверен је експерт. Андреј Коротајев сматра да се добронамерност Русије према Хафтару објашњава тиме што се он бори против исламиста, док је влада у Триполију у тесној вези са њима.
Москва има још један разлог да буде у добрим односима са Хафтаром. Према информацијама које износе медији, он је раније студирао или био на стажирању у Совјетском Савезу. Према томе, Хафтар има везе и са Русијом, и са САД, и може бити личност која одговара и једној и другој страни. По Коротајевљевом мишљењу, после доласка на власт администрације Доналда Трампа у САД обе земље могу активније подржати либијског маршала и на тај начин пронаћи заједнички језик у погледу будућности Либије.