Душа совјетске космонаутике: 110 година од рођења Сергеја Корољова

„Мртвачки чвор“ једрилицом

Једрилица је била прва летелица која је заинтересовала Сергеја Корољова и везала га за летење. У лето 1923. године, када је имао само 16 година, Корољов је дошао на идеју да сам направи такву летелицу. Међутим, направио је само цртеже, а не и сам апарат. Своју прву летелицу Корољов је направио тек као студент Московског државног техничког универзитета „Н. Е. Бауман“, где је касније добио диплому пилота лаких ваздухоплова. Његов највећи успех у конструисању једрилице био је модел СК-3 „Црвена звезда“. На тој летелици без мотора пилот Степанчонок је направио три узастопна „мртвачка чвора“.

Конструктор Борис Черановски и пилот Сергеј Корољов, 1929. / РИА Новости

Конструктор ракета

Корољов је променио правац својих размишљања и интересовања када се упознао са радовима Константина Циолковског. Тада се он преоријентисао на летелице на млазни погон које би могле да избаце човека у космос. Реч „космонаутика“ тих година се могла чути можда само од ентузијаста, јер власти многих држава нису веровале у могућност путовања кроз свемир.

Корољов је постепено прелазио са једрилица на конструисање ракета. У његовим нацртима у почетку је фигурирала иста она једрилица, само са млазним мотором. Међутим, прве су се појавиле балистичке ракете које су и тада имале уобичајени облик. Њих је фактички створила групица ентузијаста под руководством Сергеја Корољова. Они су радили у подрумској просторији без икакве новчане надокнаде. После успешног тестирања 1933. године власти су схватиле да је конструисање ракета перспективан правац и Корољов је постао један од руководилаца Научноистраживачког института за ракетну технику. Институт је приступио изради крстарећих ракета и усавршавању ракетног мотора на течно гориво, и припремао балистичке ракете великог домета. Списак достигнућа тог периода је врло упечатљив: 1935. године је почело конструисање крстарећих ракета, 1939. је лансирана прва крстарећа ракета 212 којом се, за разлику од претходних модела, могло управљати. Корољов није прекидао рад на конструисању ракета чак ни током 6 мучних година у прогонству и затворима (он је био жртва политичких интрига, ослобођен је тек 1944. године по личној Стаљиновој наредби). Корољов је побољшао карактеристике војних авиона и радио је на конструисању интерконтиненталне ракете Р-7, коју је завршио 1956. године.

Корољов са првом супругом Ксенијом Винцентини, 1932. / РИА Новости

Мала кугла – велика доминација у свемиру

Ракета Р-7 је имала почасну мисију. Наиме, требало је да помогне првом вештачком Земљином сателиту да стигне у орбиту. Према плану Сергеја Корољова и његових колега требало је да тај апарат буде што је могуће мањи и једноставнији, између осталог да би се смањило време његовог склапања и да би Руси у томе престигли Американце. Власти су се заинтересовале за питање брзе реализације пројекта и због тога се на Корољовљевом сателиту под ознаком ПС-1 радило пуном паром.

Међутим, Корољов је радио са великим закашњењем јер му се чинило да је мала кугла сувише неозбиљно средство за стицање надмоћи Совјетског Савеза у свемиру. Чувени конструктор је могао да одахне тек 4. октобра 1957. године када је сателит избачен у орбиту и када је први сигнал са њега стигао на Земљу. Само месец дана после првог сателита лансиран је и други, чији путник је био пас по имену Лајка.

Чланови Академије наука СССР (здесна улево): Сергеј Корољов, Игор Курчатов, Мстислав Келдиш и Василиј Мишин,1954. / РИА Новости

Фотографије тамне стране Месеца

Последњи у низу успеха пре Гагариновог лета Корољов је постигао уз подршку свог недавног конкурента, академика Мстислава Келдиша. Њих двојица су покушали да „опипају“ другу страну Месеца која је скривена од људи. Први покушај је био неуспешан јер је „Луна-1“ пролетела мимо циља, и постала минијатурни вештачки сателит Сунца. После ње је лансирана „Луна-2“. Она је извршила свој задатак и доставила је грб Совјетског Савеза на природни Земљин сателит. Међутим, апарат је слетео на Месец огромном брзином и претворио се у гомилу прашине. Серију епохалних летова завршила је „Луна-3“, која је ипак фотографисала тамну страну Месеца. Снимак је био мутан и разводњен, али је постао фотографија столећа. То се догодило 27. октобра 1959. године.

Рађање легенде

У то доба нико није озбиљно могао замислити да ће се ускоро човек и сам наћи изван земљине атмосфере. Корољов није планирао да остави човека у орбити и радио је на изради свемирског брода „Восток 1“ који може да се врати на Земљу.

Трећи по реду и први успешан покушај пробног лансирања извршен је у августу 1960. године. „Восток“ је тада са животињама у кабини направио неколико кругова око Земље и вратио се на планету. Све животиње су преживеле лет.

Корољов и будући космички путник, 1960. / РИА Новости

Било је и неуспеха, али почетак 1961. године су обележила још два успешна лета. Наиме, 3. априла је свемирски брод био спреман да у њему полети први космонаут. Тада, девет дана пре старта, још није било извесно којем космонауту ће бити поверен тај лет. Било је 20 одабраних космонаута који су претендовали на тај лет, а међу њима су најозбиљнији кандидати били Јуриј Гагарин и Герман Титов. Сада постоји мноштво верзија које објашњавају зашто је изабран управо Гагарин. На пример, прича се да се Гагарин допадао самом Корољову због свог израженог оптимизма. Било како било, 9. априла је управо он именован за командира свемирског брода „Восток-1“. Лет је био успешан. Гагарин је направио круг око земаљске кугле и вратио се на површину планете у звању мајора и статусу легенде.

Сергеј Корољов и Јуриј Гагарин, 1961. / РИА Новости

„Човеков лет у свемир био је грандиозан догађај и наравно, Сергеј Павлович је био веома срећан. Али он је посебно био срећан када је Гагарин атерирао. Мислим да је тај догађај најважнији у његовом животу“, рекла је у интервјуу за RT конструкторова ћерка, Наталија Корољова.

Први човек у свемиру: Сећања на Гагаринов лет

Сам Корољов, међутим, није постао легенда за живота. По речима Наталије Сергејевне, њеном оцу је два пута ускраћена Нобелова награда због тога што су његова открића била државна тајна. Први пут је требало да добије ову награду за сателит, а други пут за Гагарина. Међутим, када се Комитет за Нобелову награду обратио совјетским властима са молбом да кажу презиме главног конструктора како би га могли наградити, Хрушчов је одговорио: „Код нас је цео народ творац нове технике“. Сам оснивач космонаутике је тајност својих радова доживљавао као нормалну појаву. За њега је најважнији био посао којим се бавио, а сматрао је да је време највећа вредност.

Климент Ворошилов награђује Корољова орденом Лењина, 1968. / РИА Новости

Тек 14. јануара 1966. године јавност је сазнала да је управо Сергеј Корољов открио човечанству врата у нову епоху. На дан сахране, 17. јануара, испред Дома Савеза окупила се огромна гомила народа. Многи су желели да се опросте са великим конструктором и зато је сахрана трајала много дуже него што је планирано.

Ово је скраћена верзија чланка. Интегралну верзију читајте на сајту RT.

Руси хоће да провере јесу ли Американци били на Месецу